ЂЕЛИЋ: Трећина Срба има само основну школу или - ни толико!

ЕВО ПАЛИКУЋА КОЈИ БИ ДА БУДУ ВАТРОГАСЦИ

• Само сваки пети становник Србије старости од 31-35 година има факултет, а таква структура онемогућава да земља буде продуктиван и функционалан део Европске уније - изјавио потпредседник Владе Божидар Ђелић
• Фактu: Са тим и осталим резултатима петооктобарског „реформисања“ ни у самој Србији ништа не може да буде ни продуктивно ни функционално, а предуслов за промене је - да се сви Ђелићи лустрирају макар утолико што би светлосну годину били удаљени од сваког реформисања и утицаја на државне послове
• Фактu: Прво униште сваку производњу у Србији и сведу њен бруто домаћи производ на шугавих 30 милијарди евра, а онда се праве као да је то урадио неко други, а да је њима, ето, допало да исправљају туђе грешке! Ако жели да уопште опстане, Србија мора да хорски изговори: доста, бре!

         БЕОГРАД, (ФоНет) - У Србији скоро трећина грађана има недовршену или само завршену основну школу, док само сваки пети становник старости од 31-35 година има факултет, изјавио је потпредседник Владе Божидар Ђелић и упозорио да таква структура онемогућава да земља буде продуктиван и функционалан део Европске уније.

         Просек у ЕУ је једна трећина становника старих од 31-34 године са високим образовањем и циљ пројекта који је припремила Влада је да до 2020. године такав проценат буде и у Србији, истакао је Ђелић на отварању конференције „Образовање за ново време“.

         Он је нарочито забрињавајућом оценио чињеницу да у Србији једна трећина младих у доби од 18-24 године прекине школовање које је започело, док се у земљама ЕУ то деси у 15 одсто случајева.

         Циљ пројекта „Србија 2020.“ је да до краја деценије проценат од садашњих 30 одсто деце, која испадају из система образовања буде преполовљен и спадне на европски просек од 15 одсто, прецизирао је Ђелић.

         Он је додао да је циљ и да има мање од 25 одсто петнаестогодишњака који су, према европским мерилима, на недовољном нивоу функционалне писмености.

         Према речима Ђелића, у побољшању система образовања треба искористити европске фондове, јер је у буџету ЕУ за период од 2014. до 2020. године, који је стагнирао у односу на претходни, а за неке области је и мањи, образовање добило 36 милијарди евра више.

         „Образовање је срце нашег пута ка ЕУ“, констатовао је он, наглашавајући да се само добрим образовним системом може створити радна снага, која ће моћи да функционише на нивоу ЕУ.

         Ђелић је подсетио да је образовни систем у Србији доста унапређен у односу на оно што је било пре једне деценије, и да су сада плате учитеља у основним школама већ седам-осам година изнад републичког просека, иако су и даље мале.

         Како је истакао, проблем је у ниском брутодомаћем производу Србије, који је тренутно 30 милијарди евра, и зато су недовољна издвајања за одређене области проблем не само просвете, него и сваког другог дела друштва.