УСС вратио савете националних мањина у уставне оквире
ПРОГЛАСИО НЕУСТАВНИМ ВИШЕ ОДРЕДБИ О НАЦИОНАЛНИМ САВЕТИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА
УСТАВНИ суд је на прошлонедељној седници утврдио да више одредби Закона о националним саветима националних мањина нису у сагласности са Уставом
У међувремену је предлог измена и допуна тог закона стигао у скупштинску процедуру.
Суд је, међутим, у одлуци објављеној на свом сајту навео да те одредбе нису несагласне са Уставом уколико се тумаче и примењују под условима и ограничањима садржаним у његовој Одлуци.
Јавна расправа поводом чак девет иницијатива и поступка за оцену уставности 14 одредаба Закона о националним саветима националних мањина одржана је у јуну.
Уставни суд је, између осталог, навео да су Уставом тачно одређене четири области, у којима припадници националних мањина преко својих изабраних националних савета ради очувања свог идентитета остварују додатна, колективна права - образовање, култура, информисање и службена употреба језика и писма.
Због тога је утврдио да није у сагласности са Уставом одредба Закона којом се предвиђа овлашћење националног савета и у другим областима од значаја за очување идентитета националних мањина.
Такође, подсећа да тај Закон, нити било који закон који уређује области у којима овлашћења може имати национални савет, не садржи критеријуме на основу којих се поједине установе образовања или културе, а чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе могу прогласити за установе од посебног значаја за националну мањину.
Уставни суд је стога оценио да законска одредба којом се прописују овлашћења националних савета у односу на такозване установе од посебног значаја за националне мањину не испуњава основне стандарде одређености и предвидивости, што је, како се наводи, кључни елемент остваривања начела владавине права.
Када је реч о овлашћењима националног савета у области информисања, Уставни суд је, полазећи од својих ранијих одлука утврдио да уставно-правно није могуће овим Законом предвидети ни пренос оснивачких права на јавним гласилима на национални савет.
Међутим, Суд је посебно нагласио да се утврђивањем неуставности наведене законске одредбе не доводи у питање до сада извршен пренос оснивачких права на појединим јавним гласилима, наводи се у образложењу одлуке.
Суд је утврдио да нема уставно-правног основа да се законом пропише обавеза Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе да над установама у области образовања, културе и јавног информисања изврши пренос оснивачких права само на захтев националног савета.
„Пренос оснивачких права мора бити израз сагласности воља заинтересованих страна. Оснивачу се не може наметати аутоматизам и потпуна зависност од воље друге заинтересоване стране. Основа односа органа јавне власти, као оснивача установе, и националног савета је њихово заједничко, споразумно деловање усмерено ка истом циљу – заштити и унапредењу остваривања права националних мањина”, наводи се у одлуци.
