ВЛАДА: Поводом Николића заказао део служби за контраобавештајну заштиту

НАЧЕЛНИК УКП РОДОЉУБ МИЛОВИЋ ТВРДИ ДА ПОЛИЦИЈА У СРБИЈИ

НЕМА МОГУЋНОСТИ ДА БИЛО КОГА НЕОВЛАШЋЕНО ПРИСЛУШКУЈЕ

Миливоје Михајловић

• Директор Владине Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић изјавио поводом тврдње Томислава Николића да га неко прислушкује да се радило о неовлашћеном прислушкивању и да се то већ понавља неколико пута
• ФАКТИ: Било би добро да је Михајловић истовремено рекао и ко је задужен за контраобавештајну заштиту председника Србије, а коме опет тај полаже рачун. Исто тако: какве везе заказивање дела контраобавештајне службе има везе са великим Александром Вучићем који координира рад свих специјалних служби у Србији... Поготово што се „случај Николић“ поновио...

         ЈЕДАН део служби које обављају контраобавештајну заштиту је заказао, оценио је данас поводом изјаве председника Србије Томислава Николића да га прислушкују, директор Владине Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић.

         Михајловић је у Јутарњем програму РТС-а рекао да прислушкивање представља озбиљан аларм за обавештајне службе, јер се већ понавља неколико пута.

         Директор Владине Канцеларије за сарадњу са медијима је истакао да, кад би свако радио свој посао, тај проблем не би ни постојао, али да се у овом случају не ради о регуларном, него о неовлашћеном прислушкивању.

         Михајловић је указао да се, када председник једне државе каже да је прислушкиван, свуда у свету „на столовима свих директора, шефова обавештајних служби пале црвене лампице“.

         Уколико постоји могућност куповине на „бувљаку“ средстава за прислушкивање, онда је јасно да свако може да прислушкује, поготово мафија, организоване криминалне групе, неке интересне групе и стране обавештајне службе, навео је Михајловић.

         Он је рекао да се не ради само о томе да се пронађе ко је крив и у току су истраге, али се ради о томе да је заказао један део служби које обављају контраобавештајну заштиту.

         Директор Владине Канцеларије за сарадњу с медијима је нагласио да је закон јасан када је у питању овлашћено прислушкивање, које се обавља по налогу суда, у истрагама. Михајловић је подсетио да је афера прислушкивања било у 2013. години не само у Србији, него и у Европи и свету и да је прислушкивање везано за готово све афере у свету, као што су „Вотергејт“, или случај Александра Ранковића.

         То је врста озбиљног криминала када су у питању политичка и економска сцена, рекао је Михајловић, указујући на озбиљност економске шпијунаже у свету.

         Миловић је изјавио да полиција у Србији нема могућности да било кога неовлашћено прислушкује.

         Он је за лист „Данас“ рекао и да се нарушавање приватности грађана и злоупотребе у полицији не смеју дозволити.

         „Цео систем који изводи такве активности (прислушкивања) функционише уз посредство БИА, која још увек има увид у сваку активност Службе за специјалне истражне методе УКП, а самим тим и у сваки покушај израде листинга. То није у складу са потребама о заштити тајности приликом извођења оперативних обрада, а посебно није у складу са захтевима Европске комисије. И то јесте питање дела реформе полиције. Наиме, онај ко нема систем, нема ни могућност да га примени“, каже Миловић.

         Према његовим речима, технички УКП има независтан систем за примену мера тајног надзора телекомуникација, међутим, управо је ствар у механизму да се предупреде његове злоупотребе.

         „Независни систем није активиран, јер захтевамо успостављање јединственог мониторинг центра који треба да буде контролно место, које мора да има увид у све наше активности које задиру у приватни живот грађана“, истиче Миловић.

         Према другом саговорнику „Данаса“ из врха МУП-а, о јединственој контроли над прислушкивањем (мониторинг систем) није било речи у Бриселу приликом недавног такозваног „експланаторног скрининга“ о раду полиције и правосуђа.

         Саговорник „Данаса“ у Управи криминалистичке полиције наводи и да су све истраге спорних приватизација вођене класичним полицијским методама - испитивањем сведока и анализом документације, без пресретања разговора и вађења листинга.

         „То су случајеви стари и по 10 година и прислушкивање се не може користити као истражна метода“, наводи саговорник листа.

         (Тањуг)