ПУТИН: Честитам Кини слање лунохода на Месец

ПРЕДСЕДНИК РУСИЈЕ ЗА ЧЕТИРИ САТА ОДГОВОРИО НА 61 НОВИНАРСКO ПИТАЊE (крај)

• Први пут у животу сам заједно шефом друге државе славио свој рођендан. Са председником Народне Републике Кине. Мислим да се ништа такво случајно не дешава
• Присуство руске ратне морнарице у Севастопољу, на Криму, представља озбиљни стабилизујући фактор и за међународну и за регионалну политику
• Амнестија нема везе ни са групом Pussy Riot ни са Гринписом

          ПИТАЊЕ: Наредних дана се очекује да амнестијом буду ослобођене и чланице групе Pussy Riot, којима су, како сте се Ви пре извесног времена оштроумно изразили, „ребнули две годинице”. Држава их не пушта на слободу, оне не знају када ће истећи те „две годинице”. Значи ли то да држава, коју Ви представљате, сматра да је казна можда била претерана за поступак који су учиниле?

          И једно начелно питање: да ли Вам је икада било жао тих младих девојака – на пример, као оцу две кћерке које су њихове вршњакиње? (Агенција Reuters, Алексеј Анишћук)

          ПУТИН:Није ми жао што су доспеле на то место, место лишавања слободе, иако у томе нема ничега доброг. Било ми их је жао што су дозволиле да дођу у такво стање и што су себи дозволе скандалозно понашање – по мојој оцени – понашање које понижава достојанство сваке жене. Оне су прешле све границе, само да би се издвојиле и себи направиле рекламу. Али, суд није одлучио да их казни због тога, већ због других ствари. И то није ревизија судске одлуке – то је генерална одлука везана за амнестију под коју и оне потпадају.

          Амнестија нема везе ни са Гринписом, ни са том групом. То, као прво, није моја, већ одлука Државне думе и то не треба губити из вида. А друго, то је одлука везана за укупну хуманизацију наше кривичне политике поводом двадесетогодишњице Устава.

          ПИТАЊЕ: Прошле године сте о развоју кинеско-руских односа говорили као о неопходности јачања сарадње у инвестиционој, финансијској и у обалсти високих технологија. Колики је напредак постигнут у тим областима у прошлој години? Сматрате ли да има нових момената које бисмо могли подржати? Рекли сте да се ради о нивоу поверења и сарадње међу нашим земаља који је без преседана... (Централна кинеска телевизија, CCTV)

          ПУТИН: Нови моменат је што сам заједно са вашим председником обележио свој рођендан. Први пут у животу сам заједно шефом друге државе славио свој рођендан. Био је то управо председник Народне Републике Кине. Мислим да се ништа такво случајно не дешава.

          А ако говоримо о суштини онога што само постигли, онда треба рећи да се тај ниво одржава јер настављамо сарадњу и у високотехнолошким областима. Драго ми је што могу да истакнем да кинеско руководство предузима неопходне кораке да повећа нашу трговинску размену управо у оном сегменту који се доноси на машиноградњу, електронику и заједнички рад у освајању космоса.

          Још желим да срдачно честитам кинеском народу и кинеским стручњацима успешно завршен експеримент који сада НРК обавља. Успешно је слетео први кинески луноход на Месец. Очекујемо резултате у том послу. Кад кажем „ми” имам у виду читаву међународну заједницу и Русију. То сведочи о веома озбиљном развоју науке и технике у Кини. Разуме се, ми ћемо и даље, са обе стране, подржавати ту тенденцију.  

          ПИТАЊЕ: Данас се настављају преговори између „шесторке” и Ирана на нивоу експерата, на којима ће се израдити „мапа пута” која ће бити заснована на узајамним обавезама. Али, без обзира на преговоре који су у току, САД су недавно додатно, на свој црни списак ставиле иранске компаније и појачале санкције. Колико су САД озбиљне у преговорима о иранском нуклеарном програму? И, уколико амерички Конгрес уведе додатне санкције - колико ће се то одразити на преговоре? (Јулија Љубова, телевизија Press TV)

          ПИТАЊЕ: Вероватно да је 2013. година била најблиставија година за спољну политику Русије. Виртуозна сиријска партија, принцип фазности и узајамности, беспрекоран дијалог са Анкаром, Ријадом, као уосталом и са Каиром. Све то је омогућило да се Русија поново врати на место које јој доликује на Блиском Истоку. Али, у последње време Сједињене Државе су, у суштини, почеле да се склањају од Женевских споразума. Обамине речи да се са Ираном мора преговарати, као што је својевремено Реган преговарао са Совјетским Савезом, у суштини су потпуно кретање уназад, то је повратак на време „хладног рата”, то је у суштини позив на нову трку у наоружавању.

          У вези са тим, желео бих да кажем да постављање новог система ПРО на Блиском Истоку, тзв. ПерсоПРО који је саставни део глобалног система америчке противракетне одбране у који улазе и европска компонента и нови израелски систем Гвоздена купола, само нова етапа регионалне трке у наоружавању, која ће на озбиљан начин ударити и по интересима Русије.

          Колико је Русија спремна за те изазове? (Раџаб Сафаров, главни уредник руског недељника „Пословни Иран”)

          ПУТИН: Као што вам је познато, био сам у Техерану у оквиру рада групе за Каспијски регион. Био је то сусрет са лидерима земаља каспијског региона. Иран је за нас један од приоритетних партнера у региону, то је наш сусед. Расположени смо да развијамо односе са Ираном у свим правцима. То је наш принципијелни избор.

          Не мислим да последња изјава америчког председника везана за значи напуштање те линије коју смо заједнички изградили. Немојмо да заборављамо да се америчка администрација налази под притиском различитих снага у америчком естаблишменту, као и под притиском значајног дела Конгреса који се сам оријентише према ставу Израела.

          У вези са тим, сматрам, да сви морамо да се забринемо над оним што омета изградњу нормалних иранско-израелских односа. Мислим да све оно што смета нормализацији односа између Ирана и Израела треба не смао имати у виду – потребно је изанализирати све те компоненте и минимизовати негативну страну тог процеса. За то је заинтересован и Иран, мислим да су за то заинтересовани и Израел и читава међународна заједница.

          Када сам недавно у посланици парламенту говорио да смо постигли значајан напредак на иранском правцу, ако сте приметили, рекао сам тада и да треба осигурати безбедност свих земаља у региону, укључујући и Израел. То је важна компонента без које ће бити тешко кретати се напред или ће без ње кретање унапред бити практички немогуће.

Кинески луноход

          Још желим да истакнем и подвучем наш принципијелни став да иранском народу и иранској држави морају бити створене могућности да развијају своје високе технологије, укључујући и оне у нуклеарној области које су мирољубивог карактера. Међународна заједница нема права да од Ирана тражи било каква дискриминишућа ограничења.

          ПИТАЊЕ: Само што сам се вратио из Кијева. Још се није изветрио ваздух слободе... (Сергеј Лојко, Лос Анђелос тајмс)

          ПУТИН: Одлично, пређите на ствар. У првом делу сте наступили добро, успели сте да изговорите припремљен говор. Сада пређите на други део.

          ЛОЈКО: У августу 2008. године догодила се свима позната војна операција у Грузији, због које се у Абхазији и Јужној Осетији сада налазе руске војне базе. Западни коментатори и политичари (многи од њих) настављају да тврде да је на такав начин потврђено суштинско одузимање територија суверених држава.

          Моје питање се односи на Украјину. Као што је познато, вама су стигли позиви не неких сеоских или градских лудака, већ људи који имају власт, дакле депутата, да пошаљете војску на Крим. Они су се чули за време највећих антивладиних митинга, проевропских митинга у Кијеву.

          Уочи конфликта у Грузији руска дипломатска представништва су поделила на хиљаде пасоша житељима, не грађанима Русије, већ грађанима Јужне Осетије и Абхазије. А када се тај конфликт догодио, Русија је изјавила да је принуђена да брани интересе руских грађана.

          Моје питање је: да ли је могућа, макар хипотетички, ситуација у којој ћете бранити интересе, рецимо, рускојезичког становништва на Криму, или војну поморску базу у Севастопољу у случају да ситуација буде погоршана? Да ли је тада могуће природно слање руске војске у Украјину или не? Желим да добијем прецизан одговор. И под којим условима?

          ПУТИН: Ви поредите ситуацију у Јужној Осетији и Абхазији са ситуацијом на Криму? Сматрам да је то некоректно поређење.  

          Ништа слично, што се догађало са Јужном Осетијом и Абхазијом, није се дешавало на Криму. Зато што су те територије својевремено прогласиле своју независност, где су, на жалост, на њима су били крвави међуетнички сукоби. То није био први конфликт те врсте, ако се узму у обзир 1919. и 1921. година када су након казнених операција, после распада Руске империје, те територије објавиле да желе да остану у саставу Русије, а не у саставу независне Грузије. Због тога то нема никакве везе једно с другим.

          Осим тога, да би се зауставило крвопролиће, као што знате, на тим територијама се налази мировни контингент који је имао међународни статус и који је био састављен углавном од руских војника, иако је било и Грузина и представника тих територија, тада непризнатих република. Наша реакција није била везана за одбрану само руских грађана, иако је и то није било без значаја, чак не малог значаја, већ је уследила због напада на наше мировне јединице и убистава наших војника. Ето у чему је ствар и шта је суштина тих догађаја.

          На Криму, хвала Богу, ништа није исто и надам се да никада неће ни бити. Имамо споразум о боравку наше морнарице у Украјини, он је продужен и као што знате продужен је, сматрам, у интересу обе државе, обе земље. Присуство руске морнарице у Севастопољу, на Криму, представља озбиљни стабилизујући фактор, сматрам и за међународну и за регионалну политику – међународни у широком смислу те речи, у Црноморском региону и за регионалну политику.

          Ми нисмо равнодушни према ситуацији у којој су наши сународници. И, наравно да примерено ситуацији стално ово питање покрећемо у неким земљама Европске уније, посебно у прибалтичким државама где до дан данас постоји још увек нецивилизацијски појам „недржављанин”.

          То јест: ти људи нису ни држављани, ни странци, ни апатриди – уопште се не зна шта су они који су лишени свих политичких права и слобода. А наше поштоване колеге из Европске уније то из неких разлога трпе, сматрам да то није нормално. Сматрамо да то није нормално и наставићемо и даље са борбом за једнака права. То се односи на све државе. Али, то уопште не значи да ћемо махати сабљом и слати војску. То је потпуна глупост, ништа слично не постоји и неће га бити.

          Превео: Горан Шимпрага