ЛДП и „Друга Србија“ више неће да трпе оклевање Тадићеве власти

ЧЕДА БОРИСУ: НЕМАМО ВРЕМЕНА ЗА ГУБЉЕЊЕ И ВИШЕ НИКОГА НЕ МОЖЕМО ДА ЧЕКАМО

• Тадић озбиљно греши ако разуман предлог Преокрета проглашава екстремизмом и сумња у наш патриотизам. Ми желимо да спречимо нову националну катастрофу и више не можемо да трпимо оклевање које нам се нуди

• Председник треба да тражи екстремизам на другом месту, у фатализму Николића и Коштунице којима је често много ближи у ставовима о Косову и европској будућности, него нама и добронамерним потписницима апела

• Не треба Србији гатање о томе шта ће се десити за 30 година, ни политика новог Газиместана, ми морамо да мислимо о томе шта нас чека за 3 месеца. Ништа од Срба и Србије на Косову неће остати ако Србија 9. децембра стане и ако животе и судбине вежемо за барикаде. Одузимати европску будућност Србије значи гурати је у самоизолацију

• Фактu: Кад ли ће српски „револуционари“ већ једном схватити да се мора водити рачуна и о 30 дана и о 30 година?! Да они који брину само о 30 дана у старту губе шансу да утичу на било шта што ће им се догађати кроз три деценије

        ПРЕОКРЕТОВЦИ су поново - пошто су свесни да сами не могу у Србији променити ништа - јавно прозвали шефа државе. Лидер ЛДП  му се обратио својеврсном посланицом.

        Фактu објављују њен текст у целини:

        „Тадић озбиљно греши ако разуман предлог Преокрета проглашава екстремизмом и сумња у наш патриотизам. Ми желимо да спречимо нову националну катастрофу и више не можемо да трпимо оклевање које нам се нуди. Немамо времена за губљење и више никога не можемо да чекамо.

        Председник треба да тражи екстремизам на другом месту, у фатализму Николића и Коштунице којима је често много ближи у ставовима о Косову и европској будућности, него нама и добронамерним потписницима апела, који је окупио најхрабрије представнике цивилног друштва, неспорне ауторитете нашег интелектуалног, уметничког, медијског и јавног живота.

        Нека Тадић не очекује да без речи статирамо у обрачуну који траје против европске Србије. Он води државу и дужан је да преузме одговорност. Ако се само окрене око себе, видеће нас, који нећемо да чекамо, како кроз минско поље крчимо европски пут Србији, уместо оних чија је обавеза да ову земљу воде. Ми се својим јасним ставом супротстављамо политичкој хипнози којом се умањује стварни значај Европе за Србију. Зато уједињујемо све који су за Србију у Европи и одбијамо да се повлачимо пред антиевропским узурпаторима наше будућности.

        Не треба Србији гатање о томе шта ће се десити за 30 година, ни политика новог Газиместана, ми морамо да мислимо о томе шта нас чека за 3 месеца. Ништа од Срба и Србије на Косову неће остати ако Србија 9. децембра стане и ако животе и судбине вежемо за барикаде. Одузимати европску будућност Србије значи гурати је у самоизолацију.

        Заблудама о Косову не може се улепшати црна статистика. Ми смо најсиромашније европско друштво, са најмањом платом и пензијом, највећом стопом незапослености, најмањим инвестицијама,         највећим растом дуга, најнефункционалнијим образовним системом и највећим одливом мозгова у Европи. То није слика наших способности, него цена погрешне политике у земљи чији је Тадић председник. Та цена ће додатно расти и сломити Србију ако ту политику не преокренемо.

        Желимо преокрет зато што смисао својих живота и политике видимо само у Србији промењених приоритета, земљи слободних грађана која је коначно пронашла мир са собом и суседима, друштву којим владају право и ефикасне институције, заједници која цени и подстиче знање, рад и успех, развија конкуренцију и отвара економију, модернизује све заостало. Само ту идеју време може потврдити као позитивну визију и покретача друштва које зна шта ће са собом у 21. веку.”

*    *    *    *    *

Србија неће стати ако 9. децембра не буду задовољни

ни Чеда ни Борис!

        СВЕ, дакле, иде према очекивањима. Чеда, ево, прекорева Тадића што неће да стане иза који му упорно намећу ЛДП и амбасаде и владе водећих западних земаља. Мало га прекорева што са обе руке не потписује „разуман предлог Преокрета” и што наводно тај предлог   „проглашава екстремизмом” и још се усуђује да „сумња у наш патриотизам”. Па му - поново, по други пут за два дана - мало и прети (погледај опет наслов).

        Чеда, дакле, ради посао од којег више него добро живи, боље него што би у Србији живео од било чега другог, а у амбасадама трљају руке. Јер, најчистији је чедизам тврдити: „Ништа од Срба и Србије на Косову неће остати ако Србија 9. децембра стане”.

        Ствари стоје дијаметрално супротно: „Ништа од Срба и Србије на Косову неће остати ако Србија 9. децембра не стане у Бриселу”. И Тачијев нерођени унук већ зна: да Србија не би стала у Бриселу 9. децембра - мораће да се одрекне Косова и Метохије, а у Тачијевој држави, чак и ако она није тек међуфаза за Велику Албанију, нема места ни за најјадније остатке Срба, а камо ли за Србију!

        Најчистији је чедизам тврдити да ће Србија „стати” ако „Друга Србија“- па чак и сам Тадић - не буду задовољни исходом за њих судбоносног 9. децембра. Ништа неће стати, као што ни Србија - уколико 9. децембром буду истовремено задовољни и Чеда и Борис и оба Вука - неће ништа добит. Турска и Македонија су већ и заборавиле када су добиле „кандидатуру“! А изгубиће и оно што нормални народи никад и никоме не препуштају да би остали нормани и да би опстали!

        Најчистији је чедизам нудити Тадићу свој фатализам поводом 9. децембра, а истовремено му предлагати да „тражи екстремизам на другом месту, у фатализму Николића и Коштунице”!

        Чисти је фатализам - ако је Јовановић у овоме уопште искрен - веровати да Тадићев „косовски курс” везује Србију „за барикаде”.

        А класична је, најблаже речено, „замена теза“тврдити: „Заблудама о Косову не може се улепшати црна статистика. Ми смо најсиромашније европско друштво, са најмањом платом и пензијом, највећом стопом незапослености, најмањим инвестицијама, највећим растом дуга, најнефункционалнијим образовним системом и највећим одливом мозгова у Европи. То није слика наших способности, него цена погрешне политике у земљи чији је Тадић председник.” Зашто?

        Јесмо „најсиромашније европско друштво”, а и оно приде, али за то нису криве ни „заблуде о Косову”, ни Тадићев „косовски курс”!

        То је резултанта постпетокотобарског клептократског пустошења Србије продаваног за модернизацију и европеизацију! То пустошење - јер није било само економско него и државно -  у доброј мери је Србију и осудило на Тадићев „косовски курс”.

        Коначно: најчистији је чедизам и уверење да „не треба Србији гатање о томе шта ће се десити за 30 година, ни политика новог Газиместана”, јер „морамо да мислимо о томе шта нас чека за 3 месеца”.

        Кад ли ће српски „револуционари“ већ једном схватити да се мора водити рачуна и о 30 дана и о 30 година?! Да они који брину само о 30 дана у старту губе шансу да утичу на било шта што ће им се догађати кроз три деценије!

        И, на самом крају, али не и узгред с обзиром да се Чеда и према Борису поставља као правовернији Ђинђићевац, само подсећање: да је Зоран Ђинђић - пет дана пред атентат - објавио да ће и свој нови „косовски курс” и целокупну државну политику изводити из сагледавања шта Србија може и треба да буде кроз 50 година!

        Ђуро Билбија