Опет покушај ревизије историје на штету Милана Недића

ПОВОДОМ ТЕКСТА МИЛАНА КАРАГАЋЕ О МИЛУНКИ САВИЋ

Милан Недић

• Сцедоци смо хајке на генерала Милана Недића којом се врши ревизија историје. У случају Недића, ради се о намери да се њему припишу немачки логори, на пример Старо сајмиште и немачка стратишта

Пише: Велимир НОВЉАНИН

        ЈЕДИНИ коментар који је могуће извести после читања текста Милана Карагаће, члана Савета Центра за спољну политику, „Zloupotreba herione“, миљеника сајта Б92 итд, објављеног 14. новембра 2013. године на страни 8 београдског (другосрбијанског) дневника Danas, гласи: „Злоупотреба медија“!

        Немам намеру да коментаришем сваку тврдњу јер би за то требало много простора. Осврнућу се само на неколико реченица.

        Карагаћа већ у другој реченици констатује: „Не преза се од прећуткивања општепознатих чињеница и њихово извртање, измишљање и подметање“. После читања његовог текста намеће се закључак да управо он општепознате чињенице изврће, измишља и подмеће!

        Карагаћa после реченице „У непуних месец дана имали смо Дан ослобођења Београда у Првом и Другом светском рату, помене у Шумарицама и Краљеву, Дан антифашизма или сећање на Кристалну ноћ и Холокауст, па сахрану Милунке Савић у Алеју великана, Дан примирја у Првом светском рату и почетак емитовања серије Равна гора на јавном сервису“, тврди да је сваки догађај искоришћен за ревизију историје.

        Прво, Карагаћина тврдња да је Милунка Савић сахрањена пре неколико дана представља извртање општепознате чињенице да је она умрла 5. октобра 1973. године. Наиме, посмртни остаци те хероине су пренети из једне гробнице са Централног у другу гробницу на Новом гробљу у Алеји великана!

        Друго, шта је спорно у обележавању поменутих датума? Карагаћа тврди да је то допринос ревизији историје али то ничим није доказивао већ се посветио само подацима из биографије хероине. Узгред, није навео наслов тог извора!

        Карагаћа тврди: „За време Другог светског рата Милунка је пак држала малу болницу на Вождовцу, у којој је лечила рањенике“. Ова тврдња је подметање јер је општепознато да је то просто немогуће због ширине и дубине обавештајних служби у Београду, било немачке било Управе града Београд. Ради се о уобичајеној врсти комшијске и људске помоћи а никако помоћи по идеолошкој припадности.

        Тврдња да је Милунка Савић 1943. проказана, потом ухапшена и одведена на Бањицу, у логор, ничим није потврђена. Уосталом, да је она стварно била ухапшена и извесно време провела у логору, то би било забележено у документацији коју су педантно водили војници Вермахта у Србији, нарочито у случајевима Крагујевац, Краљево, па и на Бањици!

        Карагаћа још једном на другом месту у тексту тврди да је Милунка Савић била на страни партизана а не генерала Милана Недића, да су је Недићеви агенти откривши болницу ухапсили и одвели у Бањички логор, а онда закључује да ју је из логора ослободио Немац!

        Општепознато је да је сачувана архива која се односи на Бањички логор доступна јавности а да је један део и објављен у разним формама. Тако је на пример, Историјски архив Београда (у време директоровања историчарке Бранке Прпе) објавио двотомну књигу са списковима заточеника Бањичког логора. А ни у сачуваној и доступној архиви, нити у објављеним радовима нема података о Милунки Савић. То ме наводи на закључак да Карагаћа подмеће!

        То подметање је само један допринос у хајци на генерала Милана Недића којом се врши ревизија историје. У случају Недића, то је намера да се њему припишу немачки логори, на пример Старо сајмиште, и немачка стратишта итд.

        Тако се Карагаћа, када је реч о Недићу, сврстао уз Горана Паскаљевића и Бранку Прпу о чему сам на овом сајту објавио текст „Општи мук поводом тврдњи Прпе, филма Паскаљевића и изложбе у Ослу“.