Зорана Михајловић се преко министарства брани од замерки Томислава Николића

ОБЈАСНИЛА И НА ШТА СЕ ОДНОСИО ВЛАДИН ЗАКЉУЧАК

УСВОЈЕН 9. АВГУСТА 2013. ГОДИНЕ

Зорана Михајловић

• Министарство за енергетику саопштило да поводом магистралног гасовода Јужни ток кроз Србију и у спровођењу Енергетског споразума са Русијом не постоје супротстављени ставови, поготово не у Влади Србије
• Министарство Михaјловићеве нагласило да је Србија, поред Јужног тока, посвећена и изградњи гасовода Ниш-Димитровград, који треба да омогући повезивање гасовода Србије и Бугарске, што је предвиђено споразумом који су 14. децембра 2012. године потписали премијери две државе, Ивица Дачић и Бојко Борисов

        ВУЧИЋЕВА министарка енергетике и потпредседница СНС Зорана Михајловић данас је започела индиректну јавну полемику са председником Србије Томиславом Николићем.

        Министарство енергетике објавило је у плановима за реализацију магистралног гасовода Јужни ток кроз Србију и у спровођењу Енергетског споразума са Русијом не постоје супротстављени ставови, поготово не у Влади Србије.

        Формално, ово је било реаговање на медијске спекулације из неименованих извора у којима се износе сумње у спремност неких делова Владе да омогући изградњу Јужног тока или спроводи Енергетски споразум са Русијом. Само Министарство енергетике је тим поводом нагласило да та два споразума имају посебно значајно место, јер обезбеђују Србији инвестиције у енергетски сектор и дугорочну сигурност у снабдевању гасом.

        „Нажалост, у јавности се поред тачних информација на ове теме, појављују и бројне полуинформације или дезинформације, у којима се спекулише о наводној опструкцији руских инвестиција у Србији, реализације Енергетског споразума или, у последње време, о „кочењу“ изградње гасовода Јужни ток“, упозорило је ресорно министарство.

        У саопштењу наводи да министарство и министар енергетике нису добили од председника Србије, премијера или председника Русије, компанија Гаспром, Гаспормњефт, Србијагас, НИС или било кога другог, „ни једну примедбу, замерку или упит на које нису имали одговор, нити су изнели став који нису могли да образложе“.

        „Нико нас до сада није консултовао ни по једном питању које би било део спекулација које се појављују ових дана у међународним комуникацијама“, наведено је у саопштењу.

        Министарство енергетике је указало да су тврдње које се износе у јавности или произвољне или део константног дезинформисања јавности, која се покушава поларизовати око пројеката у чијој реализацији нема супротстављених ставова.

        „Напротив, око њих постоји сагласност да су добри за све стране, тако да се њихов смисао са правом може дефинисати пословицом „чист рачун - дуга љубав“.

        У жељи да се направи најбољи могући амбијент за реализацију најамбициознијег, а уједно и најосетљивијег пројекта, гасовода Јужни ток, Министарство енергетике покушава да понуди максималне гаранције да ће се његова изградња одвијати без икаквих сметњи.

        „То, међутим, није могуће са Србијагасом какав је данас, који је предузеће са огромним губицима и дугом који премашује милијарду евра“, оцењује министарство и додаје да настоји, због преузетих гаранција којима се обавезало према грађанима и према партнерима, као Влада и као министарство, да управља процесом на најбољи могући начин, како би избегли непредиве ефекте.

        Ресорно министарство подсећа да је у ту сврху усвојен Закон о Јужном току, који убрзава поступак експропријације земљишта на око 10.000 парцела, као и прибављање документације за изградњу гасовода кроз Србију.

        Усвојен је и Правилник о техничким условима за транспорт гасоводима притиска већег од 16 бара и обезбеђено 105 милиона евра из буџета за експропријацију земљишта на траси гасовода, а гасовод Јужни ток добио је статус делатности од општег интерес.

        „Све ово јасно говори да је Србија у потпуности посвећена реализацији овог пројекта и ако постоји било какав проблем, он мора бити артикулисан кроз међудржавна тела, институције и јавност. Влада и Министарство су исказали спремност да овај процес воде уз учешће јавности и то очекујемо и од свих осталих актера, што досад углавном није био случај“.

        Поред Јужног тока, Србија је посвећена и изградњи гасовода Ниш-Димитровград, који треба да омогући повезивање гасовода Србије и Бугарске, што је предвиђено споразумом који су 14. децембра 2012. године потписали премијери две државе, Ивица Дачић и Бојко Борисов.

        Руској страни је више пута нуђено да изгради ту деоницу, али она никад није потврдила заинтересованост за изградњу овог гасовода и због тога је споразумно раскинут уговор о поверавању делатности од општег интереса са предузећем Југоросгас, чиме је држава Србија преузела на себе право да повери изградњу и коришћење овог гасовода јавном предузећу Србијагас.

        Нажалост, Србија тренутно касни шест месеци у реализацији овог пројекта за Бугарском. Недостајућа средства за израду техничке документације требало је да буду обезбеђена преусмеравањем дела кредита који је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) раније одобрила Србијагасу.

        „Тај новац, међутим, не може бити стављен на располагање Србији док не започне реформисање Србијагаса, о чему је ова институција (ЕБРД) и писмено обавестила Министарство“, наводи се даље.

        Када је реч о сарадњи у нафтном сектору, Министарство је оценило да заједнички рад са руским партнерима у Нафтној индустрији Србије (НИС), на најбољи начин показује спремност државе да успостави и унапређује партнерски однос са инвеститорима.

        Закључком Владе, усвојеним 9. августа 2013. године, којим су прихваћене Полазне основе за усаглашавање пословног плана и дугорочне стратегије развоја Нафтне индустрије Србије Нови Сад, први пут су јасно дефинисани ставови које ће српска страна, као власник 29,88 одсто акција НИС-а, заступати у управљачким телима овог предузећа.

        „Циљеви које Србија као мањински акционар жели да постигне засновани су на визији успешног и јаког НИС-а, од којег држава, између осталог, очекује повећање производње, ширење у региону, повећање профита и буџетских прихода“.

        Министарство енергетике сматра да је на тај начин јавност први пут добила потпуну информацију о томе шта држава, као мањински власник, жели од компаније која остварује највеће приходе и профит у целој српској привреди.