Загреб далеко од повлачења тужбе против Србије за геноцид

ПИТАЊЕ ГРАНИЦА НЕ МОЖЕ ОСТАТИ ЗАУВЕК ОТВОРЕНО

- САОПШТИО ИВО ЈОСИПОВИЋ ТОМИСЛАВУ НИКОЛИЋУ

• НИКОЛИЋ: Највећи проблем у односима две земље су немогућност уживања права на употребу српског језика и писма, честе случајеве угрожавања безбедности, третирање Срба као окупатора и четника у уџбеницима... Постоји и изражена појава етнички мотивисаних сукоба и говора мржње против Срба као, а у појединим жупанијама нема школа српске националне мањине, него само на српском језику...
• ЈОСИПОВИЋ: Питање несталих је врхунски проблем, морални и правни. Решвање тог питања претпоставка коначног и пуног сређивања односа две државе. Хрватска тражи 1689 особа, 953 несталих у периоду 1991. и 1992. године, претежно Хрвата, и 736 несталих 1995. године, претежно Срба
• НИКОЛИЋ: Залажем се за повлачење тужби јер гледам у будућност и сматрам да је важно да Србија и Хрватска успоставе мир по могућству за сва времена. Треба затворити гвоздена врата прошлости
• ЈОСИПОВИЋ: Ако тужба опстане, морамо рећи да смо имали и тежих догађаја међу нашим државама и народима и морамо с тиме живети. Тужбе за геноцид могу оптерећивати односе две земље јер ће пред судом бити изнето много историјских факата које неће бити добро чути

         ЗВАНИЧНА посета Иве Јосиповића Београду - иако је председник Србије Томислав Николић чинио све да га на тој тачки „преломи“ - потврдила је да Згареб нема намеру да повлачи тужбу против Србије за геноцид. У сваком случају: не засад и не без додатних условљавања и нагодби.

         Зато је Николић на заједничкој конференцији за новинаре могао само да каже да и он и његов хрватски колега дају пуну подршку владама у решавању отворених питања, унапређењу билетралне и економске сарадње. Притом је нагласио да је Србији стало до отопљавања односа пре свега због српске мањине у Хрватској.

         Он је као највеће проблеме у односима две земље навео пре свега немогућност уживања права на употребу српског језика и писма, честе случајеве угрожавања безбедности,третирање Срба као окупатора и четника у уџбеницима...

         Такође је указао да постоји изражена појава етнички мотивисаних сукоба и говора мржње против Срба као и да у појединим жупанијама нема школа српске националне мањине, него само на српском језику, као и да не постоји редакција програма на српском, а да све оптерећују проблеми повратка имовине Српској православној цркви.

         „Желимо отворени и конструктивни дијалог...Уверен сам да смо напраили искорак ка побољшању односа Србије и Хрватске“, изјавио је Николић и додао да је важно што Хрватска подржава Србију у процесу европских интеграција и унапређењу регионалне сарадње.

         Он је рекао да је потребно дефинисати временски оквир за решавање отворених питања и да међудррзване комисије и радне групе, које раде на конкретним питањима треба убрзано да наставе посао.

         Хрватски председник је истакао да је направљен напредак у бројним сегментима и да то показује да Србија и Хрватска могу боље, али је такође навео низ проблема у односима две земље, нагласивши да је ипак најважније да се раши питање несталих.

         „То је врхунски проблем, морални и правни“, рекао је Јосиповић наводећи да је решвање тог питања претпоставка коначног и пуног сређивања односа две државе.

         Јосиповић је навео да Хрватска тражи 1689 особа, 953 несталих у периоду 1991. и 1992. године, претежно Хрвата, и 736 несталих 1995. године, претежно Срба и додао да се подаци о несталима могу наћи и из извора у Србији и поновио да је то питање суштинско.

         Констатовао је да су две владе застале код решавања питања граница, поменувши да уколико тај проблем не буде могао да се реши треба користити искуство које је Хрватска имала са Словенијом где је употребљен механизам међународног права.

         „Питање граница не може остати заувек отворено“, поручио је Јосиповић додавши да Хрватска није задовољна ни начином на који се разрешава питање сукцесије.

         Поменуо је и да сличне проблеме какве има српска мањина у Хрватској, а о чему је говорио Николић, има и хрватска мањина у Србији, али је посебно указао да је проблем избеглица заједнички.

         Наводећи да је мали број избеглих из Хрватске у Србији, али и да има 40.000 Хрвата који су избегли из Србије и већином се нису вратили, Јосиповић је истакао да, осим што су се он и Николић „потужили један другом за оно што нас тишти, можемо бити задовољни јер је направљен напредак у бројним сегментима, што је знак оптимизма да и Срибја и Хрватска могу боље“.

         Јосиповић, који се данас први пут званично састао са Николићем, навео је као добре припереме сарадњу у области правосуђа, у прогону ратних злочинаца, бопрби против организованог и прекограничног криминала.

         Хрватски председник констатовао је и да живот тренутно иде испред политике јер су односи привредника, научника, уметника и спортиста две земље на вишем нивоу.

         „Они шаљу поруку да наше две земље могу више и боље, сигуран сам да ћемо и ми као председници, али и владе наше две државе разумети ту оруку и искорисити набој за унапређење односа“, закључио је Јосиповић.

         Јосиповић је изјавио да хрватска влада још није донела дефинитивну одлуку о томе да неће повући тужбу за геноцид против Србије пред Међународним судом правде, док је председник Србије Томислав Николић поручио да би повлачење тужби успоставило потпуни мир између две државе.

         „С хрватске стране се очекују још неке ствари пре коначне одлуке“, рекао је Јосиповић, одговарајући на питања новинара.

         Николић је претходно - у обраћању новинарима током конференције - у једном тренутку рекао да је Хрватска одустала од тужбе за геноцид.

         „Ако тужба опстане, морамо рећи да смо имали и тежих догађаја међу нашим државама и народима и морамо с тиме живети“, рекао је Јосиповић, признајући да тужбе за геноцид могу оптерећивати односе две земље, али је напоменуо да ће пред судом бити изнето много историјских факата које „неће бити добро чути“.

         Хрватски председник је такође оценио да би евентуални судски поступци могли показати однос обе стране према жртвама рата и додао: „Оставимо времена владама да можда ипак нађу компромис око тог питања“.

         Николић је изјавио да се он залаже за повлачење тужби јер гледа у будућност и сматра да је важно да Србија и Хрватска успоставе мир по могућству за сва времена.

         „И председник Јосиповић и ја и владе и грађани, сви желе да живе мирно и боље“, рекао је Николић.

         Он је подсетио да, када се у Србији комшије посвађају око међе често престају да говоре, али да добри пријатељи не иду пред суд, већ решавају спорове без суда. Повлачење тужби, према његовим речима, установило би потпуни мир између две дрзаве, а супротном, ако тужбе доспеју пред суд, каква год била пресуда, уверен је да неко тиме неће бити задовољан.

         „Србија жели мир и пријатељство са свим државама у свету, а посебно са првим комшијама“, поручио је Николић и додао да треба затворити гвоздена врата прошлости и извући оно добро што је заједничко, попут заједничког наступа на трећим тржиштима.

         Николић је, иначе, дочекао Јосиповића у 10 часова испред Палате Србија уз највише државне почасти. После дочека одржан је тет-а-тет састанак, након чега је уследио разговор државних делегација двеју земаља после којег је потписан Споразума о сарадњи Факултета политичких наука у Београду и Факулета политичких знаности у Загребу.

         Јосиповић се у току дана састао и са премијером Србије Ивицом Дачићем, председником скупштине Небојшом Стефановићем, а планирано је и да се обрати у Парламенту.

         (Тањуг)