Хоће ли Србија коначно добити владу без Динкића?

КО ЋЕ О ТОМЕ ПРЕСУДНО ОДЛУЧИВАТИ - ИВИЦА ДАЧИЋ И АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ИЛИ СТРАНЦИ?

         КУЛА (све)моћи Млађана Динкића као да се коначно накривила.

         Према сазнањима Факата, данас је у Влади Србије поводом његове даље судбине вођен жесток разговор. Летело је и перје и иверје!

         Хоће ли Србија коначно добити владу без Млађана Динкића?

         Ко ће о томе пресудно одлучивати – Ивица Дачић и Александар Вучић или странци?

         Шта би Србија уопште добила ако странци дозволе Дачићу и Вучићу да коначно уклоне непопулраног Динкића кад су премијер и вицепремијер симболи полуколонијалног статуса Србије, па се Динкићевим одласком ништа битно не би променило?

         Неће ли и могући Динкићев пад – као и оваква борба против криминала и корупције - само помоћи тандему Дачић-Вучић да лакше и успешније хипнотише Србију поводом Косова и Метохије?

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог Стандарда

 

         Пресудиће странци, као и

         између Дачића и Вучића

 

 

 

 

• Изгледа да ћемо имати и реконструкцију и изборе, јер се ова реконструкција прави на тај начин да ће антагонизми међу учесницима у Влади бити много већи него пре реконструкције. Зато ће влада до избора морати да се бави собом, а не Србијом. Што је за Србију можда и боље!

         ЈОШ не можемо да знамо да ли ће Динкић бити у новој Влади, јер имамо сукоб унутрашње и спољне логике.

         По унутрашњеполитичкој логици, било би нормално да после ових потеза Динкић не буде више у Влади. Међутим, фактор странаца увек делује као дух из машине и не бих се заклео да је ово са Динкићем готова ствар. Пресудиће странци, као и у случају Дачића и напредњака - где су странци одлучивали и о много мање битним стварима.

         По свој прилици ће бити и реконструкција и избори, јер се ова реконструкција прави на тај начин да ће антагонизми међу учесницима у Влади бити много већи него пре реконструкције.

         То ће у неком моменту водити изборима, а до тада ће Влада морати да се бави собом, а не Србијом. Што је за Србију можда и боље!

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Александра ЈЕРКОВ, портпарол Демократске странке

 

         Одговорност за Динкићеве потезе

         сносе и Дачић и Вучић и остали

 

 

 

 

         ПРЕМА изјавама коалиционих партнера, чини се да има шансе да добијемо Владу без Динкића. Али то не значи ништа, јер оно што је чинио у овој Влади - није чинио сам!

         Законе није могао да донесе сам, него су за њих гласали у Влади, а потом и у Скупштини. Зато заједнички сносе одговорност за све.

         Ако га само смене, а сви закони које је предлагао остану на снази - укључујући и онај којим се одузима новац од локалних самоуправа - онда не видим шта би спектакуларно било у његовом испадању из Владе.

         Одговорност за његове потезе сносе сви.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Александар ПОПОВИЋ, потпредседник

         Демократске странке Србије

 

         Потпуно је неважно ко спроводи

         евроунијску политику!

 

 

 

         ПИТАЊЕ је промашено. Право питање је: да ли ће Влада да суштински промени политику, а неће!

         Пошто неће, онда је цела прича о реконструкцији потпуно депласирана.

         То би била само козметичка промена. Политика би остала.

         Потпуно је неважно ко ће да је спроводи.

         Србији треба отклон од евроунијске политике! То реконструисана Влада неће урадити.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Душан ЈАЊИЋ, научни саветника

         Центра за социолошка истраживања

 

         Динкић мора да оде – ни

         Америка га не би поднела!

 

 

 

• Динкић је један од важних креатора система у коме је дошло до пљачке државе и народа и енормног богаћења појединаца
• Уверен сам и да све док људи попут Динкића не буду приведени под истрагу неће бити јасно како су људи попут Мишковића стицали новац, како је заправо коришћена приватизација да појединци, али и политичари - разни Ђелићи -преко ноћи постану богати
• Мишковићи и Викторија група морају да се склоне са земљишта које је припадало задругама и комбинатима и да то земљиште постане државно, односно да се даје у коцесију уз жестоку наплату. То је само један пример од хиљаду мера које после Динкића треба предузети

         НЕ МОГУ да кажем да је сигурно, јер се са овим политичарима у Србији никад не зна, али мислим да би Динкић требало да оде из Владе.

         Разлога је више. Десет година је водио финансије по неолибералном моделу – који је свуда напуштен. Под фирмом неолибералног отварања тржишта, а затим сређивања банака, нанета је велика штета привреди Србије и потпуно уништена њена производња; претворена је у сиромашно тржиште које треба да купује, а нема од чега; потпуно је уништен стандард људи.

         Трећа ствар је да је он један од важних креатора система у коме је дошло до пљачке државе и народа и енормног богаћења појединаца.

         Његов одлазак би био јасан знак да реформисана Влада жели да промени економску политику. Ако опстане - то ће бити њен пораз, пашће у воду сва обећања Дачића и Вучића

         Уверен сам и да све док људи попут Динкића не буду приведени под истрагу неће бити јасно како су људи попут Мишковића стицали новац, како је заправо коришћена приватизација да појединци, али и политичари - разни Ђелићи - преко ноћи постану богати.

         У јавности важи да Динкић сам за себе није узимао много пара. То није битно, то ћемо тек да видимо.

         Битно је да је креирао систем и активно доносио одлуке којима је помагао појединцима да се богате.

         Ево само један пример: није било апсолутно ниједне одлуке министарства одбране коју је министарство, док је имало фонд за реформе у војсци, донело а да је Динкић није оборио! Сваку намеру да се са војном имовином уради нешто корисно и да сествори неки новац за развој војске. То је само један детаљ!

         Дакле: његов одлазак је неопходан.

         Реакција из света би била таква да би многе мутинационалне компаније биле итекако жалосне због тога - поготово Рио Тинто и друге из Канаде, јер им је његова политика омогућила да јефтино преузимају руднике преко банкарских потраживања и осталог.

         Сигурно је и да ће шпекуланти из Фијата бити јако несрећни јер ће та превара века на крају завршити пред истражним органима.

         Многе банке средње Европе биће јако несрећне, јер је он спроводио политику разних фондова, који јесу често настали на парама које су у току рата у Југославији избачене из Србије да би се појавили као аустријски (фондови) и остали.

         Он је својом политиком у једном моменту задовољавао интересе целе ЕУ! Њима није било важно како ће живети народ у Србији, него како ће се њихови производи пласирати у Србији.

         Многи ће бити тужни због његовог одласка и зато то уопште није једноставна операција.

         Друго, Динкић, као ни Лабус, није само због тога уживао поверење него што је Г17 била експертски део ДОС-а , петог октобра, део једне машинерије у коју су многи инвестирали и веровали јој очекујући да ће она по рушењу Милошевића променити систем.

         Он је уживао велико поверење многих међународних кругова, његова странка је ненормалном брзином примљена у Асоцијацију народних партија Европе итд...

         ФАКТИ:Какву конкретно економску политику треба да води реконструисана Влада, ако је Динкић- кога су њих двојица поставили у Владу - водио погрешну економску политику?

         Ни Америка не би поднела Динкића и његову политику!

         Либерална економија служи да у сиромашним земљама, у време приватизације, мањина – уништавајући производњу и радничку класу - доминира друштвом!

         У Србији је неопходна политика у којој је више државне интервенције, више улагања у производњу, уласка у одговорније управљање националним ресурсима: мора да се реши питање имовине и да се Мишковићи и Викторија групе склоне са земљишта које је припадало задругама и комбинатима и да то земљиште постане државно, односно да се даје у коцесију уз жестоку наплату. То је само један пример од хиљаду мера.

         Основно је да се изврши преоријентација ка развоју сопствене производње и ка инфраструктурним радовима који запошљавају народ и економију.

 

         Диана Милошевић