ДОДИК: Они којима су уста пуна БиХ највише раде на њеном разбијању

ПРЕДСЕДНИК РС НАЈАВИО ДА ЋЕ СЕ КАНДИДОВАТИ И НА ИЗБОРИМА 2014.

• Евидентно је да се од протеста у Сарајеву или оних у Бањалуци покушала направити прича о „грађанском отпору“, што би по логици ствари требало да елиминише причу о нацији. А касније би се правила држава за грађанина, а не за људе који припадају нацијама. Наравно да је то илузија и да то не може више да прође
• У „бањалучкој причи” има и такозваних невладиних организација, које се финансирају новцем из иностранства. Ми ћемо у Српској сада покушати, као што то раде у Америци, да пропишемо одређена правила понашања и финасирања такозваног невладиног сектора јер РС нема разлога да стрепи од тих настојања
• Бошњаци покушавају да себи оставе могућност да једног дана, било када, могу да предложе Хрвата за члана Председништва БиХ којег ће они изабрати, а то би на крају значило и бирање Србина кога они хоће

         БОШЊАЦИ не напуштају линију Алије Изетбеговића, али заборављају да времена нису ратна и да у Бањалуци за противника нема ни Биљану Плавшић ни Драгана Чавића.

         Председник Српске Милорад Додик оценио је да су последња дешавања у БиХ показала да је она несумњиво земља у процесу атрофије и упозорио да одређени делови међународне заједнице у БиХ покушају да „призову“ неке нове политичке структуре.

         „Међутим, евидентно је да попуњавање институција БиХ новим људима неће ништа решити, што се показало на низу генерација до сада“, рекао је Додик у интервјуу Срни.

         Подсетивши да бошњачке политичке структуре свих ових година од потписивања Дејтонског споразума желе да направе БиХ по својој мери, Додик је истакао да су се сада „пробудили“ и Хрвати, који траже своја права.

         Оценио је да је веома смишљено сада на сцени „грађанизација“ Бошњака, што се може видети и на примеру последних протеста у Сарајеву, у коме живи 96 одсто Бошњака муслимана.

         „Оно што су тражили такозвани грађани из Сарајева видљиво је у захтевима свих политичких партија из Федерације БиХ. Оне су саставни део политике Бошњака већ дуже време с циљем да се разгради дејтонска структура и да се направи унитарна БиХ...

         И онда покушавате да Бошњаке претворите у грађане, а они онда кажу „хоћемо државу за грађане“. То смо већ слушали. Срби и Хрвати ваљда нису толико политички и историјски наивни да би такве ствари прихватили, али видећемо како ће се то све кретати“, рекао је Додик.

         Он је напоменуо да је евидентно да се од протеста у Сарајеву или оних у Бањалуци покушала направити прича о „грађанском отпору“, што би по логици ствари требало да елиминише причу о нацији.

         „А касније, када се то конституише као евентуално општедруштевни став, онда би се правила држава за грађанина, а не за људе који припадају нацијама. Наравно да је то илузија и да то не може више да прође“, рекао је председник Српске.

         Он је истакао да су и колективна права - грађанска права. „Осећати се као припадник народа није ништа мање грађански него рећи да не припадате ниједном народу“, навео је Додик.

         Председник Српске је оценио да су у контексту последњих протеста пораз доживели управо они који су их и организовали у политичке сврхе, јер нису добили снагу коју су тражили.

         „С друге стране, јасно ограђивање протеста у Бањалуцу од политике тих протеста у Сарајеву јасно говори о томе“, рекао је Додик.

         Што се тиче бањалучких протеста, председник РС је истакао да је очигледно да постоје и одређени покушаји да се све незадовољне структуре обједине око појединих питања и да се направи нека врста политичког притиска.

         „Наравно, нико озбиљан не тврди да нема друштевних проблема и да их не треба решавати, али исто тако нико не може да каже да много проблема није решено. У том смислу је апсолутно потребно све то рационално сагледати“, нагласио је Додик.

         Он је истакао да у „бањалучкој причи” има и такозваних невладиних организација, које се финансирају новцем из иностранства, што само по себи показује да су те организације итекако зависне и да врло често морају да раде како њихови спонзори налажу.

         „Наравно, ми ћемо у Српској сада покушати да, као што то раде у Америци, пропишемо одређена правила понашања и финасирања такозваног невладиног сектора“, рекао је Додик и поручио да Српска нема разлога да стрепи од тих настојања.

         Говорећи о изборима 2014. године, председник Српске је напоменуо да се, пре свега, у том смислу мора размишљати о спровођењу одлуке „Сејдић-Финци“, чије би неспровођење задало задњи ударац БиХ.

         „Уколико се жели имати легитимитет за БиХ у било ком смислу, онда треба испоштовати одлуку „Сејдић-Финци“. Ту не треба много осим да се регулишу односи између бошњачке и хрватске политичке структуре. Наш став је ту јасан и он је у функцији спровођења одлуке како би избори имали легитимитет“, напоменуо је Додик.

         Он је, с друге стране, упозорио да ће, уколико ти избори не буду спроведени у измењеним околностима и прилагођени одлуци „Сејдић-Финци“, то бити крајњи ударац самој БиХ.

         „Они којима су стално „уста пуна“ БиХ највише раде на њеном разбијању. Неспровођењем те одлуке то најбоље чине они који покушавају да кроз механизам избора обезбеде доминацију, пре свега, бошњачке политике структуре. То, наравно, не може проћи“, нагласио је председник Српске.

         Он је додао да, ако неко жели да гради БиХ на дејтонским принципима, као земљу равноправних народа, онда мора да одустане од сталних настојања да на сваком питању покушава да угради механизме доминације и да у том погледу промени цео систем у БиХ.

         „Потребно је брзо спровођење одлуке „Сејдић-Финци“, ми се за то залажемо и очекујемо да ће то и бити“, подвукао је Додик.

         Он је поновио да ће учествовати на изборима. „Уколико победим - то је уреду, ако не победим - и то је уреду. Нећу то сматрати крајем живота или драматичном ситуацијом“, рекао је Додик и додао да постоје они који желе да дођу на политичку сцену, али и они који далеко више спекулишу.

         Додик сматра да иза неспровођења одлуке „Сејдић-Финци“ стоји бошњачки политички естаблишмент који покушава да обезбеди неку врсту мајоризације Хрвата у изборном прецесу, не желећи да остави Хрватима могућност да могу да бирају свог аутентичног представника.

         „Они покушавају да оставе могућност да једног дана, било када, могу да предложе Хрвата којег ће Бошњаци изабрати, а то би на крају значило и бирање Србина кога они хоће. Зато је овај проблем капитално важан за Српску“, навео је Додик и указао на важност консензусу свих политичких партија у Републици Српској.