ПУТИН: Сирији још нисмо испоручили С-300, али ће свака војна интервенција крахирати

ПРЕДОЧИО ВРХУ ЕУ ДА СУ ВОЈНИ ОДНОСИ МОСКВЕ И ДАМАСКА ЛЕГАЛНИ

И ДА ИМ НИЈЕ НАМЕРА ДА НАРУШЕ ВОЈНИ БАЛАНС У РЕГИОНУ

• Руски лидер рекао Ромпеју, Барозу и Ештоновој у Јекатеринбургу: „Још једном понављам да су било какви покушаји да се утиче на ситуацију у Сирији путем директне стране војне интервенције осуђени на неуспех“
• Нама је важно да добијемо информацију из прве руке о мерама које се предузимају како би се нормализовала ситуација у еврозони. Дужнички проблем Кипра бацио је додатно светло на неопходност да се одрже додатне консултације и додатне активности на повећању поверења и транспарентности у нашим односима

         ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин изјавио је данас да Москва још није испоручила Сирији софистициране противавионске ракете С-300, истакавши да Русија не жели да наруши равнотежу у региону Блиског истока.

         Путин је истовремено стао у одбрану права Русије да продаје оружје сиријској влади, упркос томе што су владе западних земаља критиковале Москву због планирања продаје тих ракетних система снагама сиријског председника Башара Асада, истакавши да су споразуми које су потписале Русија и Сирија легални и да им није намера да наруше војни баланс.

         „Тај споразум је потписан пре неколико година и још није реализован“, рекао је Путин на заједничкој конференцији за новинаре са лидерима Европске уније у Јекатеринбургу.

         „Не желимо да пореметимо равнотежу у том региону“, додао је он.

         Путин је такође похвалио ракетни систем С-300 као један од најбољих на свету.

         Руски председник је упозорио да било каквој страној војној интервенцији у Сирији „прети пропаст“ и да би она могла само да погорша тамошњу ситуацију, пренео је Ројтерс.

         „Још једном понављам да су било какви покушаји да се утиче на ситуацију у Сирији путем директне стране војне интервенције осуђени на неуспех“, предочио је Путин.

         Руски председник је такође рекао да су министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Џон Кери припремили и усагласили предлоге за одржавање мировне конференције о Сирији, познате под називом Женева-2.

         „Са наше стране је постојала обавеза, коју смо преузели добровољно, да убедимо сиријско руководство да учествује на тој конференцији. Као што је познато, сиријско руководство је већ званично пристало да учествује у том раду“, рекао је Путин.

         Он је додао да „сметњу представља, како се чини, одсуство добре воље од стране наоружане опозиције, одсуство јединствене патформе од стране опозиције и могућности да се утврди састав опозиционих учесника на тој конференцији“.

         Путин је, како је пренела агенција РИА Новости, изразио наду да ће та питања бити решена већ у најскорије време, као и да у тиму сиријске опозиције неће учествовати они који су чинили зверства пред камерама.

         Главни задатак међународне мировне конференције Женева-2, на којој би требало да учествују представници сиријске владе и опозиционих снага, а чији датум још није утврђен, је изналажење путева за обустављање сиријског конфликта.

         Иницијативу за одржавање те конференције изнели су почетком маја Лавров и Кери.

         Русија и Европска унија заинтесоване су да у максимално кратком року заврше рад над новим основним Споразумом, рекао је руски председник Путин отварајући пленарну седницу и званични део 31. Самита Русија Европска унија који се одржава у Јекатеринбургу.

         Он је нагласио да се Споразуму о партнерству и сарадњи који постоји између Русије и Европске уније 2014. године навршава 20 година.

         Заинтересованост да се нови Споразум формулише што пре истакао је и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, преносе руски медији.

         Путин је у Јекатеринбургу изјавио да је крипарска криза показала да су неопходне додатне консултације како би се повећало поверење и транспарентност у односима Русије и Уније.

         „Нама је важно да добијемо информацију из прве руке о мерама које се предузимају како би се нормализовала ситуација у еврозони. Дужнички проблем Кипра бацио је додатно светло на неопходност да се одрже додатне консултације и додатне активности на повећању поверења и транспарентности у нашим односима“, изајвио је руски председник а преноси агенција Интерфакс.

         Што се тиче енергетског дијалога, руски председник је изјавио да његов успех зависи од узајамних интереса и од тога да ли је обезбеђена предвидљивост у пословању.

         Главне теме пленарне седнице другог дана Самита Русија-ЕУ, су, поред новог споразума између Русије и ЕУ, и трговинска размена, енергетика као и либерализација визног режима за одређене групе грађана и краћа путовања.

         Самит је, традиционално, почео синоћ неформалном вечером у уском кругу којој су присуствовали председник Русије Владимир Путин, председавајући ЕУ Херман ван Ромпеј, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, и шефица европске дипломатије Кетрин Ештон.