Прочитајте како треба разговарати са америчким амбасадором

МАЈКЛ КИРБИ НА МУКАМА ПОВОДОМ ДАЧИЋЕВЕ ПОСЕТЕ САД, ПОЛИТИЧКОГ РИЗИКА У СРБИЈИ, ТРЕПЧЕ И „КОСОВСКЕ ВЕНЕЦУЕЛЕ”

• ДИПЛОМАТСКО МУЦАЊЕ 1: У споразуму о Трепчи, како сам га разумео, српска влада разуме да закони, чак и ако је Косово део Србије, долазе из Приштине и покривају целу територију…
• ДИПЛОМАТСКО МУЦАЊЕ 2: Како сам ја разумео, закон, какав ће бити, такав је да они делегирају нека овлашћења за прављење закона тамо…
• ДИПЛОМАТСКО МУЦАЊЕ 3: Ми не волимо експропријацију, генерално, али постоје одређене околности када би уз одговарајућу надокнаду она могла да се спроведе…
• ДИПЛОМАТСКО МУЦАЊЕ 4: Морам да кажем да нисам довољно образован у овом конкретном питању (Трепча) да бих знао тачно какве су правне последице. Али, морам да кажем да сам био мало изненађен журбом којом је америчка компанија ушла у овај договор…

ГЛАВНИ резултат посете премијера Србије Ивице Дачића компанијама из области високих технологија у САД је у томе што оне сада знају да је Србија озбиљна у намери да привуче њихове инвестиције, јер не шаље свака држава свог шефа Владе у њихова седишта.

То је снажан сигнал и оне ће сада сигурно размотрити могућност ширења свог пословања и на Србију - у ексклузивном разговору за Данас нагласио је амбасадор САД у Београду Мајкл Кирби, након повратка из Америке, где је пратио премијера Дачића у његовој посети ИТ америчким ИТ компанијама.

• Како је прошла мисија?

Постоји више важних резултата. Срели смо се са Стивом Балмером, шефом Мајкрософта, Сандром Кец, председницом Оракла, дакле са озбиљним људима и озбиљним компанијама, али и они су се срели са шефом Владе једне државе. То ће их навести да озбиљно разматрају Србију као дестинацију, када буду гледали где да шире своје пословање.

• Шта је потребно да америчке ИТ компаније на крају стварно и дођу у Србију?

- Постоји више фактора. Први је да ли имам квалификовану радну снагу? Да ли у Србији има људи који су квалификовани да раде посао који је мени потребан, уз одређену обуку, али не превелику?

• И, одговор је?

- Одговор је - вероватно да. Делом зато што у неким од тих озбиљних компанија ви и сада имате Србе. Неки од њих су били и на челу целих развојних сектора у фирмама из Силицијумске долине. То показује да овде има људи или их је бар било који су врло способни. Али, неке реформе морају да се спроведу у Србији. Једна од њих је у Закону о раду.

• Да ли су вам у компанијама које сте посетили рекли шта им представља проблем у Закону о раду?

- Не, зато што још нису дубоко гледале ово тржиште, али ја могу да вам кажем, пошто познајем ваш Закон о раду, да ће оне погледати и рећи - хм...

• Зашто?

- Зато што је овде скоро немогуће било кога отпустити. То је врло скупо, а многе компаније желе флексибилност радне снаге. Флексибилност значи да ако неко престане да ради и да долази сваког дана на посао, ви можете да га се отарасите. Овде Закон о раду није врло флексибилан.

• Дакле, ви верујете да је то највећа препрека?

- Не, ја то нисам рекао. Ви кажете да сам ја то рекао.

• Добро, шта је онда највећа препрека?

- Ја сам дипломата, нисам бизнисмен. Они ће гледати низ фактора. Образовање. Онда, ако сте у ИТ-у, апсолутно вам је потребан брз интернет. И људи који говоре енглески. Образовање је овде прилично добро. Широкопојасни приступ интернету је у неким деловима у реду. Они ће гледати и пореску политику. Такође, колики је политички ризик?

• Па колики је политички ризик?

- Мислим да је много мањи него што је био. Мислим да Србија добија другачији и бољи пријем сада него пре 20 или пре 15 година. Ту је и споразум са Косовом, а следећи корак је имплементација. Све то смањује политички ризик. Постоји и растућа перцепција да ћете добити датум за приступање ЕУ.

• Током састанака у САД, да ли је нека од ИТ компанија заправо истакла политички ризик као проблем који их спречава да дођу овде?

- Они то нису истакли, али сетите се да сам рекао да ниједна од тих фирми није до сада гледала колико још да инвестира у Србију. Сада, када им је премијер побудио интерес, када оду да ураде свој дју дилиџенс, политички ризик је нешто што ће разматрати. Такође ће гледати шта се дешава са инфлацијом, са курсом итд.

• Када је премијер одлазио у САД, рекао је да иде да би привукао инвестиције из ИТ сектора, али је Мајкрософт њему продао софтвер, Интел је изгледа продао свој образовни програм - компјутере за децу…

- Далеко је лакше нешто купити него што је да се отвори канцеларија и да се запосли 10, 20, 100, 300 људи. Прво можете да урадите у једном дану, друго не можете.

• Па, то је куповина од више милиона долара...

- Да, али искрено, Влада овде већ неко време користи Мајкрософтове производе, само их није обавезно и куповала.

• Надам се да не говорите о претходних неколико година, можда током деведесетих...

- Могуће је да говоримо о скоријој прошлости. Идеја коју је премијер покушао да изложи јесте да жели да ради са компанијама светске класе и да има људе светске класе које те фирме могу да запосле. Мислим да је он у праву и да велики број људи који доносе стратешке одлуке не слушају често о Србији на тај начин. Он је посејао важно семе, а осим корова, семена не израстају преко ноћи. За шест месеци до годину дана ћете моћи да направите праву оцену, а не одмах по повратку из Америке.

• Кад сте поменули стање европске економије, инвестиције су у паду и сада видимо споразуме са УАЕ, Кином, Русијом... То је приличан заокрет. Како гледате на то из политичке и економске перспективе?

- Мислим да Влада Србије користи мудру тактику. Зашто се ограничити на један сет инвеститора? Ако УАЕ хоће овде да инвестира, узмите њихов новац. Они имају одређене потребе, на пример имају много песка, али и приличну количину новца. Ви имате плодно земљиште, а треба вам приступ тржиштима. Ја бих то прихватио. Треба вам и инфраструктурни развој. Возови овде иду доста споро?

• Ми седнемо на аутобус.

- Ни путеви нису тако добри. Руси су говорили о железничкој инфраструктури, а Кинези су недавно изградили много путева у својој земљи. Русија је велика земља и железница је тамо имала велику улогу. Ја не бих бринуо о томе и узео бих сарадњу са тим инвеститорима као позитиван сигнал, а не негативан.

• Србија је прошле недеље направила договор са америчком компанијом о сарадњи са рудником Трепча на северу Косова. Какав је став америчке владе о овоме и генерално о приватизацијама на Косову?

- Америчка влада се не слаже са српском владом о статусу Косова. Америчка влада признаје Косово као независну државу. Ми такође знамо да га Србија не признаје. У том споразуму, како сам га разумео, српска влада разуме да закони, чак и ако је Косово део Србије, долазе из Приштине и покривају целу територију. Тако да бих мислио да је инвестиција узела у обзир и косовски закон.

• Дакле, кажете да српска влада схвата да закони који се примењују на територији Косова долазе из Приштине, а не из Србије, иако ми Косово сматрамо делом наше територије?

- Како сам ја разумео, закон, какав ће бити, такав је да они делегирају нека овлашћења за прављење закона тамо.

• У том контексту...

- У том контексту, мене изненађује ова инвестиција јер бих ја гледао какав је политички ризик.

• Са стране америчке компаније?

- Да.

• Па какав је политички ризик те компаније? И како Стејт департмент сада гледа на њу? Да ли она поступа супротно америчким законима?

- Нисам се тиме бавио. У овом тренутку нисам сигуран да ће тај споразум, сам по себи, без других разговора, моћи лако да се одлепи са земље и да доведе до инвестиције неопходне да се створе послови на северу Косова, коју људи који живе на северу хоће од те инвестиције.

• Косовске власти су рекле да ће питати америчку амбасаду на Косову о овом послу, јер они нису знали ништа о њој, и чини се да је ова компанија радила на овом споразуму у договору или макар уз сарадњу Стејт департмента?

- Када су они контактирали нашу амбасаду, ми смо их замолили да контактирају амбасаду у Приштини.

• Пре споразума?

- Пре споразума. Не знам шта су урадили са амбасадом у Приштини, јер нисам питао наше колеге тамо, јер сам путовао. Али, ми признајемо земљу Косово, тако да бисмо признали целу територију, укључујући и север, као део Косова. Многе компаније не разговарају са Стејт департментом. Оне не мисле обавезно да ми играмо улогу у бизнису.

• Али ови људи су у ствари мислили да баш треба да вас контактирају.

- Па када су нас контактирали, ми смо им рекли да разговарају са нашом амбасадом у Приштини.

• И они јесу.

- Па не знам да ли су.

• У реду. И нисте их питали, после свега што се десило?

- Па можда ускоро хоћу. Данас сам био прилично заузет, а јуче поподне сам се вратио са пута.

• Ви признајете суверенитет Косова над целом територијом Косова и Метохије. Али, да ли видите разлику између суверенитета над територијом и власништва над предузећима која тамо раде?

- Ја нисам стручњак за државно власништво у компанијама. Мислим да је рудник у државном власништву. Али због начина на који се економија развијала у 50-им, 60-им и 70-им, нисам потпуно сигуран каква је власничка структура тог рудника.

• Не говорим само о руднику, већ о разним системима на Косову. Да ли САД, генерално, повезују суверенитет са власништвом?

- Мислим да су то питања која ће морати да реше међусобно власти овде и у Приштини.

• Ми стојимо на потпуно супротним странама по том питању.

- Ја сам дипломата, навикао сам на то да супротне стране покушавају да нешто реше. Тако да не прихватам вашу премису да то није изводљиво. Друго, ја не познајем закон. Закон на Косову су они наследили. То је био српски закон. У неком моменту су они можда променили тај закон или га нису променили. Тако да не знам каква је та власничка структура.

• Некако се чини да је мењати сопствени закон како би узели власништво веома неамерички.

- Ми не волимо експропријацију, генерално, али постоје одређене околности када би уз одговарајућу надокнаду она могла да се спроведе.

• Као када правите пут преко нечије куће?

- Па широм света је било тренутака када су владе говориле „видите, ми више нећемо да имамо ову индустрију у приватним рукама из било ког разлога“.

• И онда је узму. Као у Венецуели.

- У теорији, оно што ми кажемо је да ми препознајемо да то може да се догоди, али онда морате да имате независну процену вредности имовине коју сте узели и морате да је платите.

• Ви подржавате тај пут на Косову?

- Морам да кажем да нисам довољно образован у овом конкретном питању да бих знао тачно какве су правне последице. Али, морам да кажем да сам био мало изненађен журбом којом је америчка компанија ушла у овај договор.

Разговарао: Александар Милошевић