ДВЕРИ: Медији се у Србији деле на Ђиласове и Вучићеве, а о нама - сложно ћуте

ОТВОРЕНО ПИСМО УРЕДНИЦИМА ВОДЕЋИХ МЕДИЈА У СРБИЈИ

Бошкo Обрадовић

• Медији су данас испуњени искључиво међусобним оптужбама и препуцавањима између СНС и ДС, док иза свега тога може лако да стоји покушај стварања двопартијске државе и потенцијална коалиција између ове две политичке странке после ванредних парламентарних избора
• Зашто још увек у фиокама Тужилаштва стоји кривична пријава Двери против организоване криминалне групе која је осмислила и спровела изборну крађу? Зашто се не хапсе или они који су направили ово тешко кривично дело или ми из Двери због ширење клевета и лажних вести? Трећег не би смело да буде, а управо је то треће - прећуткивање - на делу.
• Може ли бити легална и легитимна Скупштина Србије настала на изборној крађи? Колико је легална и легитимна Влада произашла из Скупштине настале на изборној крађи? Шта вреде тзв. преговори у Бриселу које воде они који су на та места изабрани захваљујући неистраженој изборној крађи?

        РУКОВОДСТВО Двери - са потписом члана свог Старешинства Бошка Обрадовића - обратило се отвореним писмом главним уредницима водећих медија у земљи.

       Факти преносе текст отвореног писма у целини:

       „Поштовани,

       Обраћамо Вам се у име Покрета Двери као главним и одговорним уредницима водећих штампаних и електронских медија у Србији. За ових 15 година нашега постојања и рада памтимо и Милошевићево и ДОС-овско, и Коштуничино и Тадићево време власти и стање медија у то време. Одмах да констатујемо: никада није било веће цензуре, а посебно аутоцензуре у медијима као данас.

       Данас се медији у Србији деле на Ђиласове и Вучићеве, и мимо медија под контролом ове двојице политичара мало шта постоји. Медији су данас испуњени искључиво међусобним оптужбама и препуцавањима између СНС и ДС, док иза свега тога може лако да стоји покушај стварања двопартијске државе и потенцијална коалиција између ове две политичке странке после ванредних парламентарних избора.

       Стање медијске цензуре је посебно лако показати и доказати на примеру Двери. Иако су Двери, објективно, највеће политичко изненађење прошлогодишњих избора, то ниједан новинар у Србији није приметио. Изаћи први пут на све нивое избора (локалне, покрајинске, парламентарне и председничке), самостално, дакле, без икаквих коалиција, са најмање финансија по извештају Агенције за борбу против корупције, са најмање медијске заступљености по извештају РРА, и освојити 4, 33% гласова за Скупштину Србије - признаћете да је мало политичко чудо у Србији.

       Претпостављамо да би оваква појава нове политичке организације у свакој другој држави на свету била пропраћена одговарајућом медијском пажњом, али то у Србији није случај.

       Ево за 10 месеци од тада на прсте једне руке се могу избројати медији, посебно ТВ са националном фреквенцијом, који су објавили било шта о Дверима. Покренули смо један од најважнијих захтева у новијој политичкој историји Србије - за укидање АП Војводине, читаву епидемију проглашења општина, градова и округа Србије за нетолерантне на ГМО, организовали први округли сто о Јосипу Брозу Титу и последицама титоизма, открили како је Драган Ђилас од 15 својих нових програмских мера 7 узео из предизборног програма Двери, заложили се за стварање патриотског политичког блока ДСС-СРС-ДВЕРИ, представили више него актуелно ново законско решење о заштити презадужених породица кроз институт личног стечаја који их штити од одузимања имовине, супротставили се продаји пољопривредног земљишта странцима..., и све то није изазвало никакву медијску пажњу.

       Ако ово нису медијски интригантне политичке информације - шта јесте?

       Шта је, поштована господо, главни и одговорни уредници, разлог оволиког медијског прећуткивања Двери?

       Многи ће вероватно рећи наш ванпарламентарни статус. Ту тек имамо питање за Вас: шта је било са обећањем Председника Николића, изреченог између два круга председничких избора, да ће прво што ће урадити након што постане Председник истражити изборну крађу и казнити одговорне?

       Зашто још увек у фиокама Тужилаштва стоји кривична пријава Двери против организоване криминалне групе која је осмислила и спровела изборну крађу? Зашто се не хапсе или они који су направили ово тешко кривично дело или ми из Двери због ширење клевета и лажних вести? Трећег не би смело да буде, а управо је то треће - прећуткивање - на делу.

       Може ли бити легална и легитимна Скупштина Србије настала на изборној крађи?

       Колико је легална и легитимна Влада произашла из Скупштине настале на изборној крађи?

       Шта вреде тзв. преговори у Бриселу које воде они који су на та места изабрани захваљујући неистраженој изборној крађи?

       Немојте нам само рећи да ово није тема, да је застарео случај, да је у Србији такве ствари немогуће доказати и истерати на чистац. Зато смо ту где смо. Зато су нам медији и даље послушници врхова крупног капитала и политичких странака.

       Дубоко верујемо да то не мора да буде тако и да у медијима постоје професионалци који поштују новинарске кодексе и одбијају да служе владајућим режимима. Зато Вам и пишемо верујући да таквих има и међу главним и одговорним уредницима водећих медија, са надом да ће Двери добити макар онолико места у Вашим медијима колико смо добили гласова на изборима и колико на то имају право 170.000 (+ покрадени) гласача који су своје поверење дали управо нама да их политички заступамо.

       Верујемо да ћете се сложити са чињеницом да и ови, не тако малобројни гласачи и корисници Ваших медијских услуга имају право да у Вашим медијима виде шта кажу њихови политички заступници о актуелној ситуацији у држави Србији“.