КАНАДСКИ НАУЧНИЦИ: Мајка Тереза није била никаква светица!

БОЛЕСНИ У ЊЕНИМ ПРИХВАТИЛИШТИМА

НИСУ НИ ДОВОЉНО ХРАЊЕНИ НИ ЛЕЧЕНИ КАКО ТРЕБА

• Текст канадских истраживача који су изучили 502 различита документа из живота и рада Мајке Терезе и дошли до 287 писаних сведочанстава о не баш тако једнозначној слици из живота те жене, појавио се у мартовском издању недељника „Studies in Religion“
• Цитирана и њена тврдња: „Има нешто предивно у посматрању како сиромашни носе своје бреме, страдајући слично Христу. Та страдања обогаћују свет“
• Немачки недељник „Штерн“  је још 1991. писао да преко Терезиног хуманитарног фонда иде само 7 одсто донација, а да остатку финансијских упалата и токова новца нико није могао да уђе у крај 

        ГРУПА канадских научника развенчала је мит о католичкој мисионарки и добротворки Мајци Терези коју је Ватикан прогласио блаженом, а још је добила и Нобелову награду за мир и споменик у центру Тиране.

       Истраживање, које може да испровоцира велики скандал, објавио је универзитет у Монтреалу. Историчари тврде да знаменита Мајка Тереза Калкутска уопште није била светица како то тврди Римокатоличка црква.

       Агнеза Гонџа Бојаџију, по националности Албанка, замонашила се код реда „Ирске сестре Лорето“ са 18 година и то 1928. Од 1931. носи име Тереза. Одатле је упућена у Калкуту да проповеда у женској Школи Свете Марије, да би од 1940. почела да руководи црквеном организацијом која је градила уточишта, школе и болнице за сиромашне и болесне људе.

       Ова организација и данас функционише у 111 земљи света и броји стотине одељења. Мајци Терези је 1979. године додељена Нобелова награда за мир, а 2003. - четири године после смрти - почео је процес њене беатификације (припреме за свеца). Њено име се везује као синоним за непогрешиво милосрђе... Међутим, поставља се питање да ли то баш одговара стварности?

       Иначе, текст канадских истраживача који су изучили 502 различита документа из живота и рада Мајке Терезе и дошли до 287 писаних сведочанстава о не баш тако једнозначној слици из живота те жене, појавио се у мартовском издању недељника „Studies in Religion“.

       Постоје сведочанства лекара да је у њеним прихватилиштима понекад било крајње мучно стање, да је у њима било прљавштине, посебно - да болесници нису довољно храњени и лечени.

       Финансијске уплате за Фонд Мајке Терезе вршене су преко банкарских рачна о којима се, тврде ови истраживачи, ништа не зна. Не зна се ни ко је уплаћивао новац, ни где је потом усмераван и како је био трошен. Такође:  да је Фонд - за време познате несреће у Бопалу (једна од великих теногених несрећа) и поплава у Индији - није директно усмеравао средства настрадалим. Наравно, то још нису директни оптужујући докази, али се непријатна открића на томе не завршавају.

       Истраживачи су пронашли исказ Терезе који наводи новинар Кристофер Хиченс: „Има нешто предивно у посматрању како сиромашни носе своје бреме, страдајући слично Христу. Та страдања обогаћују свет“. Имајући у виду овај цитат, по свему судећи тешки услови у њеним прихватним центрима нису били лоши само због недостатка новца.

       Мајка Тереза се држала конзервативних погледа, на пример, говорећи против абортуса она је сматрала да га не треба бити чак ни после силовања. Ако је све то истина - како је могуће да је у очима многих Мајка Тереза могла да добије тако беспрекорну репутацију?

       Поводом беатификације, којом је уписана у ред блажених, такође има недоумица. Описано је, на пример, чудо излечења жене којој је медаљон са ликом Терезе наводно помогао да се ослободи силног бола у стомаку. За Ватикан је то био неспорни аргумент, док су лекари имали друго мишљење: да болесници није помогао медаљон већ препарати којима су јој лечени јајници и туберкулоза.

       Мајку Терезу критиковали и за њеног живота. Због примања почасти од диктатора Хаитија Дивалијеа који је био познат по репресијама. И због спонзорстава од бизнисмена са сумњивом репутацијом.

       Немачки недељник „Штерн“  је још 1991. писао да преко Терезиног хуманитарног фонда иде само 7 одсто донација, а да остатку финансијских упалата и токова новца нико није могао да уђе у крај.  

       Можда је најауторитетнија и најзаснованија критика Роберта Фокса, уредника медицинског часописа Lancet (једног од најпрестижнијих у свету). Фокс је још 1996. године истакао да Фонд поседује мноштво волонтера а да практично нема лекара и да, по свему судећи, имитира здравство, да не пружа реалну помоћ по савременим схватањима.

       Новинар Кристофер Хиченс, који је поменут у канадском истраживању, познат је као ватрени критичар Мајке Терезе. Убеђени атеиста, хуманиста и антиклерикално настројени интелектуалац 1995. године написо је књигу The Missionary Position: Mother Tereas in Theory and Practice коју су многи критиковали и назвали „прљавим, али неопходнима радом“ (рецензија The Sunday Times, на пример). 

       Аргументи против знамените оснивачице хуманитарног фонда били су исти као и остали - сумњив квалитет медицинске помоћи, финансијска нетранспарентност и ширење религијског радикализма.