Бечки „Стандард“: Радикални ислам на Косову
НА КОСОВУ ДЕЛУЈЕ ОКО 50.000 ПРИСТАЛИЦА КОНЗЕРВАТИВНОГ ИСЛАМА
КОСОВО, услед растућег сиромаштва и незапослености, суочено је са јачањем радикалног ислама, оцењује бечки дневник „Стандард“.
Лист преноси да је у петак главна џамија у Приштини препуна и да хоџа проповеда да „непријатељи Алаха обмањују младе муслимане“, наводећи да Интернет има штетан утицај, као и алкохол и дроге и да они имају за циљ заустављање снаге ислама.
Индиректна последица сукоба на Косову је строжи облик ислама, који привлачи конвертите из свих крајева, констатује се у „Стандарду“ и додаје се да јачање ове групе доводи у питање традицију и захтеве једног друштва које је било више дефинисано припадности албанском народу и проамериканизму него исламском вером.
Верски конзервативци и тврдокорни верници, који су до 1999. били потпуно непознати, данас, иако мала, стално су растућа и видљива група, пре свега у већим градовима и појединим сиромашним деловима Косова.
Безбедносне снаге, преноси „Стандард“, известили су да је строжи облик вере након рата све присутнији као последица доласка исламских хуманитарних организација на Косову и школовању верских представника у арапским земљама. Они процењују да тренутно на Косову има око 50.000 присталица конзервативног ислама.
Поједине хоџе и конвертити привукли су пажњу косовских чувара реда, јер нова генерација верских конзервативаца сматра да секуларни Устав Косова дискриминише вернике и они захтевају да се ублажи закон који забрањује верске симболе у државним школама, као и женама да носе мараме.
“Ако неко тврди да уживамо слободу вере, онда то није тачно“, истакао је Шефћет Краснићи, хоџа у главној џамији у Приштини, који је казао да муслимани захтевају иста права као што имају њихови верници у Лондону или САД.
Министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи, међутим, каже да су до сада сумње о људским правима спречиле да се делује против тврдокорних исламистичких верника. Он је објаснио да је током његовог мандата као премијера Косова, пре девет година, било покушаја да се усвоји закон против радикалних секти, али су то спречили „интернационалци“, службеници УНМИК-а.
Беџет Шаља, шеф једне организација за заштиту људских права на Косову, оценио је да су УН и ЕУ потцениле опасност екстремизма.
„Данас су интернационалци овде, али ће они поново поћи и остављају нас са бомбом која откуцава“, казао је он додајући да сиромаштво и порозна граница чини Косово плодним тлом за радикализам.
“Стандард“ подсећа да су већина становника Косова муслимани, који веру живе на релативно опуштен начин, обележену османском и мистичном суфистичком традицијом.
Тврдокорни верници, чини се, више су обележени арапском интерпретацијом вере и они сами за себе кажу да су браниоци вере и да се супротстављају продирању западног секуларизма на Косово.
Представник покрета Башкоху, кои подржава јавне протесте и ненасилни отпор, Фуад Рамићи, сматра да „не може бити демократска држава ако намеће секуларизам“. Иначе, Рамићи се деведесетих година борио у Босни и био је на броду Мави Мармара, који је носио помоћ Палестинцима, када је израелска војска брод зауставила силом.
“Стандард“ указује на то да долази до напада на критичаре екстремистичког ислама, наводећи да је Мусли Вербани, некадашњи хоџа у Качанику, упозорио у једној проповеди 2007. своју општину на опасности екстремизма. Непосредно после тога му је запаљен аутомобил, а један мушкарац из тог региона је тек јануара 2011. осуђен на три месеца затвора. Други напади против људи који су указивали на екстремизам су остали некажњени.
Професора Универзитета у Приштини за исламске студије Џабира Хамидија су 2008. напала маскирана лица. Он верује да је нападнут јер је противник вехабија. Осман Муслију, хоџа из Дренице, је 2009. пребијен у џамији.
„Изгубио сам свест и поломљена ми је једна рука. Увек сам говорио против вехабија“, пренео је он.
Високи полицијски официр, који је желео да остане неименован, казао је да тада није било довољно доказа да би се подигле оптужнице због напада на Хамидија и Муслијуа.
