Проблем споменика решиће се мирно

СРБИЈА ИМА СВОЈЕ ЗАКОНЕ И НА ОСНОВУ ЊИХ РЕШИЋЕ СЕ ПРОБЛЕМ СПОМЕНИКА У ПРЕШЕВУ

         ПРОБЛЕМ споменик у Прешеву погинулим припадницима расформиране Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПБМ), који се претворио у камен спотицања у односима Србије и албанске националне мањине, биће решен на миран и цивилизован начин, сматра председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић.

         Станковић је у емисији  РТС-а „Да, можда, не“, изнео мишљење да нема разлога за тензију између Срба и Албанаца.

         „Србија има своје законе и она ће на основу њих решити проблем споменика. Ушло се у редовну легалну законску процедуру. Надлежни државни органи ће заједно са институцијама локалне самоуправе реаговати“, рекао је Станковић.

         Он је истакао да се званичници Србије у редовном контакту са локалном самоуправом у Прешеву.

         „Свакодневно се чујемо са руководиоцима локалне самоуправе. Веома су коректни односи и без тензије. Разговарали смо са свим албанским лидерима“, казао је Станковић.

         Упитан да објасни какав је договор постигнут у вези са спомеником, Станковић није желео да износи детаље, рекавши само да је Србија дала „веома коректан предлог, заснован на закону“.

         Народни посланик у Скупштини Србије Риза Халими оценио је да је ситуација у вези са спомеником припадницима ОВПБМ у Прешеву неизвесна и изразио наду да ће бити донето обострано прихватљиво решење.

         „Мислим да би требало створити повољну атмосферу, избегавати ултиматуме и рокове. Требало би више простора и шанси дати да се не дође до интервенције и да се нађе решење које има цивилизацијске контуре и које би одговарало држави“, рекао је Халими.

         Према његовим речима, није било разговора званичних разговора у вези са уклањањем споменика већ „само препуцавање“.

         Халими је додао да је проблем у вези са спомен-плочом резултат „дијаметрално различите перцепције сукоба 2001“.

         Председник Општинског одбора Партије за демократско деловање Бујановац Шаип Камбер нагласио је да проблем албанске националне мањине датира још од 2001, јер „држава 12 година избегава реализацију програма донетог у време владе Зорана Ђинђића“ у вези са потпуном интеграцијом Албанаца.

         „Ми 12 година имамо државне институције које су потпуно чисте од Албанаца. Албанци, иако чине више од 30 одсто становништва, нису заступљени у институцијама“, рекао је Камбери,који сматра да држава о овом региону брине само у ситуацијама када се догађају инциденти.

         Дрецун: Споменик провокација

         Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милорад Дрецун постављање споменика пропадницима ОВПБМ у Прешеву оценио је као провокацију, упитавши Халимија и Камберија зашто на том месту није изграђен парк за децу.

         „Споменик је постављен на трг где долазе грађани српске националности, (и његово постављање) не можете да тумачите осим као провокацију. Стављен је споменик за који се унапред знало да ће изазвати снажне реакције, не само тамошњег становнишва него и државе“, рекао је Дрецун.

         Он је нагласио да је Србија до сада исказала максималну толеранцију и да ће сада све учинити да се ситуација врати на стање пре постављања споменика, али и да ће истовремено водити рачуна да се ситуација не дестабилизује.

         Упитан да ли више не важи 17. јануар, рок који је премијер Србије Ивица Дачић одредио као крајњи датум да споменик буде уклоњен, Дрецун је одговорио да ће држава одреаговати и да се даје могућност политичким лидерима Албанаца да сами уклоне споменик.

         Говорећи о спомен-обележјима, Камбери је нагласио да су они постављени углавном само на гробљима, али и да су грађани Прешева, Бујановца и Медвеђе албанске националности имали проблем са симболима, односно да је полиција одузимала албанску заставу сватовима и погребним поворкама.

         Станковић је на то одговорио да застава Републике Албаније није застава албанске мањине и позвао Камберија и Халимија на договор у вези са одређивањем тог симбола.

         „Договорили смо се да стручњаци Правног факултета у Нишу, где ће присуствовати правни стучњаци из Тиране, као и представници међународне заједнице, дискутују о употреби симбола националних мањина. То ће бити у првој половини године“, рекао је Станковић и позвао Камберија и Халимија да дођу у Ниш како би дискутовали о тој теми.