Хрвати све више несрећна нација

У ХРВАТСКОЈ РАСТЕ БРОЈ РАЗВОДА, ПЛАТЕ СУ ИМ МАЛЕ, И НЕ ВЕРУЈУ СВОЈИМ ПОЛИТИЧАРИМА

         ПРОСЕЧАН Хрват не троши, не излази, гледа ТВ и мисли да ће бити све горе, показује велико истраживање загребачког „Јутарњег листа“.

         Криза, која је потпуно осиромашила Хрвате, натерала их је да се окрену основним вредностима и буду задовољни оним што имају.

         Иако са својим примањима могу да покрију само трошкове хране и рачуне, иако би велики део њих усрећио и посао с платом од 400 евра, релативно су задовољни својим животом - јер су живи, здрави и имају срећне породице.

         На скали од један до 10, на којој је један потпуно незадовољство, а 10 потпуно задовољство, грађани Хрватске су свој живот оценили просечном оценом 6,4, показује истраживање које је, од 11. до 19. децембра, на узорку од 1.000 испитаника, за „Јутарњи лист“ спровела агенција „Медиана Фидес“.

         У Хрватској, према статистичким подацима, из године у годину расте број развода и разорених породица, али још увек више од 86 одсто грађана живи у породицама. Чак 62 одсто испитаника није било болесно уочи анкете, тврде да успевају да заврше своје обавезе и кажу да се осећају сигурно у средини у којој живе.

         Но, муче их финансије. Са својим приходима не могу да приуште ништа осим чисте егзистенције, а половина њих штеди и на деци. Излети, позоришта, биоскоп, путовања, рекреација... постали су недостижни за две трећине хрватских грађана.

         Само пет одсто њих може у потпуности да приуштити путовање, а 9,9 одсто изласке у биоскоп или позориште.

         Више од 12 одсто грађана Хрватске, богаташем сматра сваког ко на рачуну тренутно има до 1.300 евра, а половина испитаника била би срећна када би зарађивала до 660 евра месечно.

         Зато и не чуди што Хрвати све више времена проводе код куће или у дружењу са пријатељима и комшијама. Гледају телевизију и слушају радио, и то редовно и свакодневно.

         С друге стране ретко читају, а још ређе сурфују интернетом. Интернет прикључак их има тек нешто више од 60 одсто. Међутим, посебно старије генерације, не могу да користе рачунар без већих потешкоћа, а и половина их не говори ни један страни језик.

         Више од половине испитаника - супротно статистичким показатељима - не поседује стан у којем живи, а њих 85 одсто нема ни кредит за стан.

         У складу с тренутном финансијском ситуацијом, највише грађана - 24 одсто - има потрошачки кредит, а још више (36 одсто) користи минус на текућем рачуну. То је, иако најскупљи, ипак најдоступнији извор кредитирања.

         Хрвати су највише су разочарани политичарима и влашћу у држави. Видљива је резигнираност - на питање за кога би гласали да се избори одрже недељу дана након спроведеног истраживања, више од половине испитаника одговорило је да не зна да ли би уопште изашли на изборе.

         Занимљиво је да председника државе Иву Јосиповића не третирају као политичара. Он је институција којој се без премца највише верује, више чак него Цркви и војсци, институцијама које су по правилу на врху лествице поверења грађана. Најмање су задовољни радом Сабора и Владе, а изразито су незадовољни и судством.

         У својој локалној средини грађани највише верују свом свештенику, доктору и учитељу. Занимљиво је да се много чешће моле Богу него што заправо иду у цркву.

Тренутну ситуацију у држави оцењују врло лошом, а сматрају да да ће бити још гора. Само сваки десети испитаник верује у побољшање.