Лобисти за Косово купују признања сиромашних држава

СРБИЈА МОРА ДА ПОЈАЧА ДИПЛОМАТСКЕ НАПОРЕ УКОЛИКО НЕ ЖЕЛИ НОВА ПРИЗНАЊА КОСОВА

         ДОК из Министарства спољних послова поручују да су ставови Србије и Египта око КиМ подударни, Никола Јовановић упозорава да ипак постоји опасност да Каиро и Триполи признају Приштину.

         Влада Србије ће, како незванично сазнајемо из владиних кругова, у 2013. години више радити на спречавању нових признавања једнострано проглашене независности Косова. Економски изасланици имаће и политички задатак. Српски представници који због разговора о унапређењу привредне сарадње буду одлазили у земље коју ту независност не признају, користиће, како каже наш извор, сваку прилику да укажу и на значај подршке српским ставовима о Косову. А неколико посета представника Србије, и то искључиво из економских разлога, још раније је заказано, пише Политика.

         Према званичним српским изворима, од 193 чланице Уједињених нација, 94 су признале независно Косово, њих осам од јуна 2012. до данас. Међутим, према изјавама косовских политичара, признање је потписало 97 земаља. Овде нам је објашњено да је разлика у броју зато што су „нека од тих признања спорна”.

         Пре неколико дана премијер Ивица Дачић је рекао да Србија хитно мора да пошаље емисаре у земље које још нису признале Косово, а посебно у велике исламске државе. Премијер је, том приликом, посебно нагласио да је независно Косово недавно признао и Пакистан и да, уколико то уради и Египат, Србија може имати тешке последице.

         На наше питање какве ће кораке предузети Министарство спољних послова да би спречило нова признања независности Косова, из МСП-а нам је је одговорено:

         „Већина земаља света пружа јасну подршку ставовима Републике Србије о неприхватљивости и нелегалности сецесије и озбиљним ризицима које она носи. То није само подршка Србији већ и принципијелан став заснован на темељним начелима међународног права – заштити територијалног интегритета и суверенитета. С друге стране, свесни смо да неке веома утицајне светске престонице активно делују на признању једнострано проглашене независности Косова. И поред тога, очигледно је да питање будућег статуса наше јужне покрајине може бити решено само политичким договором Републике Србије и Приштине.”

         Поменуто министарство питали смо и да ли је предвиђено слање изасланика у Египат. МСП је у одговору навео да су односи Србије и Египта не само пријатељски, већ и дубоко укорењени, вишедеценијски.

         „Наши ставови се подударају у многим питањима, па и у односу на питање КиМ. Важно је то што Египат уме да цени подршку коју је у многим осетљивим питањима имао од Србије. Очекујемо да ће Каиро остати на свом принципијелном ставу о непризнавању једнострано проглашене независности Косова”, речено нам је из МСП-а.

         Међутим, наш саговорник, који је желео да остане анониман, указује да је у Египту, после промене тамошње владе, сада ситуација другачија. Они су, како истиче, притиснути од стране Американаца да признају независност Косова. 

         И Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, наглашава да је „арапско пролеће” појачало утицај исламиста у северној Африци.

         „Постоји опасност да, за почетак, Либија и Египат признају Косово. Клима се и Бангладеш у Азији”, каже он и истиче да је „свакако потребно учинити максималне напоре да се предупреде нова признања, јер САД и Турска активно раде на лобирању за Косово”.

         Поред тога, косовска влада, како додаје, користи услуге једне чувене лобистичке фирме у Вашингтону, а потпредседник косовске владе Беџет Пацоли путује по свету и дословно „купује” признања малих и сиромашних држава. 

         Пошто је очигледно колико је тешко да Србија у политичким преговорима добије било какав уступак, Јовановић наводи да је зато битно да не губи преостали маневарски простор који би остварила борбом против признања.

         С тим у вези, подсетимо да је премијер Дачић указао и на то да је и Фиџи, који је мала држава, признао косовску независност само зато што су представници приштинских власти ишли тамо и лобирали, а да представници Србије, за разлику од косовских представника, мисле да је довољно да се само појаве и објасне дешавања „од Косовске битке наовамо”.

         Ипак, број држава које су признале Косово није досегао половину чланица УН, прецизније то није урадило 99 земаља. Зашто онда премијер Дачић позива на хитну акцију?

         „Свакако је боље да број признања буде испод половине броја чланица УН, али коначно о томе одлучује Савет безбедности УН. Чак и да све 193 земље УН признају независност Косова, СБ може да донесе другачију одлуку. Русија и Кина могу бити против”, каже Огњен Прибићевић из Института друштвених наука.

         Међутим, ниједној сталној чланици СБ није, како наглашава наш саговорник, у интересу да буде против већине човечанства.

         „И Русија и Кина, које у СБ имају право вета, до последње тачке могу да бране своје интересе, али постоји опасност да се политички амбијент промени уколико се радикално повећа број земаља које признају Косово. Онда ће и Русији и Кини бити теже да бране своје позиције. Дакле, „једно је ако је пола-пола, а друго је ако је, рецимо, две трећине” за ту независност.

         Од 47 азијских држава, 14 је признало независност Косова. Од 54 земље на афричком континенту, то су учиниле 23.

         Међу великим земљама тог региона које не прихватају косовску независност јесу Иран, Индонезија, Судан, Алжир, Египат, који је, иначе, битан због тога што је то земља која је до сада подржавала територијални интегритет и суверенитет Србије у Арапској лиги, Афричкој унији, Организацији исламских земаља, Покрету несврстаних, Уједињеним нацијама и другим међународним форумима, у којима има велики утицај.