Траже да БиХ чине: Република Српска, Херцег-Босна и Босанска Република

ХРВАТСКА НВО ИЗ МОСТАРА CROATIA LIBERTAS ДОСТАВИЛА

УСТАВНУ ИНИЦИЈАТИВУ АМБАСАДИ САД У САРАЈЕВУ

Застава Херцег-Боснe

• Иницирали да Република Српска у преуређену БиХ унесе своје дејтонске границе, Херцег-Босна  границе које је унела у Дејтонски споразум, а Босанска Република у границама које су Бошњаци унели у Федерацију БиХ на дан потписивања Дејтонскога споразума
• Чињеница је да Бошњаци имају скривене намере у циљу стварања, како кажу њихови вјерски и политички представници, властитог животног простора и да често понављају тезе из Исламске декларације како ће „оружаном побуном ослободити цјеловиту и недјељиву БиХ“. А након било каквих нових  превирања, БиХ нико па ни моћна Америка не би ни покушала да држи заједно
• Немојмо - наглашава „Croatia Libertas“ - заборавити чињеницу да је Сарајево, главни град БиХ, данас потупно етнички очишћено од Хрвата и Срба. Је ли то визија бошњачке верзије Босне и Херцеговине и службена политика?
• Овај предлог - према истраживањима НВО Croatia Libertas и OHR - подржава плебисцитарно 97% хрватског становништва, 95% српског становништва и око 17% бошњачког становништва

        НЕВЛАДИНА организација из Мостара „Croatia Libertas“ - са потписом свог председника Леа Плочкинића - упутила је Амбасади САД-а у Сарајеву и амбасадору Патрику Муну свој предлог уставних промена у БиХ. Иницијативу за уставну трансформацију БиХ и њено претварање у федерацију-конфедерацију коју би чинили - Република Српска, Босанска Република и Херцег-Босна.

       Ево најважнијих делова документа који је Croatia Libertas проследика амероичкој амбасади у Сарајеву:

       Босна и Херцеговина ће имати просперитет и еуропску перспективу само ако се уваже захтјеви и сугестије свих народа у БиХ, па самим тиме и бх Хрвата. Најбоље рјешење представља дио Дејтонског плана и дио Кутиљеровог плана који се одликује у рјешењу бх. државног уређења и устроја од три или четири мултиетничке, савезне, федералне јединице са властитом разином законодавне, судске и извршне власти те централном, државном разином коју може у континуитету наставити да представља Вијеће министара БИХ.

       Границе које би административно представљале те јединице су: Република Српска у дејтонским границама, Хрватска федерална јединица Херцег-Босна с границама које је унијела у Дејтонски споразум с правом дисконтинуитета територија у свим оним опћинама и на оном хрватском територију који је био под контролом бх Хрвата који је самим тиме унесен у Федерацију БиХ те Босанска Република у границама које су Бошњаци унијели у Федерацију БиХ на дан потписивања Дејтонскога споразума.

       Све ове наведене административне савезне цјелине би чиниле Босну и Херцеговину, а посебно је важно истакнути како ове територијалне федералне јединице и данас неформално постоје и функционирају јер на њима постоје три различита телеком оператера, три различите електропривреде, три различита водоводна подузећа, три различита комунална подузећа, итд.

       Постојање и суживот припадника других народа у некој трећој савезној јединици представља само доказ њене мултиетничности што је и циљ новог уставног устроја. Жупаније у Федерацији би биле укинуте, а само тим потезом би се уштедјело преко двије милијарде марака које би умјесто на гломазну администрацију било усмјерено на господарска улагања.

       У такав предложени устав би се уградила одредница о немогућности издвајања или одцјепљења на што сада и данас сва три или било који конститутивни народ има право сукладно Повељи УН-а о Праву на самоодређење и самоопредјељење конститутивних народа која је унесена у Анекс IV Дејтонског споразума, данашњи дејтонски Устав БиХ.  

       Овакво рјешење босанског проблема би допринијело трајном и одрживом миру, већој толеранцији у БиХ те потпуно отклонило неповјерење између три народа те сумње у било какво „освајање“ или „прекрајања“ територија. Данашње стање оставља снажан дојам како су Хрвати и Срби изгубили рат те су као некакви губитници који су дужни побједницима Бошњацима бити подложени или подчињени чиме се јављају отворена јавна незадовољства као и раније у повијести која је била турбулентна.

       Чињеница је како Бошњаци имају скривене намјере у циљу стварања, како кажу њихови вјерски и политички представници, властитог животног простора. Наравно, у овом циљу се константно позивају на своју бројност, често понављајући тезе из Исламске декларације како ће „оружаном побуном „ослободити“ цјеловиту и недјељиву БиХ“. Чињеница је како након било каквих нових несретних превирања, БиХ нитко па ни моћна Америка не би ни покушала састављати заједно.

       Немојмо заборавити чињеницу како је Сарајево, главни град БиХ, данас потупно етнички очишћено од Хрвата и Срба док су се према податцима OSCE-а у Мостар вратили сви повратници и избјеглице који су то жељели. Је ли то визија бошњачке верзије Босне и Херцеговине и службена политика?

       Такођер, овдје је битно нагласити како овај приједлог према истраживањима НВО Croatia Libertas и OHR-а, подржава плебисцитарно 97% хрватског становништва, 95% српског становништва и око 17% бошњачког становништва у укупном збиру неколико анкета које су проведене у неколико посљедњих година.

       Могућност успостављања „нелегалних Влада“ мимо хрватских квота и наметање члана бх. Предсједништва Хрватима бошњачким гласовима је врхунац обесправљивања једног конститутивног народа чиме је створено дубоко неповјерење и извор свих будућих проблема у БиХ која ће се отклонити искључиво овим приједлогом уставних промјена. Ако се жели наставити обесправљивање једног конститутивног народа онда ће се усвојити било који други приједлог опет укључујући скривене намјере и неискреност за једнакоправношћу и истим третирањем сва три народа што ће се изродити контрапродуктивним по опстојност БиХ којој средишња власт дугорочно нефункционира што доводи у питање одрживост даyтонске БиХ.

       У Мостару, 2. сијечња 2013.                           

       Лео ПЛОЧКИНИЋ, предсједник НВО Croatia Libertas