Хрвати би да Андрић буде „и српски и хрватски и босански писац“

У РАДУ МЕЂУНАРОДНОГ СКУПА У ЗАГРЕБУ

УЧЕСТВУЈУ И ЈОВАН ЋИРИЛОВ И ГОЈКО ТЕШИЋ

Велимир Висковић

• Велимир Висковић указао и да Владан Десница, као Србин из Хрватске, има место и у српској и у хрватској књижевности. Подсетио је да „у задње време и хрватског књижевника Петра Прерадовића интегришу у српску књижевност“

        У ЗАГРЕБУ се одржава међународни научни скуп о нобеловцу Иви Андрићу, са нагласком на значај његових дела за хрватску, српску и босанску књижевост, а поводом 120. годишњице рођења великог писца.

       На раду скупа учествује 20-ак стручњака, књижевника и универзитетских професора из Хрватске и Србије, међу којима су: Велимир Висковић, Крешимир Немец, Тонко Мароевић, Предраг Матвејевић, Иво Банац, Винко Брешић, Јован Ћирилов, Хелен Саблић Томић, Марина Протрка, Душан Маринковић и Гојко Тешић.

       „Иво Андрић је с правом и српски и хрватски и босански писац“, рекао је Висковић и навео да није неуобичајено да један писац припада књижевностима више нација.

       Висковић је навео случај с књижевником Владаном Десницом, који, као Србин из Хрватске, има место и у српској и у хрватској књижевности, и подсетио да „у задње време и хрватског књижевника Петра Прерадовића интегришу у српску књижевност“.

       „Задњих 20-ак година у Хрватској је због Андрићевог интегралног југословенства постојао проблем у његовој рецепцији као хрватског књижевника“, рекао је он и подсетио да су и други хрватски књижевници његове генерације као Тин Ујевић, писали ћирилицом и на екавици.

       „У Хрватској се негативан став према Андрићу променио јер је низ аутора у међувремену објавило врло озбиљне студије о Андрићевом књижевном делу“. Он је казао да је 90-их година постојао проблем како Андрића уклопити у историју хрватске књижевности зато што некима није био довољно добар Хрват.

       „И у бошњачким су круговима појединци оценили да су Андрићеви муслимански ликови носиоци негативности, због чега је и тамо био непожељан“, рекао је Висковић.