Јерменија хоће царинску унију и заједничку валуту са РФ, Белорусијом и Казахстаном
ПРЕМИЈЕР ЈЕРМЕНИЈЕ ТИГРАН САРКИСЈАН
O СТРАТЕШКОЈ ОРИЈЕНТАЦИЈИ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ
Тигран Саркисјан
- У последње време се бурно разматра какви треба да буду односи између Заједнице Независних Држава, Евроазеса и Европске уније. За време самита Русија-ЕУ, Владимир Путин је дао јасну формулацију које се и ми држимо: те процесе не треба супротстављати
- Приоритет Јерменије је споразум о свеобухватној зони слободне трговине. Желели бисмо да га потпишемо до 2013. године
- Јединствена валута је добра и за привредне субјекте и за грађане. Какав је смисао имати националну валуту и губити новац на трансферима?
ЈЕРМЕНИЈА има намеру - као и Украјина - да изгради посебне односе са Царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана, истовремено ширећи контакте са Европском Унијом. Како би то могло да изгледа одговорио је у интервјуу московском дневномлисту Известија јерменски премијер Тигран Саркисјан.
Како оцењујете односе Јерменије и Русије?
Имамо партнерске и стратешке односе. Заинтересовани смо за интеграционе процесе у оквиру Заједнице Независних Држава и Евроазијске Економске Сарадње.
У последње време се бурно разматра какви треба да буду односи између Заједнице Независних Држава, Евроазеса и Европске Уније. За време самита Русија-Европска Унија, Владимир Путин је дао јасну формулацију које се и ми држимо: те прцесе не треба супротстављати, њих треба треба посматрати као допуњујуће. То је у складу са оним што је и у нашој доктрини. Данас је наш приоритет - споразум о свеобухватној зони слободне трговине. Желели бисмо да га потпишемо до 2013. године, иако наше европске колеге сматрају да ће то бити 2014. године.
Јерменија има једну специфичност - она нема границу са Царинском унијом, па мора разрадити посебне механизме сарадње.
Сматрам да је Царинска унија веома близу увођења заједничке валуте. Потребно је само пет година усаглашене монетарно-кредитне и буџетске политике. То је корисно и за Русију, и за Казахстан и за Белорусију. Постоји уверење да је ниво развоја ових земаља складан и да немају намеру да живе једна на рачун других.
Јединствена валута је добра и за привредне субјекте и за грађане. Какав је смисао имати националну валуту и губити новац на трансферима?
А како сада тече дијалог Јерменије и Азербејџана?
Преговарачки процес се води у оквиру Минске групе у којој копредседавају Русија, Француска и САД. На руску иницијативу организаовани су билатерални сусрети шефова наших земаља и они имају директан контакт. Таква комуникација је веома корисна. Она омогућује да се у неформалним условима размотре не само перспективна питања, већ и људске теме. То је тражење узајамног поверења.
Тренутно Јерменију блокирају Турска и Азербејџан. Међународне санкције против Ирана нас такође блокирају. Наш „пут живота“ иде само кроз Грузију.
Ви немате дипломатске односе са Турском иако су преговори на ту тему почели...
Покушавамо да контролишемо емоције због геноцида из 1915. године. Зато смо, на иницијативу нашег председника, почели преговоре са Турском о успостављању дипломатских односа без предуслова. У томе су нас подржали ЕУ, Русија, САД па смо у Швајцарској потписали протокол о намерама.
На нас је снажан притисак вршила јерменска дијаспора која је против преговора и потписивања протокола са Турцима. Међутим, наш политички рејтинг поузданог партнера је после тога нагло скочио.
Сада је лопта на турској страни. Тамо постоји интенција да се изгради грађанско друштво и призна геноцид над Јерменима. Да су ми ово рекли пре 20 година не бих поверовао.
Геноцид је погодио сваку јерменску породицу. Моји дедови су преживели тај ужас 1915. и једва се спасли. Читав наш живот је везан сећањем на то. Деда, који нас је васпитавао, изгубио је сву своју породицу, био је најмлађи син. Тако да су питање признања геноцида и питања везана за решавање конфликта у Нагорно Карабаху само карике у истом ланцу.
На жалост, ови тешки проблеми не омогућују нам да се усправимо. Светска јавност мора да призна тај геноцид, а кривци се морају покајати.
