ЈУТАРЊИ ЛИСТ: Олују су испланирали Готовина и заменик шефа ЦИА Тенет

ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЈЕ ХИПОТЕКУ „УДРУЖЕНОГ ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА” ИСТОВРЕМЕНО СКИНУО И СА ЏОРЏА ТЕНЕТА И БИЛА КЛИНТОНА

• Након што су 11. јула 1995. Срби ушли у Сребреницу, тадашњи амерички председник Бил Клинтон одлучио је да војно интервенише и реши проблеме на простору бивше Југославије.  О америчкој војној интервенцији на Балкану Клинтон је одлучио заједно са својим најповерљивијим сарадницима из Савета за националну безбедност
• Зелено светло за Олују Хрватска од САД није добила преко уобичајеног дипломатског, већ преко војно-обавештајног система. Клинтонову поруку хрватском министру одбране Гојку Шушку пренео је војни аташе америчке амбасаде у Загребу Ричард Херик - тадашњи главни оперативац ЦИА у Хрватској, који је био потпуно независан од амбасадора Питера Галбрајта

         КОМЕ досад није било јасно због чега је америчка судска пудлица – тзв. Хашки трибунал – ослободио Анту Готовину и Младена Маркача, а успут и са њих и са Хрватске скинуо хипотеку „удруженог злочиначког подухвата” - нека, бар у овој ствари, више верује хрватским медијима него „демократским” београдским политичарима.

         Јер, загребачки Јутарни лист је објавио: да је војну акцију Олуја у лето 1995. године Туђманов генерал Готовина припремао у војној бази Шепурине код Задра са тадашњим замеником шефа ЦИА Џорџом Тенетом.

         Просто, дакле, да простије бити не може: трибунал је хипотеку „удруженог злочиначког подухвата” истовремено скинуо и са ЦИА, Тенета и тадашњег америчког председника САД  Била Клинтона.

         Јутарњи лист тврди да је америчко-хрватску копродукцију за Олују пре неколико година открио извор близак адвокатском тиму Готовине који је рекао да је Канцеларија за односе с јавношћу кровне америчке тајне службе информацију о својој бази у Шепуринама још 2001. потврдила новинару Роју Гутману.

         Гутман је, додаје се, тада о томе објавио велики чланак у „Њусвику" о америчкој улози у акцији „Олуја", коју Канцеларија за односе са јавношћу ЦИА није ни потврдила, али ни демантовала.

Џорџ Тенет

         „Након што су 11. јула 1995. Срби ушли у Сребреницу, тадашњи амерички председник Бил Клинтон одлучио је да војно интервенише и реши проблеме на простору бивше Југославије. Но, Клинтон је тада вероватно много више бринуо о надолазећим председничким изборима и опасном противкандидату Бобу Долу, чије је једно од важних предизборних обећања било решавање кризе на простору бивше СФРЈ", наводи лист.

         Напомиње се и да је Клинтовнов војно-обавештајни врх знао да рат на Балкану не могу добити само снажним ваздушним ударима на положаје Срба у БиХ, па су савезништво понудили хрватском војном врху.

         „То је, заправо, била Клинтонова полуилегална мисија, јер такву акцију није одобрила званична америчка политика, па Стејт Департмент и данас тврди како они нису одобрили војно-редарствену акцију 'Олуја'. Наиме, зелено светло за 'Олују' Хрватска од САД није добила преко уобичајеног дипломатског, већ преко војно-обавештајног система", наводи лист.

         О америчкој војној интервенцији на Балкану Клинтон је одлучио заједно са својим најповерљивијим сарадницима из Савета за националну безбедност, а њихову поруку хрватском министру одбране Гојку Шушку пренео је војни аташе америчке амбасаде у Загребу Ричард Херик (тадашњи главни оперативац ЦИА у Хрватској, који је био потпуно независан од амбасадора Питера Галбрајта).

         Све се радило у најстрожој тајности из политичких разлога, али и безбедносних, зато што је неколико месеци пре, почетком 1995, разоткривена америчка база за беспилотне летилице на аеродрому на Брачу.

         Тада је, наводно, америчку базу фотоапаратом снимио немачки војни аташе, а те фотографије некако су дошле до сплитског „Ферал Трибјуна", који их је објавио.