Епископски савјет СПЦ у ЦГ: Литије нису вид борбе Цркве против државе Црне Горе

ПРИЈАВА ПОСТОЈАЊА ЦРКВЕ У ЦГ 2012. ПОДНИЈЕТА МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА И. БРАЈОВИЋУ“

* Молитвене литије су организоване од стране Митрополије и епархија СПЦ и њихових црквених општина и парохија у Црној Гори без икаквог мијешања или утицаја било које стране државе, владе или партије

* Очекујемо од државних власти Црне Горе да испоштују Митрополију и православне епархије СПЦ у Црној Гори макар у мјери коју одређују Устав и правни поредак, а не да са највиших државних адреса и са конгреса политичке партије, уз директно кршење Устава, најављују формирање своје партијске цркве

__________________________________________________________________________

        МИТРОПОЛИЈА црногорско-приморска и епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори се већ годинама приказују као ”антидржавни елементи”, а њихово свештенство и монаштво као ”реметилачки фактор који угрожава националну безбједност и неависност Црне Горе”.

        На основу тих неистина се спроводи и покушава оправдавати читав низ незаконитих акција појединих државних органа против Цркве, чему смо свједоци посебно откако је усвојен неуставни и дискриминаторни Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. У то спада и најновији, у историји Црне Горе незапамћени, прогон православног свештенства и монаштва.

        Иако смо то више пута до сада учинили, и овом приликом подсјећамо свеукупну јавност да је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве под предсједништвом блаженопочившег Патријарха Павла, пет дана послије референдума, 26. маја 2006. године донио одлуку АС бр. 95/зап. 208 којом је, ”у духу очувања јединства Цркве и вјековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке Патријаршије”, а ”поштујући углед Митрополије Црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност”, основао Епископски савјет, који чине епископи СПЦ на простору Црне Горе, под предсједништвом Митрополита црногорско-приморског, који је у горепоменутој одлуци ословљен и као Архиепископ цетињски (како гласи његова стара титула).

        Овом одлуком највишег тијела Српске Православне Цркве је призната и са црквене стране уважена државна независност Црне Горе послије референдума одржаног 21. маја 2006. године.

        Митрополит Амфилохије и епископи су ову одлуку Светог Архијерејског Сабора СПЦ 1. децембра 2006. године званично уручили тадашњем предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу.

        На накнадно инсистирање државних органа, пријаву вјековног постојања и стања Православне Цркве у Црној Гори извршио је 2012. године и Митрополит Амфилохије, тадашњем Министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу, па смо запањени упорном тврдњом власти да наша Црква није регистрована у Црној Гори!

        И данас, као и више пута раније, указујемо да правни поредак државе Црне Горе треба да се примјењује на све подједнако, па и на Цркву и њено свештенство, монаштво и вјернике, али не селективно и не само против њих. На жалост, неправда и селективно поступање државних органа искључиво према нашој Цркви представља један од кључних проблема у односима државе према Цркви.

        Црква је, преко Правног савјета, не једном, тражила правну заштиту и бранила своја угрожена уставна права у оквиру правног поретка Црне Горе. На тај начин смо, поред осталог, и исказали не само однос поштовања и признавања државе и њеног правног система него и универзалних вриједности морала, правичности и правде. Умјесто тога, сваки пут смо добијали нова насиља и атаке на Цркву, а посебно опструкцију и неизвршавање бројних судских пресуда којим су утврђена незаконита поступања према Цркви и демантоване неистините оптужбе да ”Црква не признаје државу” или хоће да буде изнад државе.

        Посебно скрећемо пажњу да мирне и достојанствене литије не представљају ”ванинституционални облик борбе који Црква води против државе Црне Горе”, како се упорно обмањује јавност од стране представника режима.

        Литије су организоване и организују се у складу са законским одредбама и у службеној комуникацији са надлежним државним органима ради остваривања Уставом и међународним конвенцијама загарантованих људских права на слободу изражавања и окупљања искључиво ради повлачења и промјене неколико неуставних одредби из дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести, којима се угрожава само биће и имовина Цркве. Молитвене литије су организоване од стране Митрополије и епархија СПЦ и њихових црквених општина и парохија у Црној Гори без икаквог мијешања или утицаја било које стране државе, владе или партије.

        Ниједна политичка странка или коалиција не организује и не руководи литијама, као ни животом Цркве у Црној Гори. Сви грађани, па и политичари и припадници странака који су по слободној вољи вјерници, имају право да присуствују и учествују на свим богослужењима Цркве, па и на литијама, али немају, нити су имали и неће имати утицаја на организацију и захтјеве свештенства и вјерног народа са свенародних литија.

        И овом приликом, као што смо и раније чинили, јавно позивамо припаднике политичких странака да се уздрже од било какве политизације и својатања литија ради остваривања политичке користи, јер би такво понашање представљало злоупотребу и гријех. Све учеснике литија позивамо да носе Часни Крст Христов и иконе светих Божјих људи.

        Црква се не бави политиком, али то не значи да ће се одрећи својих Уставом загарантованих права. Неистинитим оптужбама да се ”Црква бави политиком” жели се ускратити ријеч Цркве ради одузимања легитимног права да се обраћа вјерницима и јавности не само по питању односа Цркве и државе него и најширих друштвених тема.

        Очекујемо од државних власти Црне Горе да испоштују Митрополију и православне епархије СПЦ у Црној Гори макар у мјери коју одређују Устав и правни поредак, а не да са највиших државних адреса и са конгреса политичке партије, уз директно кршење Устава, најављују формирање своје партијске цркве.

        https://mitropolija.com/2020/06/20/mcp-neistinama-opravdavaju-nezakonite-akcije-proztiv-crkve/

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари