Ђого: Сва царства која су премалтавала Христа данас су у руинама

„ТРГ ОД ЋИРИЛИЦЕ“: БЕСЕДИО ДР ДАРКО ЂОГО, ПРОФЕСОР БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА У ФОЧИ   

* Русија данас није ништа друго него Цариград протегнут у вијекове

* Српски идентитет није једна од политичких опција, један од етничких ентитета. Понекад се тврди: Све је то мање више то, имамо четири или пет политичких ентитета у Црној Гори и један од њих је српски. Не. Српски идентитет је надетничан

* Цетиње са кога се Цариград види и Цариград који даје Цетињу да буде Гора Отаца - то је духовна суштина за коју се данас боримо и за коју морамо да се изборимо. У идентитету свих нас стоје вјекови борбе наших отаца да будемо то што јесмо

_______________________________________________________________________

       ПETO програмско вече овогодишњег “Трга од ћирилице” бавило се темом ”Покрадене светиње”.

       У оквиру ове тематске цјелине значајно мјесто је заузела прича о историјској судбини Храма Премудрости Божије у Цариграду (Аја Софије), о којој је говорио протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор на Православном богословском факултету ”Свети Василије Острошки” у Фочи.

       Нагласио је да су потпуно промашене изјаве и ставови појединих струја из Руске Федерације које кажу да је питање цариградског Храма Премудрости Божије политичко питање Турске.

       ”Наравнио да је политичка ствар Турске, али Русија је постала то што јесте у тој цркви. Дакле, Русија данас није ништа друго него Цариград протегнут у вијекове.”

       Др Ђого је става да све треба назвати својим правим именом па тако сматра и да је прикладније упоребаљавати термин Храм Премудрости Божије, од оног одомаћеног Аја Софија.    

       Ромејство је успјело да изгради једну цивилизацију која је кретала из те цркве, која се давала. Да изгради један начин постојања у граду, који је подразумијевао богослужење. Наше богослужење сада, то је богослужење те цркве. Наше процесије, наше литије, наши крсни входови, они су настали зато што је Цариград унутар себе већ био један космос, који је зазивао координаторе. И то је оно што је била суштина тога града и остала суштина православља до дана данашњег.”

       На крају свога излагања отац Дарко је упоредио одлазак Светог Саве у Никеју и савремене пројекте.

       „Никад не можемо да изједначимо српску аутокефалију или независност коју је добио Свети Сава и савремене пројекте. Јер, Свети Сава је отишао у Никеју, у моменту када је Црква била већ први пут окупирана, кад нам је неко на бруталан начин саопштио да нас не сматра браћом, него да ту браћу треба згазити и у њихову цркву улетети. Али, он је отишао у Никеју, имајући пред умом ту цркву, имајући пред умом ромејску цркву, ромејски начин живота, и тамо добио независност зато што је обећао, и ми се као народ до дана данашњег тога држимо, да ћемо живјети Цариградом, да ћемо живјети тим начином живота, да ћемо ми имати наше студијске манастире, нашу Ају Софију.

       То је исто оно што је кнез Владимир донио на Рус и одатле се то ширило по истоку. И зато, било који пројекат, који је заснован на саопштавању: – И не, ја не желим да будем као ова моја православна браћа, ја не желим да будем заједно са њима”, није исто што и Савин одлазак који каже: – Ја желим да будем дио вашега свијета.

       Пазите, ми смо са тим ромејским царством послије тога вијековима ратовали, али никад нијесмо једни другима порекли виђење свијета. А данас имате народе који можда физички не ратују, али се њихови погледи на живот и свијет разликују. Зато српски идентитет, и то морам да исправим, није једна од политичких опција, један од етничких ентитета.

       Понекад се овде исто поставе ствари па кажу: Све је то мање више то, ето има четири или пет политичких ентитета у Црној Гори и један од њих је српски. Не. Српски идентитет је надетничан.”

       У закључку свога излагања, др Ђого је присутне подсјетио на стихове Матије Бећковића који како каже опомињу на суштину:

       Шта је Ловћен до Гора Отаца

       С које наше Небо отпочиње?

       На коју се сви по једном пењу,

       А Цариград по ведрини види.

       Шта Цетиње него свети престо

       Ђе кандило неутјешно цапти

       На костима цијела народа?

       ”То Цетиње са кога се Цариград види и Цариград који даје Цетињу да буде Гора Отаца, то је духовна суштина за коју се данас боримо и за коју морамо да се изборимо. Да схватимо да све наше борбе, које јесу политичке, у суштини су метафизичке, у суштини су борбене у погледу на свијет, на тај одговор ко јесмо.

       Идентитет није оно што смо произвољно наћукали на неком духовном путу.

       У идентитету нас, свих нас, стоје вјекови борбе наших отаца да будемо то што јесмо; борбе да ове наше светиње буду параклиси цркве Премудрости Божије; и стоје те вјечите иконе које нико не може премалтати...

       Сва царства која су премалтавала Христа на крају су завршила у руинама”, закључио је др Ђого.

       https://mitropolija.com/2020/08/20/otac-darko-djogo-na-trgu-od-cirilice-sva-carstva-koja-su-premaltavala-hrista-na-kraju-su-zavrsila-u-rujinama/

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари