Чека нас Трг на коме ћемо се окупити у новој Црној Гори

СРПСКА И ПРАВОСЛАВНА ЦРНА ГОРА ОПЕТ ПОКАЗАЛА ДА СЕ НЕЋЕ ПОКОРИТИ НАТО-МОНТГЕНЕГРУ

* Митрополит АМФИЛОХИЈЕ у Рисну: „Ја вјерујем докле се не скине то безакоње да нећете наћи ни једног ни Бокеља, ни Црногорца ни Брђанина који ће гласати за тако безакоње и за оне који тако безакоње отимања светиња устоличују први пут у историји Црне Горе. У Бога се надам да међу вама Бокељима неће бити оних који ће гласати за то безакоње и за оне који подржавају то безакоње, без обзира ко они били“

* Владика ТЕОДОСИЈЕ у Бијелом Пољу: Наши свети владари, архиепоскопи и патријарси, знали шта може сачувати биће нашег народа те су зато подигнути Студеница, Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Острог, Цетињски манастир…

* Професор Богословског факултета у Фочи Дарко ЂОГО окупљенима пред манастиром Савина: Не можемо трговати светињама, нити се договарати чија је ово светиња. Име јој само каже да је Савина. Чија је црква којој припадамо – Савина. Чија је вјековима – Савина.То Савина – то није једно име, то је исповједање, наш пут којим смо ишли и којим ће ова дјеца послије нас ићи

* Протојереј Борис БРАЈОВИЋ у Даниловграду: Чека нас Трг на коме ћемо се окупити у новој Црној Гори као народ Божји. И зато им кажемо: Не дамо светиње и Бог је с нама. А Бог ће све уредити, онако како се они не могу надати и то врло брзо. Нећемо напустити наше улице, јер ако их напустимо изгубићемо и наше домове и нашу дјецу, и нећемо се имати гдје вратити. Ми немамо избора осим онога који нам је Бог одредио, да смо заједно и да морамо добити ову битку

___________________________________________________________________________

        СРПСКА и православна Црна Гора поново је показала да се неће покорити НАТО-Монтенегру Мила Ђукановића.

        Једнако масовно и одлучно, као и протеклих недеља, ставила му је до знања да му неће дати ни своје светиње ни своје претке и идентитет.

Подгорица: На челу архимандрити

- игуман Сава и игуман Тимотеј

        ГЛАВНИ град Црне Горе опет је био у знаку литијског подвига за одбрану светиња, вере и људског достојанства.

        Након молебна који је у Саборном храму Христовог Васкрсења са свештенством служио архимандрит Тимотеј, игуман Вазнесењског манастира из Епархије жичке, кренуо је свештени ход Булеваром Светог Петра Цетињског, поред зграде Скупштине Црне Горе, улицом Слободе, преко моста Миленијум и назад ка храму.

        Вернике - сабране у најбројнијој литији до сада - пред Саборним храмом благословио је и поздравио протојереј Никола Пејовић који је казао да молећи се за братску слогу, мир и љубав, те молитве износимо из храмова на улице црногорских градова призивајући све људе да дођу у литије и да, кроз њих, Црна Гора постане једна велика породица.

        „Свети Василије је започео ове наше литије. Ми само за њим идемо, никога не слушајући, слиједећи само њега који нас води путем Богочовјека Христа. И као што је дом и срце Светог Василија отворено за сваког човјека, тако су и ова наша сабрања отворена за сваког оног коме су правда, истина мир и братска слога и љубав на првом мјесту. Ове литије су прилика да позовемо све да Црна Гора буде држава свих нас и једна велика породица, у којој различитости нећемо гледати као мане већ као врлине и богатство, поручио је Пејовић.

        Литију су предводили архимандрити: игуман дечански Сава и игуман Тимотеј, а њој су и ходочасници који су пре 12 дана кренули од Храма Светог Саве из Београда, као и бројни ходочасници из разних крајева Црне Горе.

        То су неуморни храбри подвижници Огњен Мараш и Милош Ајковић из Зете, којима су се касније придружили Александар Бабић (40) из Пријепоља и Мирослав Антић (51), Кристијан Којичић, Горан Пајовић и Драган Ајковић.

        Они су прешли 500 километара братске љубави од Београда до Подгорице.

        Понос свога рода - Велибор Петрић, Марко Барјактаревић из Берана и Немања Вучковић из Зете - стигли су пешке од Цркве Свете Тројице у Будви да подрже и дочекају браћу уз Београда.

        Ништа мањи није ни подвиг Илије, Бобане и Данила из Никшића, Бијелог Поља и Берана који су рано јутрос започели крсни ход кренувши из Никшића.

        Из Херцег Новог су стигли пешке Александар Самарџић, Драгољуб Ковачевић, Александар Падров и Радош Рубежић и породица Радомировић.

        Средњошколци из Подгорице - Борис Кажић, Новица Ђикановић, Антоније Кнежевић, Данило Павићевић и Јован Ражнатовић, а придружили су им се Лука Поповић и Лазар Барац - упутили су се пешке у Острог и назад.

        У свештени ход улила се река благочестивих људи две велике литије из приградских насеља: литија са Старог аеродрома и литија из Зете која се слила у једну са литијом из манастира Дајбабе.

Рисан: Митрополит Амфилохије и деца

        МИТРОПОЛИТ Амфилохије предводио је крсни вход улицама Рисна - након Молебна Пресветој Богородици који је служен у Цркви Светих Петра и Павла.

        Благосиљајући велики број сабраних верника, међу којима је било пуно деце, Амфилохије је поручио да ми сведочимо слободу којом смо обдарени од Господа ходећи у литијама црногорским градовима.

        ,,Ми свједочимо Нови завјет, хранећи се Тијелом и крвљу Господњом, хранећи се Његовом љубављу и учећи се на Његовој љубави“, рекао је Митрополит.

Владика је подсјетио да јер Косовски завјет израстао из Новог, Христовог завјета.

        „Жртвовање себе за ближње своје, за светиње Божје – то је оно ради чега је цар Лазар себе жртвовао, и сви они кроз вјекове који су се опредјељивали за оно што је вјечно, што је непролазно, за разлику од оних који се клањају мртвим, пролазним, ништавним стварима, који проглашавају лаж и безакоње за закон. Нажалост, и ми смо то дочекали овдје у Црној Гори да је безакоње проглашено за закон, и то у име народа“, рекао је Митрополит Амфилохије.

        Упитао је који је тај народ који гласа за некога који безакоње проглашава за закон?

        „Ја вјерујем докле се не скине то безакоње да нећете наћи ни једног ни Бокеља, ни Црногорца ни Брђанина који ће гласати за тако безакоње и за оне који тако безакоње отимања светиња устоличују први пут у историји Црне Горе. У Бога се надам да међу вама Бокељима неће бити оних који ће гласати за то безакоње и за оне који подржавају то безакоње, без обзира ко они били“, поручио је Владика Амфилохије.

        Поручио је да се власт бира да би држала закон, да био доносила праве и истинске законе.

        „И да чува народну душу, да његује у народу заједништво и љубав. Не да дијели народ, да га завађа. Да оно што ради, ради на братољубљу и богољубљу, а не на братомржњи и богомржњи“, рекао је он.

        Казао је да су духовни потомци оних који су градили будућност на братомржњи и богомржњи све што је тада саграђено разорили и опљачкали.

        „И сада је још преостало да цркве Божије заузму и опљачкају. Црква Божија је светиња Божја, она је за спасење свију и призив Божји свима да се врате себи, да се врате истини Божјој, правди Божјој, љубави Божјој, нади вјечној, да се врате вјечном достојанству. Да не жртвују себе и друге, да не жртвују дјецу своју ономе што је ништавно, пролазно и смртно, да се не клањају (с опроштењем!) дебелом цријеву, него да се клањају Богу живоме и истинитоме“, нагласио је Владика.

        Нагласио је да су молитвени входови у Црној Гори исцјељење од мржњи, диоба и подјела, од свега што је тровало наш народ.

        „Зато је неопхопдно да овако ходимо за Богом као Путем, Истином и Животом“, закључио је Митрополит Амфилохије.

        У велику рисанску литију претходно су се слиле литије верника које су стигле из Леденице, Драгошевог села, Ораховца, Костањице и Мориња.

Херцег Нови: У литији и потпредседница

општине Данијела Ђуровић

        УЧЕСНИКЕ литије је у порти манастира Савина поздравио парох луштички Никола Урдешић.

        Посебан поздрав упутио је председницима Херцег Новог и Требиња, Стевану Катићу и Мирку Ћурчићу. Са верним народом била је и Данијела Ђуровић, потпредседница Општине Херцег Нови.

        – Kажу да овај град има душу а та душа се све више отвара. Видјех да је са вама патријарх Павле а даће Бог доћи ће и патријарх Иринеј, поручио је отац Макарије, игуман манастира Савина као коментар на  икону са ликом патријарха Павла која је прва симболично унета у манастир.

        Потом је прочитао проглас које је написало свештенство у једној парохији близу Београда, подсећајући да су и они данас били у крсном ходу за одбрану светиња, што потврђује „колико је народа са нама и како идемо као једна душа и срце“.

        – Не идемо само за спас светиња у Црној Гори већ за спас светиња на Kосову и Метохији, Даламацији, Републици Српској, БиХ, за све наше светиње. Ставимо се у позицију да је неко дошао да узме нашу цркву. Ако сад не изађемо може једнога дана и нама закуцати на врата – наведено је у прогласу који је прочитао отац Макарије.

        – Ниједне године, укључујући и ратне, није било да нисам дошао у Херцег Нови, да душу одморим. Да путујем од своје једне ка другој кући. Ово је било и остаће наше море, била је прва порука оца Дарка Ђога, професора Богословског факултета у Фочи. Он је у наставку рекао:

        – Када хоћете да питате дијете да видите да ли је разумно или човјека ако претпоставите да је неразуман која ријека протиче испод Савског моста, па ако вам каже да је Дрина, онда знате да је човјек мало скренуо, а да се дијете није још довољно развило, а 2020. године неко гласа да једна светиња није више Савина но његова! Је ли то разумно? Не можемо се ми договорити чија је ово светиња, име јој само каже да је Савина. Чија је црква којој припадамо – Савина. Чија је вјековима – Савина.То Савина – то није једно име, то је исповједање, наш пут којим смо ишли и којим ће ова дјеца послије нас ићи. Зато, када год дођемо овдје, ми већ исповједамо нашу вјеру.

        - Не можемо се договорити чија је Савина јер то није никакав биро ни било који спортски центар да се око тога човјек може нагађати и договарати. Трговине са Богом нема, био је категоричан Ђого.

        Подсетио је потом да ће ускоро Часни пост, а како се искушења  увијек умножавају, биће нам потрбна и  додатна молитва, будност и  мудрост.

        У програму који је уследио учествовале су Теодора Ковач из Републике Српске која је говорила своју песму „Писмо браћи“, Мићо Лаловић, глумац Херцегновског позоришта казивао је стихове Матије Бећковића посвећене Тројеручици који су настали  у Хиландару, а атмосферу пуну достојанства, сигурности, вере и љубави улепшали су појци из Бијеле.

Бијело Поље: На челу литије владике Јоаникије и Теодосије

        ЛИТИЈУ су од Цркве Светих апостола Петра и Павла до цркве у Никољцу предводили епископи будимљанско-никшићког Јоаникије и рашко-призренски Теодосије.

        Владика Теодосије је казао да су наши свети владари, архиепоскопи, патријарси, знали шта може сачувати биће нашег народа те су зато подигнути Студеница, Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Острог, Цетињски манастир…

        „Они су знали да једино светиње могу сачувати душу нашега народа и у најтежим временима, у ропству, страдању, а ево и у ово наше време, како у нашим Крајинама, Славонији, БиХ, на КиМ, чега смо се држали ако не светиња. Светиње су нас сачувале и зато где год данас да живимо - наше светиње не дамо другима“, поручио је владика Теодосије.

Даниловград: Ово је инвестициони пројекат

сличан Мартинићима и Крусима

        ОКУПЉЕНИМА је беседио протојереј-ставрофор др Борис Брајовић.

        - Нећу Вам говорити о овоме Закону, нећу рећи ни ријечи о онима који су га донијели, најрадије не бих ништа рекао ни Вама, већ бих оћутао и само заједнички подијелио ту тишину у којој се све разумије. Кад се воле два бића и цијели народ он све разумије, довољно је да су једно са другим, све је остало небитно и сувишно, па и ријечи. Ми смо се ужељели једни других, нама је лијепо овдје бити на литијима, они то не могу да разумију. Не разумију зашто нам је лијепо заједно на улици, они не могу да нађу ону изгубљену тајну људског живота коју смо ми пронашли и то баш на улици, на оном мјесту које је постало у њиховој разрушеној култури сметлиште свијета.

        У Црној Гори је у ова два мјесеца започет највећи инвестициони пројекат у њеној скорашњој историји, сличан оном на Мартинићима и Крусима који су наши преци учинили, кренули смо да обновимо и изградимо Црну Гору са улица, улажући у нашу дјецу да бисмо им показали да има ствари за које је вриједно живјети и борити се, а да то нијесу телефони, станови, кредитне картице и аутомобили.

        - Наши стари Бјелопавлићи су знали шта је најважније оставити дјеци, а то је Име, јер каже Његош: „не требује царство нељудима нако да се пред свијетом руже“.

        Не могу нас побиједити, знате зашто, јер на улице нијесу изашла наша тијела, наше тетиве и кости, јер, како каже Платон, кад би се оне питале вјероватно би побјегле и сакриле се, већ су овдје наше душе, то они не виде. Њих не могу да уплаше, они су ових осамдесет година тровали наше тијело страхом и мржњом, дијелећи и цијепкајући наше биће у којем је оно јавно било њихово, а оно унутрашње наше и ничије, јер нијесмо имали са ким да подијелимо то што смо осјећали и мислили.

        - Дошао је овај тренутак духовне обнове, у којем човјек треба да буде човјек, а не да глуми човјека. То је истинско васпитање које можемо својој дјеци и сваком младом бићу показати, да смо заједно, да не само да смо способни за љубав већ да можемо да волимо, да своју вољену особу помазимо, пољубимо, загрлимо, да своју дјецу заједно држимо за руке и да са њима све дијелимо, као што то радимо овдје на нашим Литијама.

        Пријатељ ми је указао на један видео који се ових дана појавио на друштвеним мрежама. Негдје на сјеверу, у неком малом селу, четири дјечака, све један другом до увета, у гуменим чизмама распареним, узели су лопате, једине њихове играчке и подигли их увис, идући каљавом стазом око куће све узвикујући: Не дамо светиње. Они су све разумјели и нико их није учио.

Обраћање Бориса Брајовића

        - Знате, сваку Литију у Подгорици, имамо сличну сцену као кад је Свети Василије ишао у Херцеговину, па су га они дивљи коњи пратили цијелим путем, тако имамо уличне псе луталице, који претрче сваки наш ход, раздрагани и весели, трчећи са краја на почетак Литије и сваки пут се први сакупе испред Храма чекајући почетак нашег молебна. Они то могу разумјети, али и ми можемо и знамо зашто смо овдје, гдје смо, и шта нас чека на крају наше улице и Литије. Чека нас, као на крају сваке наше улице, Трг на коме ћемо се окупити у новој Црној Гори као народ Божји.

        - И зато им кажемо: Не дамо светиње и Бог је с нама. А Бог ће све уредити, онако како се они не могу надати и то врло брзо. Нећемо напустити наше улице, јер ако их напустимо изгубићемо и наше домове и нашу дјецу, и нећемо се имати гдје вратити. Ми немамо избора осим онога који нам је Бог одредио, да смо заједно и да морамо добити ову битку.

       

Беране: Преци се нама поносе

        „НЕКА је вечна Црна Гора и нека је вечно православље“, поручено је са молебна у порти манастира Ђурђеви ступови.

        Протојереј ставрофор Драган Ристић је рекао да када би темељи овог манастира могли да проговоре, преци би казали да су поносни на своју децу.