Ристић: Не видим ко ће од Срба преосталих на КиМ остати да живи у држави Косово*, односно - у великој Албанији
РЕЧ ПОСЛАНИКА СЛАВИШЕ РИСТИЋА НА ПОСЕБНОЈ СЕДНИЦИ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ
Славиша Ристић
* Ако одлучујемо само на основу економског интереса, онда морамо да питамо - која је вредност косовске земље, језера, шума, рудних богатстава на Косову и Метохији, а не дај Боже да почнемо да рачунамо и која је вредност Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке. Верујем да се том рачуницом у Србији нико и никада неће бавити
* Последњих дана се поново на велика врата враћа прича о Заједници српских општина. Она би требало да буде, колико ја то схватам, шаргарепа коју ће Србија прогутати зарад прихватања француско-немачког предлога и одрицања од Косова и Метохије
* Господине председниче, чак и да се прихвати да се Заједница српских општина формира на основу четири споразума и 22 принципа о којима сте говорили, то не може бити замена Србима на Косову и Метохији за државу Србију и за институције државе Србије
___________________________________________________________
КО ЋЕ и на који начин заштитити Србе од терора Аљбина Куртија, а посебно - хоће ли им овај парламент гарантовати уставно право да наставе да живе на Косову и Метохији као саставном и неотуђивом делу Републике Србије?
Ово је основно питање на које Срби на простору Косова и Метохије очекују.
Срби са Косова и Метохије су скоро препуштени сами себи. Напустили су тзв. косовске институције након нелегитимне смене регионалног командира Ненада Ђурића, касније подигли барикаде приликом хапшења Миљана Аџића и Дејана Пантића, и то су урадили сами. Нису могли више да трпе терор Аљбина Куртија.
Оно што вам замерају је чињеница да сте им у тој мирној борби обећали апсолутну подршку колико год она трајала, а онда сте 28. децембра у Рашки, рекао бих, на неки начин ултимативно затражили да уклоне барикаде, иако главни захтеви грађана нису били испуњени, а то је ослобађање ухапшених и повлачење припадника РОСУ са севера Косова и Метохије. Осим пуштања Пантића из кућног притвора, практично других захтева који су испуњени нисмо имали.
Да ли знате да компромисно решење о КМ таблицама које сте постигли 23. новембра 2022. године више не важи на простору Косова и Метохије, када се тиче албанске стране?
Шта се десило са том нашом малом тактичком победом, како сте тада назвали овај компромис?
Што се тиче француско-немачког предлога, њега нажалост можемо да коментаришемо само на основу незваничних информација и оно што смо имали прилике да јуче чујемо од вас.
Ако је тачно оно што сте својевремено и ви цитирали, а то је да у члану 2. тог споразума, или предлога, стоји да ће обе стране руководити се сврхом и принципима утврђеним у Повељи УН, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, о праву на самоопредељење и заштити људских права итд. онда је потпуно јасно да је циљ тог предлога - предаја Косова и Метохије!
Евентуалним прихватањем овакве одредбе бесмислено би било наше противљење чланству тзв. Косова у УН! Јер, од нас тамо нажалост ништа у тој каснијој фази не би зависило, уколико признамо тзв. Косову право на територијални интегритет, независност и самоопредељење.
Последице прихватања оваквог предлога по државу биле би катастрофалне. А нарочито би биле погубне за будућност Срба и српских светиња на Косову и Метохији.
Не видим ко би од преосталих Срба на Косову и Метохији пожелео да остане да живи у такозваној држави Косово, односно у великој Албанији!
Ви сте нас, председниче, обавестили да су вам предлагачи плана предочили последице са којима би се суочила Србија уколико одбаци понуђени предлог, а то су прекид европских интеграција и нека врста економских санкција - обустављање постојећих и будућих инвестиција.
Морамо да јасно одговоримо на питање – да ли заиста желимо да одлучујемо само на основу тога ако је у питању Косово и Метохија?
Ако одлучујемо само на основу економског интереса, онда морамо да питамо - која је вредност косовске земље, језера, шума, рудних богатстава на Косову и Метохији, а не дај Боже да почнемо да рачунамо и која је вредност Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке.
Верујем да се том рачуницом у Србији нико и никада неће бавити.
Оно што је очигледно: последњих дана се поново на велика врата враћа прича о Заједници српских општина. Она би требало да буде, колико ја то схватам, шаргарепа коју ће Србија прогутати зарад прихватања француско-немачког предлога и одрицања од Косова и Метохије.
Они, наводно, врше огроман притисак на Аљбина Куртија да прихвати Заједницу српских општина. У исто време амерички амбасадор у Приштини изјављује да Америка неће подржати ниједан аранжман који крши Устав Косова, који није у складу са одлуком Уставног суда или који угрожава суверенитет и независност Косова.
Сличну изјаву дао је и Мирослав Лајчак.
Господине председниче, чак и да се прихвати да се Заједница српских општина формира на основу четири споразума и 22 принципа о којима сте говорили, то не може бити замена Србима на Косову и Метохији за државу Србију и за институције државе Србије.
Једноставно, оно што нам је последње остало од српских институција, а то су просвета и здравство - прећи ће у надлежност заједнице, али наравно то више неће бити надлежност Министарства здравља или, пак, Министарства просвете Србије, на пример. Дакле, последње институције ће нам се на тај начин угасити!
