Нећемо такмичење у - патриотизму!

Десето ванредно заседање Скупштине Србије о Косову и Метохији (5)

(Б. Стефановић, С. Самарџић, Т. Николић, С. Грубјешић, Р. Халими, Б. Пастор, Д. Тодоровић, Н. Чанак, Ј. Дамјановић, Н. Колунџија, Б. Ружић – неауторизовани стенограм)

 

• „Не стоји теза - и жао ми је што проф. Самарџић то поново истиче - да ми признајемо Косово кроз фазни приступ. То је једна врло, рекао бих, смела констатација која нема никакву аргументацију“

 

                   БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Овде је речено неколико ствари на које морам да реагујем. Чини ми се, било је доста и неистина и паушалних оцена и закључака који су апсолутно неутемељени, а сад смо чули и једну изразиту дозу демагогије, поново. Пре свега, ако сте слушали оно што је Влада изнела, могли сте да чујете да је било критике зашто се не преговара и критике зашто се преговара.

                   Дакле, неопходно је одржати дијалог са Приштином, али дијалог не може да се води у условима да се на једностран начин промени стање на терену. Према томе, није наша страна ни на који начин избегла дијалог, нити ћемо ми покушавати са наше стране да избегавамо дијалог, нити смо ми бежали од решавања проблема царинског печата. Царински печат и проблем царинског печата није проблем контроле на административној линији. То су две одвојене ствари, господо.

                   Сад ми је жао што је поштовани народни посланик који је то рекао по свом обичају, наравно, изашао одавде. Ово је урадио и прошли пут кад смо били овде. Једноставно, не стоји теза и жао ми је што проф. Самарџић поново то истиче да ми кроз овај процес признајемо Косово кроз фазни приступ. То је једна врло, рекао бих, смела констатација која нема никакву аргументацију.

 

„Знате, не говоримо ми `административна линија`  зато што волимо ту терминолошку ситуацију, већ зато што то јесте административна линија. Ако ово дозволимо да се деси, постаће оно што сте ви рекли да јесте - граница. Надам се да сте погрешили, да је то био лапсус и да не мислите да је то граница.“

 

                   Волео бих да чујем на основу чега ми признајемо Косово. Не чујемо шта не ваља у решењима, сем оно што ви мислите да не ваља. То су голе тврдње, професоре, ви врло добро знате како се аргумент гради. Не треба ја то да вас подучавам.

                   Нико се овде није такмичио у патриотизму. Овде није било никаквог пребацивања нити бусања у прса, али јесте било реално представљање ситуације каква јесте. Дакле, господине Остојићу, дијалог је одложен на иницијативу посланика господина Купера, а не на наше инсистирање. Поновићу вам оно што сам рекао: ми не бежимо од дијалога, ми га желимо. Он је једини начин да решимо све ове проблеме. Као што је једини начин да решимо проблем, који акутно сад постоји и гори, а то је да избегнемо насиље, на сваки могући начин.

 

„Ако не ваља у оном шта ћемо да радимо, реците шта треба да радимо. Ево, реците шта је ваш предлог, осим да одемо на Брњак сви заједно, како сте рекли.“

 

                   Не треба да се заплићемо да ли је неко после овог испао статусно неутралан или није, већ да покушамо да решимо овај горући проблем. Како да га решимо? Врло јасно и децидно су то представници Владе овде представили народним посланицима. Тако да не видим, уопште не видим никакву тајновитост у томе шта ћете да радите.

                   Чули сте шта ћемо да радимо. Ако не ваља у оном шта ћемо да радимо, реците шта треба да радимо. Ево, реците шта је ваш предлог, осим да одемо на Брњак сви заједно, како сте рекли.

                   Нисмо ми радили само што смо смели. Боље је радити и оно што сте смели, него не радити ништа. Радити оно што сте смели, исто је врло храбра констатација са ваше стране. Треба да видите те околности. Знате шта, можда ми смемо више од вас, а можда ви смете више од нас.

                   То неће решити овај проблем.  Не треба да оцењујете колико говоре министри после председника Владе. Знам да ви вежбате за ту функцију, али вам то неће успети. Знате, треба сад да увежбате.

                                     Јако је штетно кад кажете да је то граница. Знате, не говоримо ми `административна линија`  зато што волимо ту терминолошку ситуацију, већ зато што то јесте административна линија. Ако ово дозволимо да се деси, постаће оно што сте ви рекли да јесте - граница. Надам се да сте погрешили, да је то био лапсус и да не мислите да је то граница.

 

         Ни Панић није пристао на отцепљење

               

• „Панић и Милошевић су били небо и земља. Коштуница и Милошевић, Коштуница и Панић, Ђинђић - то су све различити људи, али нису пристајали на `Републику Косово`. Једино ваша влада другачије реагује. Прихвата документа нелегално отцепљене државе.“

 

                  

                   СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Господине Стефановићу, рећи ћу вам нешто што вероватно не знате. Један пример из 1992. године, када је делегација коју је образовала Влада Милана Панића, дакле, она савезна влада влада која је покушала другачије да делује него Милошевићева, имала преговоре са представницима косовских Албанаца о проблему образовања.

                   После годину дана, када им је дат сваки уступак, посредовао је немачки амбасадор Рајф, када им је дат сваки уступак у погледу програма наставе и финансирања - потпуна аутономија образовања, као да је реч о другој држави - ствар је запела на печату дипломе. Албанци су тражили да печат те дипломе буде - Република Косово. Влада господина Панића, тј. радна група, коју је водио проф. Иван Илић и била веома компетентна - то није прихватила.

                   Наиме, могла је да прихвати и да реши проблем образовања, али није зато што `Косово Република` значи признавање друге државе. Хоћу да вам кажем, не сусрећете се ви први са таквим питањем. То је одавно, ви то можда и не знате. Али, просто, тако је било и тако су деловале разне владе.

                   Панић и Милошевић су били небо и земља. Коштуница и Милошевић, Коштуница и Панић, Ђинђић - то су све различити људи, али то су ствари код којих су сви исто радили. Једино ваша влада другачије реагује. Прихвата документа нелегално отцепљене државе.

                   То је отцепљење. То је прекршај међународног права, без обзира шта је рекао Међународни суд правде. Он је рекао даније у несагласности, није рекао да је у сагласности са државним правима. Погледајте мало ту разлику. Значи, ви то први радите у историји ове земље. Прихватате та документа, као документа и то не можете да радите. То је, дакле, разлика и проблем о коме ми говоримо.

                  

 

Не охрабривати људе балванима

 

• „Да ли је претходно било неког договора око печата, па је онда та сагласност повучена? То сам вас питао.“

                    

                   ЗОРАН ОСТОЈИЋ: Господине Стефановићу, знам да је господин Купер одложио долазак, али је председник Републике Тадић рекао да се стекао утисак у међународним круговима да смо ми кривци. Значи, зашто је господин Купер одложио? Да ли је претходно било неког договора око печата, па је онда та сагласност повучена? То сам вас питао, а да је формално одложио господин Купер - то знам и ја.

                   Што се тиче мира, ја знам да се чини све да се смири  ситуација, да не погине још неко. То би била катастрофа. Али, знате шта, Срби су лоше пролазили кад су користили балване по путевима.

                   Кад све саберемо, балван на путу иде као САО, а САО иде ка шверцу, шверц иде са злочинима, злочини дођу до неког Хаџића, итд. А шта после буде, да не помињем сад нека искуства, из крајева других држава, где су балванима охрабривали људе да истрају. Треба бити свестан да КФОР има овлашћења да спроведе, да кажем а да не звучим цинично, нормализацију саобраћаја. Тако охрабривати значи, објективно, пумпати људе, пумпати им емоције да ће тиме постићи нешто.

                   Сигуран сам да се тешко може вратити оно стање од пре 25. јула, а има и једна негативна последица. Ако се то пренесе на југ Србије, односно јужно од Ибра, у енклаве, људи који тамо живе биће угрожени. Зато треба смирити ситуацију. Нисам стекао утисак да се то ради. Охрабривање људи да издрже и помињање имена - то није у функцији смиривања. Тако мени изгледа. Волео бих да ви успете.

 

 

        Влада ми није дала да пређем Јариње

                  

• „По члану 124. Устава, Влада је одговорна Скупштини за оно што ради, а не Скупштина Влади. Зато када тражите да вам кажемо шта бисмо ми урадили, да вас подсетим на једну народну изреку – кад правите дете, Јефту не зовете, а после љуљај Јефто дете.„

 

                   ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Најпре, мислим да господин гост на овој седници не би требало да се упушта у расправу са народним посланицима и да му то не треба омогућити. За њега важе правила као за све учеснике, а не као за чланове Владе, па вас молим да о томе водите рачуна и да чувате наше достојанство.

                   Када говорите о граници, на свом сам примеру видео да је то за вас - административни прелаз.

                   Мене сте ви, господо из Владе Србије, спречили да присуствујем устоличењу његове светости патријарха српског господина Иринеја, пошто нисам био на списку грађана Србије који тог дана могу да пређу гранични прелаз Јариње, по одобрењу Владе Републике Србије. Једна Пољакиња ми је рекла, господине Николићу, Влада РС није одобрила данас да уђете на територију КиМ. На тај административни прелаз.

                   Даље, по члану 124. Устава, Влада је одговорна Скупштини за оно што ради, а не Скупштина Влади. Зато када тражите да вам кажемо шта бисмо ми урадили, да вас подсетим на једну народну изреку – кад правите дете, Јефту не зовете, а после љуљај Јефто дете.

                   Ово сте све ви закували и замесили, ово ћете ви морати све да спроведете и ја бих заиста волео да сте аплауз од посланика заслужили тако што успешно обавили преговоре. А не тако што се бавите предизборном кампањом на дан када расправљамо о КиМ.

                   Ви знате ко ће да победи и ко ће да буде председник Владе. За месец дана постадосте највећи српски политичар који одређује шта ће у Србији да се деси. Пазите, узлетели сте високо! Чак мислим да је то, као и за господина Јеремића, веома опасно и у вашој странци.

 

Стефановић има право на реч

 

                   СЛАВИЦА ЂУКИЋ-ДЕЈАНОВИЋ: Господине Николићу, ви сте били на састанку са шефовима посланичких група. Са шефовима посланичких група сам се договорила да господин Стефановић може имати апсолутно право на реч. То проистиче из чињенице да онај ко је са Србима на КиМ, има право да овде говори о проблемима овог типа.

 

 

 

 

 

Вашингтон нам каже исто       

 

• „Нема добрих решења за КиМ. Она су потрошена. Остала су само лоша, а ми треба да покушамо да нађемо најмање лоше. Ово нисам рекла ја, ово сам цитирала Зорана Ђинђића из 2001. године. Али, од тада до данас ништа се није променило. Најбоља решења су била она до 1999. године, од тада до данас сви се, свако на свој начин, трудимо да нађемо најмање лоше решење.“

                  

                   СУЗАНА ГРУБЈЕШИЋ: Тачно годину дана је прошло од последње скупштинске расправе о КиМ и тада је на дневном реду било мишљење Међународног суда правде које је, без обзира на језичке и правне акробације, било неповољно за Србију. Јер, већина судија се изјаснила да декларација о једностраном проглашењу независности Косова није у супротности са међународним правом.

                   Том приликом смо дали и овлашћење и подршку Влади да поднесе резолуцију пред Генералном скупштином УН, да учини све политичке дипломатске напоре да та резолуција буде усвојена. Резолуција јесте усвојена, али не у облику у ком је поднета. Добра је ствар што је за њу гласало свих 27 земаља чланица ЕУ.

                   На основу те резолуције, обавезали су се и Београд и Приштина да ће покренути дијалог о техничким питањима.

Данас је дијалог прекинут и данас ми треба да усвојимо нову скупштинску декларацију и то с пуним називом О актуелном стању на КиМ након једностраних насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини.

                   Шта се дешавало на КиМ и шта се и даље дешава, чули смо од представника Владе и немам право да оспорим ни једну реч из тог извештаја јер нисам била ни учесник, ни посматрач на лицу места, већ сам све време била у Београду. Обавештавала сам се преко медија, преко друштвене мреже, преко контаката које имам са људима који живе на читавом Косову о томе шта се доле дешава.

 

ЗАХВАЉУЈЕМ И ВУКУ ЈЕРЕМИЋУ

 

                   Зашто ово помињем, рећи ћу вам. Из два разлога. Прво, зато што верујем да је ретко ко од данас овде присутних отишао на север Косова и обишао народ на барикадама. Друго, заиста желим да се захвалим и Борку Стефановићу и министру Горану Богдановићу на томе што су се, не часећи часа, на први знак кризе спаковали и отишли на север Косова. Тако се ради и зато имају право да данас и подносе извештај и да нам кажу шта се доле заиста дешава, шта ће се дешавати. Чим се ова седница заврши они ће кренути назад.

 

„Прошло је 12 година од када су НАТО и УН ставили КиМ под своју контролу. За то време нису успели да од Косова створе мултиетничко друштво, нити да успоставе владавину права.“

 

                   Тим потезом, слањем доле своја два висока функционера, Влада Србије је јасно исказала спремност да сва, па и она најсложенија и најосетљивија питања и ситуације, решава мирним и дипломатским средствима. Кад смо код тога, такође желим да се захвалим и министру Вуку Јеремићу на његовом несебичном труду да стигне до Савета безбедности УН и да покуша да изложи проблем у коме су се нашли не само Србија и КиМ, већ и читав регион. И да пред тим телом заступа ставове Србије, без обзира на противљење неких сталних чланица Савета безбедности.

                   Како је и зашто дошло до тога да Приштина најпре уведе блокаду на робу из Србије, а да потом - охрабрена млаком реакцијом Међународне заједнице на овакав потез, који је супротан не само Споразуму ЦЕФТА, већ и логици слободног кретања робе, људи и капитала - оде и корак даље и слањем специјалаца покуша да преузме административне прелазе и тиме практично запоседне читав север Косова? Одговор на ово питање, као и многа друга која из њега произилазе, сигурно ћемо добити у неколико наредних дана јер сви знамо да власти у Приштини никад нису предузимале неке радикалне потезе без макар прећутне сагласности њихових спонзора и ментора.

 

ФИТО И МЕГАФИ

                  

                   Европска унија, то треба рећи, није са одобравањем гледала на овакав потез, нагласивши да то није урађено уз консултације са Бриселом. Из Вашингтона нам кажу исто. С друге стране, мени је запала за око изјава француског амбасадора на Косову, Жан Франсоа Фитоа, који је изјавио да је косовска влада тиме преузела контролу над севером Косова, на шта има право. Сличну изјаву дао је Енди Мегафи, шеф Међународне цивилне канцеларије.

                   Једино логично објашњење овако супротстављених изјава лежи у чињеници да не постоји јединствени став унутар ЕУ према Косову и то ће остати све док постоје земље чланице које нису признале самопроглашену државу Косово. То су, треба да се подсетимо сваки пут кад причамо о ЕУ, Грчка, Кипар, Словачка, Румунија и Шпанија.

                   Друго објашњење може бити: да је званична позиција ЕУ да подржава дијалог између Београда и Приштине и да специјални изасланик Кетрин Ештон, Роберт Купер, који је посредник у дијалогу, стиже у Београд за пар дана. Прошло је 12 година од када су НАТО и УН ставили КиМ под своју контролу. За то време нису успели да од Косова створе мултиетничко друштво, нити да успоставе владавину права.

                   Доле живи већинско становништво које је нараштајима научило да у српским властима види крвног непријатеља, а да на Србе гледа као на страни елемент који треба да буде исељен чим се укаже могућност. Слично је и са односом Срба на КиМ према Албанцима. Јасно је да модели кохабитације овде нису применљиви у непосредној будућности. Јасно је да

осим захтева за симболичком сувереношћу, морамо да отворимо и пут за тражење нових решења.

 

СРБИ ЗА НЕКЕ – ТЕРЕТ!      

 

                   Нема добрих решења за КиМ. Она су потрошена. Остала су само лоша, а ми треба да покушамо да нађемо најмање лоше. Ово нисам рекла ја, ово сам цитирала Зорана Ђинђића из 2001. године. Али, од тада до данас ништа се није променило. Најбоља решења су била она до 1999. године, од тада до данас сви се, свако на свој начин, трудимо да нађемо најмање лоше решење. Нисам данас стекла утисак, слушајући дебату, а надам се да ће ме даљи ток дебате демантовати, да смо ми спремни да покренемо једну одговорну политичку расправу.

                   Осим ликовања, правдања, тражења кривца и паметовања, ми у ствари данас и немамо бог зна шта да саопштимо. Тешко можемо да изађемо из својих страначких ровова и тешко можемо било шта да понудимо Србима на Косову осим парола и разноврсних политичких ставова.

 

„Колико је данас било тешко подржавати, а камоли волети ЕУ, јасно је да, као што немамо права да дигнемо руке и одустанемо од дипломатске борбе за КиМ, тако исто немамо права да се одричемо од партнерства и сарадње са ЕУ.“

 

                   Питам се да ли можемо нешто да научимо и од косовске скупштине која је пре пар дана једногласно, осим Срба који су бојкотовали седницу и гласање, али сви други су дали подршку влади Косова да успостави контролу на северу јер то сматрају питањем од највишег националног интереса. Па, да ли је за све нас овде то исто одбрана севера Косова? Нисам сигурна, искрено говорећи.

                   За неке у Србији су Срби са севера Косова или терет или бреме или вечити извор манипулација, па се тако и они врте у зачараном кругу политичких игара скоро свих политичких странака из Београда.

                   Став УРС је да дијалог између Београда и Приштине мора да се настави, ма колико то у овом тренутку, док данас говоримо овде, изгледало далеко. Ми за прекид дијалога нисмо криви, јер дијалог јесте у нашем интересу и у интересу и Срба и Албанаца са Косова. Да, тачно је, има много противника дијалога и у Приштини и у Београду, али и међу Србима на северу Косова.

 

ХУШКАЧИ СЕ СКЛОНИЛИ

 

                   То је нормално јер у том дијалогу ће неки изгубити стечене привилегије, а неке политичка заслепљеност и егоизам спречавају да сагледају ширу слику и да погледају целу Србију, а не само један делић њене територије.

                   Пошто чак ни најекстремнији припадници српског и албанског народа више нити верују, нити позивају на рат, а они који то ипак чине гледају да буду што даље од Косова, јасно је да једино дијалог отвара врата неким решењима, не најбољим, као што сам рекла, али сигурно не и најгорим.

                   Још нешто желим да кажем за крај. Колико је данас било тешко подржавати, а камоли волети ЕУ, јасно је да, као што немамо права да дигнемо руке и одустанемо од дипломатске борбе за КиМ, тако исто немамо права да се одричемо од партнерства и сарадње са ЕУ.

                   Само усаглашавањем и партнерством са ЕУ ми можемо да дођемо до резултата у корист интереса и Срба на КиМ и Србије као државе и њене европске перспективе.

 

 

Албанци били приморани да остану у подрумима

                    

                   РИЗА ХАЛИМИ:Повреда члана 104. Малочас је професор Самарџић споменуо 1993. годину, Милана Панића и покушај решавања тадашње ситуације на Косову са представницима Албанаца. Уз то је додао да су тада главни проблем били печати диплома и сведочанстава. Подсетио бих га, ради прецизности, да Скупштина буде информисана, да је та проблематика вероватно у овим детаљима расправљена, а не само расправљена, него је и споразум постигнут 1996. године. Уз посредовање италијанске католичке организације.

                   Међутим, тај споразум није испоштован. Добро знате да су Албанци и након тог потписаног споразума и даље били приморани да остану у подрумима, у приватним кућама. Да нису могли да користе школске и факултетске објекте, да је чак била узурпирана и зграда албанолошког института. Добро знамо, али професионални аналитичари то добро прате, да од тог периода имате пад утицаја на Косову, те мирнодопске линије и јачања других позиција, других оријентација које су после превагнуле. Све до познатих трагичних догађа 1999. године.

 

Немате реч, господине Самарџићу

 

                   СЛАВИЦА ЂУКИЋ-ДЕЈАНОВИЋ: Немате реч, господине Самарџићу! Ово је само био коментар. Ничег нејасног, ничег увредљивог није било.

                  

 

 

 

 

Ово је терор већине!

 

• СРС ће подржати ову Декларацију, као што је увек радила када су у питању интереси грађана Србије и државе Србије. Нећемо дозволити да непријатељи Србије на било који начин сеире због поделе унутар српског народа. Али, сва одговорност за све ово што се дешавало пада на вас
• „Прихватање мисије Еулекс је нешто најгоре и најстрашније за Србију. Изашли сте из оквира УН и проблеме Србије ставили у руке ЕУ“

• Ево, данашње новине доносе вест да "Коријере дела сера" приказује мапу Србије без Војводине. Ваљда су прецртали оне Чанкове мапе. То је чињеница. Србија без Војводине, а полако се припрема и оно што је следеће, а то је аутономија Рашке области. Само се ви смејте, али полако долазите на све оно на шта смо вас упозоравали и што је сада на сцени

 

                   ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Данашња седница Народне скупштине најбоље одсликава оно народно: ко не плати на мосту плати на ћуприји, а на ћуприји се саберу сви трошкови и много су већи него да се платило на мосту.

                   Подсетио бих вас на 2008. годину када је такође један број посланика, 108 посланика, тражило од Владе Републике Србије извештај о току разговора о политичком решењу за будући статус КиМ. Ви сте то тада, брутално газећи Пословник, одбили. Нашли сте неке зачкољице, наводно да није у складу са Пословником и да о томе не може да се расправља.

                   Пре неки дан смо скоро идентичан захтев упутили, тражећи извештај Владе Републике Србије о актуелној ситуацији везано за ова последња дешавања. Сада нисте тражили разлоге у Пословнику. Тачно је, нисмо имали довољан број потписа. Тачно је, али сада сте затражили од Владе извештај везано за ова последња дешавања. Да сте господо то урадили 2008. године можда данас, можда, не бисмо разговарали на ову тему. Али, ви сте 2008. године свесно преузели одговорност да водите политику везану за КиМ.

                   Данас сте предложили Декларацију. Зашто не резолуцију? То је много снажнији документ. Декларацију, да се баш пуно не замерите. Опет стари манири. Понудили сте нам и рекли – узми или остави. Ви тражите јединство. Ваљда је лакше постићи јединство пре него што донесете неки документ, па да разменимо мишљења,  да дамо предлоге и да онда јединствени изађемо на Скупштину. А не да дођете у ситуацију да посланици владајуће већине подносе амандмане. То је просто невероватно. За ових 20 година то нисам доживео.

 

„Још 2008. смо вас тада упозорили да је тадашњи директор британског министарства иностраних послова Џон Сојерс јасно рекао да је Контакт група одлучила да Косово постане независно. Шта сте ви очекивали за ово време? Да ће се они повући зато што су ваши пријатељи?“

 

                   Ви овде апсолутно спроводите терор већине. Ако вам се свиђа, свиђа, ако вам се не свиђа - ми ћемо већином донети одлуку. Да се разумемо, СРС ће подржати ову Декларацију, као што је увек радила када су у питању интереси грађана Србије и државе Србије. Нећемо дозволити да непријатељи Србије на било који начин сеире због поделе унутар српског народа. Али, сва одговорност за све ово што се дешавало пада на вас.

                   Да се вратимо на онај захтев из 2008. године. Ми смо вас тада упозорили јер је тадашњи директор британског министарства иностраних послова - Џон Сојерс - јасно рекао да је Контакт група одлучила да Косово постане независно. Шта сте ви очекивали за ово време? Да ће се они повући зато што су ваши пријатељи, зато што је то један од ваших основних стубова у политици?

                   Не само да се нису повукли, него су кренули даље, полако, корак по корак. А ви нисте тада заказали седницу зато што сте спремали најгори могући корак – прихватање мисије Еулекс. То је нешто најгоре и најстрашније за Србију. Изашли сте из оквира УН и проблеме Србије ставили у руке ЕУ. По којој логици? Да ли смо ми чланица ЕУ? По којој логици ЕУ треба да шаље мисију у Србију, односно на КиМ?

                   Због чега је дошао Еулекс? Због плана Мартија Ахтисарија! Тај план је потпуно јасан, план који прецизно дефинише стварање независне државе Косово. Мисија треба да помогне да се успоставе све институције будуће државе Косово. Тај план никада није усвојен, а ево и дан данас га помињу и КФОР и остали међународни чиниоци. Кажу: на основу плана Ахтисарија.

                   Па, ко га је прихватио, где је он прихваћен? Можда прећутно од вас, али он апсолутно нема никакву важност. Рекли сте да је Еулекс статусно неутралан. Где сте ви до сада нашли један једини доказ да је то тачно? Ни једног јединог доказа нема! Напротив, апсолутно је јасно, посебно из ових задњих догађаја, да су они опредељени за независно Косово и да чине све да се то што пре оствари.

 

„Морали сте да знате да је већина судија у Међународном суду правде из држава које су признале независност Косова. Како сте онда могли да очекујете да ће тај суд донети било какву пресуду која би ишла на рачун Србије?“

 

                   Следећи корак који сте учинили била је одлука да наводно проблем независности Косова, односно после самопроглашења, решите на Међународном суду правде у Хагу. Знате добро да вас је СРС на време упозоравала да нам се одлука Међународног суда правде може обити о главу зато што може бити донета врло негативна или неповољна одлука по Србију.

                   Морали сте да знате да је већина судија у Међународном суду правде из држава које су признале независност Косова. Како сте онда могли да очекујете да ће тај суд донети било какву пресуду која би ишла на рачун Србије? То је могао да уради само дилетант или неко ко намерно жели да пређе преко чињеница које говоре сасвим другачије.

                   Следећи корак који је катастрофалан по Србију је био проблем Резолуције коју смо требали да поднесемо УН. Драго ми је да и поједини посланици владајуће већине указују на то да су постојале две верзије те резолуције. Једна резолуција Владе Републике Србије и друга резолуција ЕУ. Сећате се те резолуције?

                   Да вас подсетим. Резолуција Србије, која је требала да уђе у процедуру, била је врло јасна. Захтевали смо да се покрену даље активности после доношења саветодавног мишљења Међународног суда правде о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународним правом.

                   Да је ова резолуција ушла у УН, већина би гласала за нашу резолуцију и ви то сви добро знате. То зна и министар иностраних послова. Зато је извршен притисак Американаца и ЕУ, јер им је потпуно јасно шта би значила та резолуција Уједињеним нацијама где би већина држава рекла да једнострано проглашење Косова није у складу са Повељом УН и да није у складу са међународним правом.

 

„Шта се Борко изненађује, па министри и председник Владе итд? Па, ви сте им ово дали у руке, ви сте им дали да они решавају. Сада сте, забога, изненађени шта се то дешава. Ви све време чините да се ове ствари одвијају овако на КиМ како се одвијају“

 

                   Признајте овде: на колико сте сати пре заседања променили ту резолуцију и послали овај сраман текст где сте рекли да поздрављате спремност ЕУ да олакша процес дијалога између страна, итд, итд, и да ће ЕУ побољшати живот људи на КиМ? Па, шта се сада буните? Шта се Борко изненађује, па министри и председник Владе итд? Па, ви сте им ово дали у руке, ви сте им дали да они решавају. Сада сте, забога, изненађени шта се то дешава. Ви све време чините да се ове ствари одвијају овако на КиМ како се одвијају.

                   Ви сте ваш пут дефинисали врло једноставно: Европа нема алтернативу. Ако нема алтернативу, онда морате да пристанете на све оно што Европа од вас тражи. Ви сте пристали скоро на све, скоро на све. Све што је од вас тражио Хашки трибунал - урадили сте. Шест председника српских држава сте  изручили Хашком трибуналу, шест!

                   Нешо, знам да си збуњен, али напиши - па ћеш избројати, врло је једноставно. Од Слободана Милошевића, кога сте киднаповали, Биљане Плавшић, Милана Мартића, Милана Милутиновића, Горана Хаџића и Радована Караџића. Шест. Видиш, Нешо, да си збуњен. Добро је што ти ја отварам видике, али добро, да се вратимо...

 

                   С. Ђ-ДЕЈАНОВИЋ: Молим вас, немојте се обраћати посланицима, него Дому Народне скупштине!

 

„Истога дана када сте изручили Горана Хаџића, јасно вам је стављено до знања да од тога нема ништа. Аапсолутно ништа, чак се помињу неки нови људи које треба да изручите Хашком трибуналу“

 

                   ДРАГАН ТОДОРОВИЋ:Ово је само у оквиру едукације. Ништа више.  Дакле, изручили сте комплетан војни и полицијски врх, верујући да ће притисци на Србију ослабити и да ћемо за то добити неке уступке. Истога дана када сте изручили Горана Хаџића, јасно вам је стављено до знања да од тога нема ништа. Аапсолутно ништа, чак се помињу неки нови људи које треба да изручите Хашком трибуналу.

                   Упозоравали смо вас на то да ће притисци за независност КиМ да се појачају. Ту нема никакве дилеме. Ваљда видите и сами, не треба ја у то да вас убеђујем.

                   Ево, данашње новине доносе вест да "Коријере дела сера" приказује мапу Србије без Војводине. Ваљда су прецртали оне Чанкове мапе. То је чињеница. Србија без Војводине, а полако се припрема и оно што је следеће, а то је аутономија Рашке области. Само се ви смејте, али полако долазите на све оно на шта смо вас упозоравали и што је сада на сцени.

                   Шта за то време ради председник Републике Борис Тадић? Сећате се, на оној седници после одлуке Међународног суда правде у Хагу, рекао је - мислим да је то коректно - да он стоји иза те политике и да сноси своју одговорност. Та политика је врло једноставна. Борис Тадић је кренуо редом и свима се извињава. Апсолутно се свима извињава.

                   Шта је са Србима, господине председниче? Шта сте урадили за Србе у Хрватској, пошто сте врло чест гост тамо? Шта је са избеглицама из Хрватске? Шта је са имовином  Срба у Хрватској? Господине председниче, дајте нам информацију како ће се решити проблем Хрватске и Србије када је у питању граница? Ви то врло добро знате. Дајте да чујемо по ком принципу ће се решити  проблем Шаренградске аде? Хоће ли по принципу катастра или онако како се уобичајено решава у међународном праву, а то је средина пловног пута?

 

„Да се разумемо, ми јесмо за преговоре, хоћемо да преговарамо, али постоји једна ствар коју  прво морамо да дефинишемо – статус Србије, односно КиМ...“

 

                   Ви знате да Хрватска не може да уђе у ЕУ уколико нема решене проблеме, било које проблеме са суседним државама. Ви, на овом задњем сусрету, кажете да ћете помоћи да Хрватска уђе у ЕУ. Реците нам да ли је тај проблем решен и како Србија да буде сигурна да ви већ нисте пристали на неке уступке?

                   Шта сте урадили када су у питању злочинци над српским народом? Јуче се Јован Дивјак вратио у Сарајево. Ејуп Ганић ослобођен, Насер Орић ослобођен, Хашим Тачи није ни позван. Он је председник Владе, ви са њим разговарате. Ви са њим разговарате, а он се у објективном извештају Дика Мартија, који је прихватио Савет Европе, ставља као један од главних организатора трговине људским органима. А ви са њим преговарате!

                   Следећи корак је поступак у који сте ушли, а то су, наводно, преговори о техничким питањима. Није него! Како о техничким питањима? Ви кренете од репа да решавате проблеме. Да се разумемо, ми јесмо за преговоре, хоћемо да преговарамо, али постоји једна ствар коју  прво морамо да дефинишемо – статус Србије, односно КиМ и то није проблем.

 

„Онда ће статус да падне као зрела крушка! Неће ни бити потребе да се о њему разговара“

 

                   У оквиру статуса, који треба недвосмислено да буде потврђен - да је КиМ део Србије - да разговарамо о степену аутономије везане за КиМ. А шта ви радите?

                   Ви решавате техничке проблеме, техничка питања и то оправдавате бољим животом грађана и ви ћете решити сва питања до статуса. Онда ће статус да падне као зрела крушка! Неће ни бити потребе да се о њему разговара!

                   Ви данас говорите о техничким питања. Јел ви знате како иде роба на КиМ из Србије? Са јединственом царинском изјавом, као да иде у другу државу! Јел вам познато да онај ко натовари робу у Србији мора да изађе у року од 72 сата, као да иде за било коју другу државу, у противном плаћа царински прекршај или чини царински прекршај у Србији?

                   Људи моји, је ли то нормално? Што то не уведете и за Ужице и за Врање и редом? Какве разлике има између њих и Приштине… Добро, знам да неки врло радо очекују да то буде и за Нови Сад, али то су неспорне чињенице. Ви сами стварате независну државу КиМ и помажете да се то оствари!

 

„ Овог момента треба да затражите да се повуче Еулекс и да УНМИК преузме надлежности које има на основу Резолуције 1244 од стране Савета безбедности“

 

                   Овде се постављало питање: који су предлози да се ствар поправи?

                   Прво, предлажемо вам да истог момента затражите да се повуче Еулекс и да УНМИК преузме надлежности које има на основу Резолуције 1244 од стране Савета безбедности. Тражимо од вас да искључиво захтевате да се ствари одвијају у складу са Резолуцијом 1244. Да вас подсетим, Резолуција 1244 потврђује приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије и других држава региона, како је то наведено у хелсиншком документу и Анексу 2.

                   Да вас подсетим, у Резолуцији 1244 се потврђује да ће после повлачења договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на КиМ, ради обављања дужности, у складу са Анексом 2.

                   Да вас подсетим, Анекс 1 каже: безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ хуманитарних организација на Косову. А колико се избеглица вратило, господине председниче, на КиМ? Колико? Каква им је сигурност? Каква им је безбедност? Што то не решите?

                   Анекс 2 предвиђа успостављене привремене администрације за Косово, као дела међународног цивилног присуства, под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије, о чему ће одлуку донети Савет безбедности. Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и да ће имати следеће функције: обележавање и чишћење минских поља, одржавање присуства на местима српске културне баштине, одржавање присуства на главним граничним прелазима.

                   Па, ви вратите на један гранични прелаз једног цариника! Ни то нисте у стању!

                  

 

Није шест, Хагу је изручено свих седам председника!

                  

                   НЕНАД ЧАНАК: Пажљиво сам слушао излагање господина Тодоровића где ме је поучио да је изручено шест председника српских држава казамату у Хагу. Јесам ли вас добро разумео, господине Тодоровићу?

                   Господине Тодоровићу, ви, као и обично, не говорите истину! Изручено је седам! Заборавили сте Милана Бабића. Тако да још једном говорим да страшно грешите када крећете у дискусију на ту тему. Од генијалних постигнућа тих шест председника српских држава постоји само једна српска држава која се зове – Република Србија. Република Српска је за вашу информацију аутономија у оквирима БиХ и то је тако.

                   Друга ствар, од свих тих генијалних државничких потеза изручених председника није усвојен, рецимо, план З4 који је требало да Републику Српску Крајину претвори у нешто што би имало пуну монетарну независност, слободну трговину без царина, грб, заставу, химну и полицију и демилитаризовану зону, а Хрватска војска би могла ући само на позив председника Крајине. Једног од изручених.

                   Пошто на то нису пристали, онда смо имали избеглице. Ваша политика, која се своди на ваша програмска опредељења - Шиптаре преко Проклетија - давала овакве резултате. Због тога неће проћи. Преговори немају алтернативу.

 

                   С. Ђ-ДЕЈАНОВИЋ: Немате право на реплику господине Тодоровићу. Ово је био одговор на ваше неке коментаре.

 

 

 

 

 

Изузетно ценимо изјаве да Србија неће ратовати

               

• За СВМ предлози оваквих декларација нису били прихватљиви због тога што су садржавали одређене формулације које, по нама, нису у складу са савременим речником дипломатије. Због тога што су стављали у изглед прекид дипломатских односа са одређеним државама света. Због тога што су декларисали војну неутралност Србије за коју ми мислимо да је штетна по све грађане Републике Србије

 

                   БАЛИНТ ПАСТОР: Морам да вам признам да мени није јасно шта је циљ ове данашње седнице и које су намере. Наравно, не мислим да Народна скупштина у овим данима и поводом ове теме не треба да заседа, али мислим да овај начин није добар.

                   Овај начин није добар због тога што ће ово довести само до политиканства. Довешће до још једне декларације о Косово и Метохија. Убеђен сам да људи на Косову и Метохији неће имати никакве практичне користи од ове данашње седнице Народне скупштине и од ове декларације.

                    Мене чуди да нико од претходних говорника није рекао да би бољи начин од овога била седница Народне скупштине затворена за јавност. Убеђен сам да би требало одржати седницу Народне скупштине затворену за јавност, на коју је требало да дођу Влада Републике Србије, чланови Владе Републике Србије и председник Републике и да нам, наравно, Влада с једне стране саопшти какво је право стање на Косову и Метохији. Са друге стране, да чујемо какви су планови Владе Републике Србије и какве мере можемо очекивати.

                   Шта ће се десити ако се на Косову и Метохији деси једна ствар - шта ће бити одговор Владе Републике Србије? Шта ће бити одговор Владе републике Србије када се учини нешто друго, какве мере су у плану?

 

„Ни народни посланици неће данас сазнати какви су планови Владе, јер се планови поводом оваквих питања не саопштавају нигде на јавној седници парламента државе“

 

                   Мислим да ова данашња седница једноставно није подобна за једну такву дискусију. Зато и тврдим да ни људи са Косова и Метохије неће имати неке велике користи од ове данашње седнице, а ни народни посланици неће сазнати какви су планови Владе, јер се планови поводом оваквих питања не саопштавају нигде на јавној седници парламента државе.

                   Мислим, да је овај текст, списак лепих жеља из 2005. године, 2006. године и 2007. године. Можемо прочитати формулације које смо читали у предлозима из 2007. године. Овај текст не даје одговоре на нека важна питања.

                   Овај текст не даје смернице Владе Републике Србије, а са друге стране - није подобан за то да народни посланици сазнају шта могу као представници грађана Републике Србије у следећим недељама, у следећим месецима очекивати од Владе Републике Србије, када је реч о КиМ.

                   Мало пре сам рекао да ћу се базирати на предложеном тексту и дозволите да цитирам неке елементе овог предлога и додам неке коментаре.

                   Што се тиче преамбуле, овде је наведено да декларација полази од Резолуције од 24. јула 2007, 14. фебруара 2007. и 21. новембра 2005. године. Што се тиче СВМ, ми смо увек били уздржани када су били на дневном реду ови предлози декларација, због тога што ти текстови за нас нису били прихватљиви. А нису били прихватљиви због тога што су садржавали одређене формулације које, по нама, нису у складу са савременим речником дипломатије.

                   Због тога што су стављали у изглед прекид дипломатских односа са одређеним државама света. Због тога што су декларисали војну неутралност Србије за коју ми мислимо да је штетна по све грађане Републике Србије.

                   Када читамо даље преамубулу предлога онда можемо наићи на формулацију по којој постоји реална опасност по суверенитет, из два разлога. Први разлог су претње једностраним проглашењем независности КиМ од стране привремених институција самоуправе у покрајини. Мени није јасно зашто је ово написано. Сви врло добро знамо да је независност КиМ једнострано проглашена 17. фебруара 2008. године, значи - не може бити речи ни о каквој опасности, пошто је то већ завршено. Са друге стране, у овом предлогу пише да реална опасност постоји и због изјава неких држава да ће признати једнострану независност Косова.

 

„Мени није јасно како се брани част и достојанство извештајем о чињеничном стању“

 

                   Према мојим информацијама, до данас је независност Косова признало 77 држава чланица УН. Опет није реч о некаквим изјавама, него о чињеницама. Свакако можемо подржати спремност Србије да допринесе мирном и споразумном решавању овог питања, али нам нешто није јасно. Влада није саопштила о каквом споразумном решавању размишља у складу са Уставом Републике Србије. Шта ту може да буде споразум када је Устав Републике Србије јасан, са једне стране, а фактичко стање је још јасније са друге стране. Дакле, постоји доста велики раскорак између фактичког стања и решења из преамбуле Устава Републике Србије.

                   У предлогу је наведено и следеће: бранећи част и достојанство свог народа који легитимно и демократски представља, Народна скупштина доноси декларацију Народне скупштине Републике Србије о актуелном стању на КиМ након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини.

                   Мени није јасно како се брани част и достојанство извештајем о чињеничном стању, пошто се у овом предлогу декларација Владе базирала на чињеничном стању и на представљању тог чињеничног актуелног стања на КиМ. Као што сам малопре рекао, не знамо ништа о томе које мере се планирају, а и не можемо сазнати на седници отвореној за јавност. То се тако нигде ни у једној држави не ради. Због тога сам рекао мало пре да би затворена седница била погоднија и боља у овој ситуацији, односно једино могуће у овој ситуацији.

 

„Каже се да је одбрана интереса Републике Србије и народа на КиМ приоритет државних институција и свих јавних чинилаца у држави. Знамо да је то приоритет годинама и годинама говоримо о томе да је то нормално да је приоритет, али мислимо да то иде на штету свих осталих могућих приоритета у овој држави“

 

                   Даље се наводи да се овакво деловање међународних мисија представља грубо кршење међународног права и да би таквим актима и активностима били би непосредно угрожени суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Републике Србије. Не знам да ли говоримо о истој држави?

                   Колико је мени познато, наш суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак је угрожен од 1999. године. Не знам чему кондиционал (били би непосредно угрожени суверенитет итд.) у овој реченици. Једноставно, не могу да разумем ову реченицу и не знам чему служи.

                   Народна скупштина овим предлогом утврђује оквир деловања државних органа и других јавних чинилаца у одбрани суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка. Каже се да је одбрана интереса Републике Србије и народа на КиМ приоритет државних институција и свих јавних чинилаца у држави. Знамо да је то приоритет годинама и годинама говоримо о томе да је то нормално да је приоритет, али мислимо да то иде на штету свих осталих могућих приоритета у овој држави. На штету интереса грађана Републике Србије, без обзира на националну и сву другу припадност.

                   Једноставно, Влади не остаје довољно енергије и довољно времена да се бави осталим приоритетима и осталим веома важним темама за све грађане Републике Србије.

                   Наводи се у тексту да је дијалог између Београда и Приштине најбољи начин за изналажење компромисног решењ, у складу са принципима међународног права. То и ми сматрамо у СВМ. Дијалог нема алтернативу и свакако подржавамо дијалог између Београда и Приштине. Проблем је у томе што је ова констатација у супротности са неким другим тачкама ове предложене декларације, нпр. са тачкама 5г и 5д.

                   Даље се каже да се Влада обавезује да донесе конкретне мере усмерене на настављање свих државних функција Републике Србије на територији КиМ. Мени уопште није јасно које функције државне власти још тамо Србија врши од 1999. године. Које функције државне власти још тамо врши Република Србија и које функције државне власти може Република Србија у овој ситуацији да настави да врши на територији КиМ?

 

„Шта значи `обавезује се Влада да ефикасно делује на заштити живота имовине` итд.? Да ли су то блокаде? Да ли је то употреба силе? Да ли је то нешто друго?“

 

                   Колико је мени познато, постоји разне теорије о функцијама државне власти. Постоји дуалистичка, триалистичка и квадријалистичка теорија о функцијама државне власти. Али, било како да окренемо - функције државне власти су законодавна, извршна, судска и управна функција. Коју функцију државне власти, од набројаних, Република Србија врши на територији КиМ од 1999. године?

                   Даље се каже у предлогу: посебно се обавезује Влада да у свим околностима, које би могле наступити, ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слобода грађана покрајине, а посебно српског и неалбанског становништва.

                   Шта значи `обавезује се Влада да ефикасно делује на заштити живота имовине` итд.? Да ли су то блокаде? Да ли је то употреба силе? Да ли је то нешто друго?

                   Мени је веома драго што су и председник Републике и чланови Владе рекли да не подржавају насиље и да Србија неће ратовати. То је једна изјава за сваку похвалу и ми то изузетно ценимо. Из ове формулације - да Народна скупштина обавезује Владу да наступа ефикасно и да ефикасно делује - не знамо шта следи. Због тога сам рекао, између осталог, да би требало одржати седницу затворену за јавност и разговарати о томе које су то мере које могу значити ефикасно деловање на заштити живота, имовине итд. Ми то данас нећемо и не можемо сазнати на једној оваквој политиканској седници Народне скупштине.

                   "Обавезује се Влада да донесе конкретан и свеобухватан план мера које ће бити предузете у свим областима њених надлежности за случај погоршања стања". Мислим да сад тек долазимо до суштине. На седници, још једном понављам, затвореној за јавност, требало је разговарати о тим конкретним и свеобухватним мерама, односно планом мера Владе РС. Ми о томе ништа нећемо сазнати. Ми ћемо се данас задржати, нажалост, на списку жеља из 2005., 2006. и 2007. године. Задржаћемо се на формулацијама које, нажалост, нису реалне, које су у супротности са фактичким стањем које постоји дуже од 12 година.

                   Што је најтужније, не мислим да ће ова Скупштина помоћи људима на КиМ. Увек смо наглашавали - 2007. и у свим приликама кад је Скупштина доносила резолуције и декларације на КиМ – да је за СВМ једино прихватљиво мирно решавање свих неспоразума и сукоба, политичким и дипломатским средствима, кроз дијалог и уважавање интереса и већине и мањине на целој територији КиМ.

 

„У пракси Народне скупштине је већ било седница затворених за јавност из области одбране земље. Мислим да је овом приликом то требало на такав начин организовати“

 

                   Ми у овом тренутку не знамо шта ће се десити сутра, шта ће се десити за недељу дана, за месец дана, а што је још тужније - то не знају и не могу знати ни људи на КиМ.

                   Не знамо ни шта Влада РС мисли о спровођењу Акционог плана за испуњавање препорука из годишњег извештаја Европске комисије за 2010. годину ради убрзања стицања статуса кандидата. Као што знате, ту постоје одређене препоруке и уочени су одређени недостаци. То су тачка 30. и тачка 31. Тачка 30. се односи на печате косовске царине, које издаје УНМИК, а тачка 31. се односи на регионалну сарадњу, а у конкретном случају односи се на учешће Косова на различитим регионалним састанцима у складу са Резолуцијом 1244 УН.

                   Не знамо које решење планира Влада РС. Мислим да је требало данас разговарати и о тим могућим решењима на седници затвореној за јавност.

                   Не понављам толико пута и не подвлачим седницу затворену за јавност због тога што смо ми против јавности рада Народне скупштине. Баш супротно! Мислим да постоје одређене теме о којима на оваквој седници није целисходно разговарати.

 

„Надам се, и то увек морамо да нагласимо, да то што ћемо се уздржати од гласања неће бити погрешно протумачено. Да то неће бити схваћено на начин да војвођански Мађари не подржавају и не признају уставни поредак Републике Србије“

 

                   У пракси Народне скупштине је већ било седница затворених за јавност из области одбране земље. Мислим да је овом приликом то требало на такав начин организовати. На почетку сам рекао да смо увек били уздржани кад су били предлози декларација и резолуција у вези КиМ. Постоји само једна декларација, један акт Народне скупштине о КиМ, кад смо ми гласали „за“. То је било пре нешто више од годину дана - 26. јула 2010. године.

                   Тада смо гласали због тога што је тада било јасно шта Влада жели постићи. Тада је циљ био обраћање Генералној скупштини УН и за нас, као странку која се увек залагала за дијалог и за споразумно решавање свих могућих питања, наравно било прихватљиво.

                   Овај текст за нас, да поновим, није прихватљив због тога што је неодређен, непрецизан, што не знамо које мере могу бити предвиђене. Не знамо шта ће Влада учинити, не знамо шта Влада може учинити. Овај начин рада за то није погодан. Због тога ћемо бити уздржани од гласања, као што смо били поводом претходних резолуција и декларација о КиМ.

                   Надам се, и то увек морамо да нагласимо, да то неће бити погрешно протумачено и да то неће бити схваћено на начин да војвођански Мађари не подржавају и не признају уставни поредак Републике Србије. Надам се да је из мог излагања јасно да то није случај.

 

Да поново не буде оно најгнусније!

 

• Да ли неко мисли да може да осваја државу и границе  ратом, убиствима, клањем, киднаповањем, продајом људских органа да би добио државу? Па зашто постоји међународна заједница, зашто постоји УН?

                    

                   ЈОВАН ДАМЈАНОВИЋ: И поред свих дешавања које су задесила територију Србије, односно покрајину КиМ, где су се догодила драстична убиства, где је било историјски незапамћених покоља, егзодуса, протеривања српског народа и другог неалбанског живља, као и ромске заједнице - данас се опет демонстрира сила.

                   Имамо међународну заједницу која је гарант мира и стабилности, која је дошла на  КиМ. Међутим, због једностраних и насилних аката привремене администрације КиМ, долази до поновне ескалације, до слања полицијских јединица Роса и тражи се да дође до стабилизације на КиМ.

                   Данас је много говорено о свему томе. Међутим, ја апелујем на међународну заједницу. Ако имамо декларацију 1244, ако је дошла међународна заједница која је гарант мира и стабилности на Косову, зашто долази поново до насилних понашања и до изазивања ескалација где може доћи до трагедије?

                   Да ли неко мисли да може да осваја државу и границе  ратом, убиствима, клањем, киднаповањем, продајом људских органа да би добио државу? Па зашто постоји међународна заједница, зашто постоји УН.

                   Зар треба да се поштује нешто да би се добило нешто? Овде је сила, овде нема правила, али ја верујем да ће наша држава и наше институције учинити све да контактирају највише европске институције. Верујем да их контактирају УН и да ће да се стане на пут ескалаторима рата који поново изазивају убиства, поново егзодусе, поново нешто што је најгнусније.

                   Ми знамо да је наш председник тражио решење мирним путем и дијалогом и ја верујем да ће међународна заједница коначно устати - једним својим актом и декларацијом - да се не дозволи више сила. Да се не примењује сила и да се не изазивају ратови и убиства где нема никакве потребе.

                   Надам се да ће доћи до споразума који ће обухватити, што кажу, разумевање и мир ида ће тамо доћи до стабилности. Да не би дошло до оног што је било најгоре и што сви знамо шта се десило.

                    

Имамо мало потеза на располагању

 

• Није одговорно тражити да Република Србија учини оно што на основу Резолуције 1244 и Кумановског споразума нема право да чини  

 

                   НАДА КОЛУНЏИЈА: Данас смо се састали да бисмо расправљали и - на крају овог радног дана - верујем великом већином свих народних посланика усвојили декларацију Народне скупштине Републике Србије о актуелном стању на КиМ, након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини.

                   Намерно сам прочитала наслов ове декларације како не бисмо скренули са онога шта је повод и шта је разлог за данашњу седницу. Дакле, повод су догађаји који су уследили након једностраних потеза Приштине.Криза која је наступила и потреба да о будућим корацима Владе и институција Републике Србије расправља Народна скупштина. Мислим да није коректно пребацивати да је Влада овим желела да пребаци одговорност на Народну скупштину. Јер, подсећам, да је опозиција желела да се одржи ова седница, али није успела да се договори да прикупи потписе и да ту седницу закаже. У том смислу, мислим да је Влада, из најмање два разлога, направила добар потез.

                   Криза јесте озбиљна и јесте неопходно да се о тој теми разговара на најодговорнији могући начин. Са друге стране, чињеница је да је опозиција сматрала да је неопходно да Народна скупштина о овоме расправља и да се о овоме изјасни. Та чињеница је била важна и за Владу и она је сматрала да треба заказати ову седницу.

 

„Лако је упалити бакљу и претворити то у пламен који тешко да се може контролисати“

 

                   Разлог због чега смо ми данас овде јесте да још једном потврдимо нашу опредељеност за мир, да покажемо да желимо стабилност у региону и да дамо пун допринос стабилности. Да потврдимо да смо за толеранцију и да смо привржени дијалогу.

                   Мислим да је важно да ту поруку упутимо, да је упутимо грађанима који на КиМ очекују исход ове седнице. Важно је да ту поруку упутимо и представницима међународног присуства на КиМ, јер је важно констатовати да дијалог, за који је Србија била искрено опредељена и коме се поткључила пуним својим капацитетом, није ни на који начин прекинут ниједним актом РС. Већ, напротив, да је дијалог прекинут и доведен у питање актима који су дошли из Приштине.

                   Истовремено, ово је важно да бисмо упутили позив да се страсти смире. Није тешко запалити страсти кад је КиМ у питању и кад су људи, који живе на КиМ у питању. Дуга је и трагична историја везана за проблеме на КиМ и најмањи повод је довољан да људима који су препуни страха, осећаја несигурности и неизвесности неко упали бакљу и претвори то у пламен који тешко да се може контролисати.

                   Зато морам да изразим задовољство данашњом дискусијом која показује - код свих народних посланика - да носимо одговорност за поруку коју шаљемо и да носимо одговорност за тон којим данас разговарамо. Јер, овај тон се прелива на живот на КиМ и у великој мери може да одреди будуће кораке за које, и по оцени Владе и Извештају који нам је Влада поднела, неће бити једноставно решавати све оно што стоји пред нама.

 

„Поруке које шаљемо треба да буду поруке које ће грађанима на КиМ гарантовати да ћемо ми учинити све како тамо нико не би страдао“

 

                   Истовремено, ова седница треба да пошаље поруку и представницима међународне заједнице и укаже на њихову обавезу на основу Резолуције 1244. На обавезу да, уколико су опредељени за дијалог и подржавају дијалог, морају да осуде и да спрече све једностране акте који тај дијалог угрожавају. Дакле, ово је позив истовремено и свим актерима који су везани за догађање на Косову да отклоне све разлоге који су довели до прекида дијалога. Како би у периоду који је пред нама, не само решили садашњу кризу, већ отворили простор да сва отворена питања, која стоје пред нама, решавамо мирно и дијалогом.

                   Још само нешто. Мислим да је незахвално улазити у историју која је довела до тога где се данас налази Србија када је КиМ у питањ. Због тога што нас је дуги низ година, у којима се то питање постављало на погрешан начин и решавало на погрешан начин, довео данас до ове тачке у којој имамо на располагању мало потеза. Није одговорно тражити да Република Србија учини оно што на основу Резолуције 1244 и Кумановског споразума нема право да чини. Дакле, одговорно је тражити да институције и органи Србије чине оно чиме ће показати да поштују међународно право и међународна акта и истовремено да показују легитимно своје интересе везане за КиМ.

                   Још једном позивам све народне посланике да се изјаснимо о овој декларацији, дубоко верујући да ће и тон који следи у овој расправи допринети да се све страсти смире. Да поруке које шаљемо буду поруке које ће грађанима на КиМ гарантовати да ћемо ми учинити све како тамо нико не би страдао.

 

Дивљење грађанима и СПЦ

 

• Ми просто морамо, оним начинима који нам стоје на располагању, да се боримо за наш државни и национални интерес и да позовемо на сталоженост, на мудрост, на стрпљење

• Достизање  историјског компромиса, који је омогућен Резолуцијом 1244, биће могуће искључиво уколико сви актери буду задовољили  своје стратешке циљеве и интересе и уколико будемо уважавали реалност која постоји на терену

                  

                   БРАНКО РУЖИЋ: Декларацију, наравно уз даље консултације које ћемо обавити у складу са договором са састанка шефофа посланичких група, посланичка група СПС – ЈС ће подржати. Наравно, на самом почетку желим да поручим да сви заједно треба да изразимо дивљење према грађанима и великодостојницима СПЦ који су применили једини могући модел протеста претходних дана, а то је онај тзв. гандијевски модел, како би се изборили за своје легитимно право.

                   Наравно, садржај саме Декларације у себи инкорпорира једну критику, односно изражавање реалне забринутости због деловања и међународних мисија на територији КиМ. Када о томе говоримо, ми ни на који начин не желимо да нападнемо нити КФОР, коме је сасвим јасно делегиран мандат Резолуцијом 1244, нити Еулекс, али желимо да изразимо зебњу због онога што се дешавало претходних дана и да то дефинишемо овом Декларацијом.

                   А када нешто декларишете, онда просто желите да пошаљете поруку, а та порука није упућена само грађанима Србије који живе у централној Србији и на територији КиМ, него желимо да пошаљемо поруку и Међународној заједници и УН и ЕУ. Да укажемо на оно што се дешавало претходних дана, што наравно не би смело да се дешава у неком будућем периоду.

 

„Морамо дефинисати и узрок свега онога што се дешавало претходних дана - од ноћи 25. на 26. јули“

 

                   Они из Међународне заједнице који би можда овај садржај Декларације разумели на неки погрешан начин, просто требају да буду уверени да је интенција нас који ћемо гласати за  Декларацију управо супротна. Да је управо у складу са Резолуцијом 1244 и у складу са садржајем мандата које те међународне мисије на територији КиМ имају.

                   Морамо дефинисати и узрок свега онога што се дешавало претходних дана - од ноћи 25. на 26. јули. Дакле, то био један акт насиља, један једнострани акт специјалних јединица тзв. косовске полиције. Сматрам да један такав акт, просто, нити је први, нити је, нажалост, последњи који ће се дешавати. А све се то дешава у једном тешком процесу снажне дипломатске активности и коришћења свих могућих дипломатских механизама које нам стоје на располагању. Како бисмо реализовали политику Владе Републике Србије и оно што је садржано у платформи Владе Републике Србије, а ради се о очувању интегритета и суверенитета, у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244.

 

„Ми смо субјект међународног права, а не тзв. самопроглашено Косово јер је само 76 или 77 држава до данас признало ту самопрокламовану независност, што чини отприлике 40 одсто укупног броја земаља чланица УН“

 

                   Неко би рекао да је ова Декларација, или било која друга, рефлексно или реактивно деловање на догађања на терену. Ми просто морамо, оним начинима који нам стоје на располагању, да се боримо за наш државни и национални интерес и да позовемо на сталоженост, на мудрост, на стрпљење и да покушамо да управо позивајући се на међународно право, на чињеницу да смо ми субјект међународног права, а не то тзв. самопроглашено Косово јер је само 76 или 77 држава до данас признало ту самопрокламовану независност, што чини отприлике 40 одсто укупног броја земаља чланица УН.

                   Такође, реалност, коју су многи поменули овде - разлика између живота јужно од Ибра и северно од Ибра - нешто је што може да обремени односе на територији КиМ. Реалност је да се грађани налазе на барикадама и да оно што је самозвани премијер тзв. државе Косова намерио просто није успео да спроведе у дело. Зато што се народ налази на барикадама, народ који живи на територији АП КиМ.

                   Такође, не смемо заборавити да је реалност и то да јужно од Ибра такође живе наши сународници, грађани ове државе који се у једном делу интегришу у функционисање тих институција које су самопрокламоване, али желе да заштите своја права и свој интерес. Да политичким деловањем одбране оно што је њихово огњиште и да покушају да изнесу свој јасан став по питању својих живота на територији Покрајине.

 

„Не можемо бити ми дискриминисани у неким деловима, а да неко буде фаворизован, да не смемо да упаднемо у клопку да говоримо о томе да чак постоји оправдање за један овакав унилатерални акт. Зато што није постигнут договор о тзв. царинским печатима“

 

                    Наравно да екстремизам није начин да се ово питање реши. Наравно да било какав насилни акт или насиље није начин да се ово реши. Али, када говоримо о једном, можда једином начину који имамо, поред овог Гандијевског начина протеста, а то је дијалог, морамо да упутимо јасну поруку и очекујем да ћемо сви ми овде, као што је и председник Владе рекао, а на крају очекујем и да ће председник Републике то учинити, послати јасну поруку управо Међународној заједници, ЕУ, да је за дијалог потребно двоје. Да не можемо бити ми дискриминисани у неким деловима, а да неко буде фаворизован, да не смемо да упаднемо у клопку да говоримо о томе да чак постоји оправдање за један овакав унилатерални акт. Зато што није постигнут договор о тзв. царинским печатима.

                   Оно што је најважније и што стоји у Резолуцији 1244 и у мандату КФОР и Еулекса, то је - слободан проток робе и људи. То је нешто што треба да уследи након ове седнице парламента, што треба да буде позитиван ефекат усвајања овакве Декларације. Нешто што треба да буде интенција наших преговарача, односно људи који су задужени за дијалог када буду разговарали на ову тему, како бисмо омогућили да се ситуација на терену стабилизује и да се доведе у нормалу.

                   Знамо да постоји једна дискрепанца између форме и формалног оквира и нечега што је фактички присутно на терену, али морамо да водимо рачуна када ће доћи моменат и који је то тајминг када морамо помирити форму и фактичко стање. Али, до тада морамо истрајавати и инсистирати на ономе што дефинише и највиши правни акт наше земље и Резолуцију 1244 Савета безбедности и Повељу УН и све хелсиншке документе. Све оно што је полуга и представља механизам за нашу борбу за очување онога што је наш државни интерес.

 

„Важно је да та демонстрација јединства не буде искључиво демонстрација него и достизање искреног јединства по питању наше будуће борбе на овом пољу“

 

                    Дијалога може бити настављен оног момента када се ствари врате у пређашње стање. А пређашње стање би значило да се ситуација на терену нормализује, да се нормира и формализује све оно што су учинили и ресорни министар за Косово и господин Стефановић претходних дана и да се материјализује кроз нормализацију ситуације оно што су грађани АП, наши сународници,  јасно поручили као одговор на овај једнострани акт. Самим тим би ситуација била враћена у пређашње стање и дијалог би могао бити настављен.

                   Оно што данас требамо да достигнемо, а не само да демонстрирамо, јесте јединство. Важно је да постоји висок степен  консезуалног приступа и озбиљности овој теми, деликатности ове теме, интересу државе Србије, интересу грађана Србије који живе на територији АП Косово и Метохија. Важно је да та демонстрација јединства не буде искључиво демонстрација него и достизање искреног јединства по питању наше будуће борбе на овом пољу. У равни достизања онога што је реално.

                   Достизања, ако је потребно, и историјског компромиса који је такође омогућен Резолуцијом 1244, али је то могуће учинити искључиво уколико, условно речено, ако сви актери тих разговора буду задовољили оне своје стратешке циљеве и интересе и уколико будемо уважавали реалност која постоји на терену.

                   Уверен сам да ће ова Декларација, без обзира што би неки желели да умање њен значај, значити много као јасан став државе Србије, јер најодговорнији људи у овој држави седе данас овде. Та порука ће бити још јача уколико је сви заједно будемо одаслали и уверен сам да ће изродити позитиван ефекат.

 

 

„У име мојих гласача у Прешевској долини...“

 

• Мени је нејасно на шта се мисли сад када се каже да део међународне заједнице угрожава опстанак српског становништва на Косову. Који је то део? То мора да се каже

 

                   РИЗА ХАЛИМИ: Покушаћу да дам допринос данашњој седници и на почетку, у духу једне од полазних тачака у којима се говори о томе да би Народна скупштина требало да брани част и достојанство свог народа, у том духу ћу да кажем у име мојих гласача у Прешевској Долини да не могу да прихватим ову Декларацију. Јер, она је наставак и чак је гора од  досадашњих декларација и резолуција које су уназад четири године биле на седницама и усвојене од стране Народне скупштине.

                   Већ су од других дискутаната анализиране основне слабости и недостаци, недоречености или уопште, по мени, неодрживе констатације. Почев од најкрупније - да се обавезује Влада да наставља функциеу на територији Косова, а ми читаво време говоримо - на основу Кумановског споразума - какво је стање и које су могућности да Влада, или било који други државни орган Србије, функционише на Косову.

                   Сви знају да је то равно нули и да су све те компетенције на почетку су имале међународне институције кроз протекторат, а да су затим преузеле обавезе у оквиру међународно надгледане независности Косова, да помогну институције Косова да ту влада законитост.

 

„Локалне самоуправе на Косову имају шире компетенције него било где у свету, поготово кад су у питању мањине, поготово српско становништво“

 

                   Мени је нејасно зашто се овде каже да ћемо се вратити дијалогу ако се вратимо у претходно стање кад се и од стране међународне заједнице више пута констатује да има шверца, нелегалних активности, организованог криминала, да чак и Еулекс у ове две године није успео да створи климу законитости и да не буде законског вакума који је био присутан.

                   Мени је нејасно и на шта се мисли сад када се каже да део међународне заједнице угрожава опстанак српског становништва на Косову. Који је то део? То мора да се каже. Ко то од међународне заједнице угрожава опстанак српског становништва на Косову и на који начин?

                   Да ли се мисли на учешће доброг дела Срба на локалним изборима, којом приликом су изабрани легитимни представници у локалним самоуправама које тренутно имају шире компетенције него било где у свету? Апсолутно не знам у ком делу света локалне самоуправе имају веће компетенције него на Косову, када су у питању мањине, поготово српско становништво.

                   Често пролазим кроз село Пасине. Сада се ту довршава објекат и за породилиште и за стационар. Биће вероватно брзо завршен. Доста села у Косовом пољу сада имају факултете. Одређене средине, као Штрпце,  имају и болничке капацитете, да не говорим о Грачаници. Ми у Прешеву не можемо 23 године породилиште да отворимо. Ми говоримо 10 година у Прешеву о учитељском факултету. Десет година нисмо успели да га отворимо тек се сада говори и то у задњем трену, задњем тренутку да ће да, не Ниш, који је одбио, не Крагујевац који је одбио, него да ће Суботица да отвори економски факултет у Бујановцу. Тек сад када сви рокови за упис већ пролазе.

 

„Шта значи изјава министра Богдановића да КФОР нема право да примени силу, а да народ има право да мирно протестује?“

 

                   Да ли се ми залажемо, када је домен људских и грађанских права у питању, да и Срби на Косову и све мањине имају сва права загарантована међународном конвенцијом, па да тако имају и Албанци и друге мањине у Србији? Ту сада гледамо дупле аршине.

                   Поједини министре - преко новина, а и данас, својим емотивним дискусијама чак превазилазе опозицију. Шта, на пример, значи изјава министра Богдановића да КФОР нема право да примени силу, а народ има право да мирно протестује, па онда новинари на основу тога направе наслове – барикаде једини адут за нове преговоре? Које нове преговоре?

                   Из овога што сам прочитао у Декларацији, мени је нејасно да ли се ради о новим преговорима, у којима  ће се говорити о статусу Косова? Говоримо ли о већ започетим преговорима, за шта је већ донесена Резолуција УН и чак је та резолуција, заједно са ЕУ, била спонзорисана од стране српске делегације?

 

„Читаво време слушамо да за брзи, ефикасан пут Србије према ЕУ није потребно тражити признање Косова, него створити добре односе, решавати практичне проблеме, решавати животне проблеме“

 

                   Ако сада говоримо о неким другим преговорима, онда то треба отворено да се каже, али то не зависи од ове Скупштине. То треба решавати, ако има то за шансе, а наши представници знају да апсолутно за сада таквих шанси нема. Да за то нема  спремности код међународне заједнице, па ни о подели Косова, која понекад може ,између редова и на основу неких изјава, да се чује. Него шта ми читаво време слушамо? Да за брзи, ефикасан пут Србије према ЕУ није потребно тражити признање Косова, него створити добре односе, решавати практичне проблеме, решавати животне проблеме.

                   Слажем се да специјалце не треба користити, ја то најбоље знам. Албанци у Прешеву и Бујановцу знају шта значи кад специјалци делују. Не ово што су спектакуларно политички  представљали у овим данима на северу, него треба да се види шта значи када је жандармерија тамо, када треба једну кућу претресати и кад се дупло или троструко већи број ангажује да се блокирају читава села.

                   Једанпут је скоро пола Прешева било блокирано. Пре три године. Тада људи по два-три сата нису могли своје послове да обављају. То тек треба видети. Која је то специјална полиција која треба након два-три сата да бежи?