Српска успоставља континуитет са државношћу земаља којима су владали Немањићи и Котроманићи
ПРЕДЛОГОМ НОВОГ УСТАВА ОТВАРА И МОГУЋНОСТ ДА ОПЕТ ИМА СВОЈУ ВОЈСКУ
* Република Српска себе дефинише као суверен, јединствен и недељив уставоправни ентитет (суверенитет), потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир БиХ, те Уставом БиХ
* У члану 4 дефинисано је да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, те да јој припадају све државне функције и надлежности осим оних који су чланом 3. Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ
* Члан 6 прописује да Народна скупштина и Влада Српске могу обуставити примјену било којег акта, мјере или активности органа на нивоу БиХ, а којих нема у Уставу БиХ. Закони који нису у искључивој надлежности БиХ или који нису проистекли из споразума ентитета не производе правно дејство у Српској
* Чланом 9 прописано да Република Српска има право на самоопредјељење. Такође, каже се да Српска може успостављати специјалне паралелне везе, удруживати се у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења са сусједним и другим државама или групом држава
____________________________________________________________
НОВИМ текстом Устава Републике Српске предвиђено је укидање Вијећа народа Републике Српске, потпредседника, увођење Војске Републике Српске, регулисање питања Брчко дистрикта, те главног града и престонице Републике Српске.
Како је предвиђено новим Уставом, Бањалука ће бити главни град Републике Српске, док ће статус престонице добити Источно Сарајево/Пале, пише у радној верзији Устава.
Преамбула
Преамбула Устава каже да се уставно уређење Републике Српске темељи на правном континуитету од 9. јануара 1992. године као дана проглашења Републике и 28. фебруара 1992. када је донесен први Устав Републике Српске; на историјском континуитету средњовековне државности земаља којима су владале династије Немањића, Котроманића и друге; на Договореним основним принципима (Женевски принципи од 8. септембра 1995.) и наставку договорених принципа (Њујоршки принципи од 26. септембра 1995.), као и породичним вредностима које уживају највиши степен заштите Републике.
Наглашавајући посвећеност поштовању људског достојанства, слобода, демократских вредности, владавине права, уважавајући традицију српског и других народа у борби против фашизма и нацизма, изражавајући опредељеност за потпуно поштовање и примењивање Општег оквирног споразума за мир, који Анексом 4 недвосмислено прихвата, потврђује и гарантује уставно-правни положај Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске као уставотворни орган доноси Устав Републике Српске.
Основне одредбе
Основне одредбе дефинишу Републику Српску као суверен, јединствен и недељив уставоправни ентитет (суверенитет), потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир БиХ, те Уставом БиХ.
Република Српска је држава српског народа и свих народа и грађана који у њој живе.
У члану 4 дефинисано је да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, те да јој припадају све државне функције и надлежности осим оних који су чланом 3. Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ.
Чланом 5 каже се да Српска суверено одлучује о овлашћењима Републике задржавајући право да својом слободном вољом иступа из споразума (на нивоу БиХ). Даље је дефинисано да се споразум из овог става може потврдити референдумом у Републици, те да се Споразум о промени граничне линије између Републике Српске и ФБиХ може такође потврдити референдумом.
Члан 6 прописује да Народна скупштина и Влада Српске могу обуставити примену било којег акта, мере или активности органа на нивоу БиХ, а којих нема у Уставу БиХ. Закони који нису у искључивој надлежности БиХ или који нису проистекли из споразума ентитета не производе правно дејство у Српској.
Такође, прописано је да ће се закони које доноси Парламентарна скупштина БиХ примењиваће се на територији Српске тек након што их потврди Народна скупштина Републике Српске.
Брчко дистрикт
Чланом 7 регулисано је питање територије која је јединствена, недељива и неотуђива у складу са Споразумом о граничној линији између ентитета.
Ово питање бави се и Брчко дистриктом за који је прописано да је у заједничној својини Републике Српске и ФБиХ и тај статус се не може мијењати без њихове сагласности.
Самоопредељење
Чланом 9 је прописано да Република Српска има право на самоопредељење. Такође, каже се да Српска може успостављати специјалне паралелне везе, удруживати се у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења са суседним и другим државама или групом држава.
Симболи
Службени језици су српски, те језици бошњачког и хрватског народа, а службена писма ћирилица и латиница. Република Српска има заставу, грб и химну, те се њихов изглед уређује уставним законом.
Оно што је извесно је да химна неће бити "Боже правде", јер се наводи да ће се “након химне Републике изводити свечана песма "Боже правде".
Главни град је Бањалука, а престоница Републике је Источно Сарајево/Пале.
Људска права и слободе
Норме које гарантују људска права и слободе мање-више су исти као у претходном уставу. Тако се гарантује слобода мисли, опредељења, савести и уверења, као и јавног изношења мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти.
Чланом 34 јамчи се слобода вероисповести, а верске заједнице су једнаке пред законом и слободне у извршавању верских послова и обреда.
Српска православна црква је црква српског народа и других народа православне вере и има заштиту Републике
У члану 37. је прописана слобода политичког организовања и дјеловања, а дјеловање организација и појединаца који се финансирају из иностранства дозвољено је само под условима утврђеним законом.
Имовина
У глави која третира економско и социјално уређење, у члану 59. прописано је да Република самостално и без ограничења управља и располаже имовином, и иста се не може отуђити осим у случају прописаним законом.
Природна богатства Републике користе се под условима и на начин предвиђен законом.
Одбрана и међународна сарадња
Међу права и дужности Републике уврштени су и одбрана и међународна сарадња. Одбрана је прописана у глави 7., чланом 116.
Њим је прописано да Република Српска може прогласити војну неутралност или одлучивати о војном савезу са другим државама.
Чланом 116а прописано је да Република Српска има своју војску и да се о Војсци Републике Српске доноси посебан закон.
Власт
Организацијом Републике предвиђено је, као и до сада, да уставотворну и законодавну власт обавља Народна скупштина Републике Српске, да Српску представља председник Републике, док извршну власт врши Влада, а судска припада судовима.
Чланом 80. прописано је да Народна скупштина расписује републички референдум, али и референдум о статусу Републике. У ставу 7 истог члана предвиђено је да Народна скупштина расписује изборе за народне посланике и председника Републике.
Став 16 члана 80. предвиђа да Скупштина, као и до сада ратификује споразуме о специјалним паралелним везама, али и споразуме о удруживању у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења.
Новим уставом није предвиђено постојање Вијећа народа.
Када је реч о функцији председника, најзначајнија промена је да више нема потпредседника и да се потпредседници више ни не бирају на изборима.
Као нова надлежност, уврштено је командовање Војском и постављање и унапређивање официра Републике Српске.
У члану 98. прописано је да председник Републике неће бити кривично или грађански одговоран за било који поступак извршен у оквиру његове дужности.
Судска власт
Надлежности судске власти претежно остају исте, с тим што Уставни суд Републике Српске сада одлучује о примени закона и аката органа БиХ на територији Републике Српске.
Када је реч о судовима и тужилаштвима, прописано је да се законом оснива Високи судски и тужилачки савет Републике Српске. А он је надлежан за именовање, вођење дисциплинског поступка и престанка мандата судијама и тужиоцима у Српској.
