Новак завршио сезону, операција није нужна

ПАУЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ ДА ИЗЛЕЧИ ПОВРЕДУ, ДА 1. ЈАНУАРА 2018. ВЕЋ БУДЕ МАКСИМАЛНО СПРЕМАН

Новак Ђоковић

        Српски тенисер је почео конференцију за медије речима:

        „Било је различитих спекулација у вези са мојом повредом, па сам зато желео да сазовем конференцију. Након консултација са разним докторима из Србије, али и широм света - донео сам одлуку да не играм до краја 2017. године. Ово је повреда коју вучем већ годину и по дана. Представљала ми је проблем на многим турнирима у последње време, али у последњих месец и по дана је ескалирала. Предаја на Вимблдону је била знак да треба да донесем радикалну одлуку.

        Ово није професионално лак тренутак за мене. Али осећам огромну захвалност, јер сам до сада играо без паузе. Схватио сам колико сам био благословен да ме овакве повреде нисам имао, које би ме омеле у такмичењу дуже време.

        Ударац код кога ме је повреда лакта највише омела је сервис, због чега сам морао да направим техничке корекције. То се одразило на моју игру, а после и одразило на резултате.

        Оно што предстоји је неколико месеци одмора. Око два месеца ћу одмарати без рекета. Сви стручњаци, специјалисти различитих области медицине сложили су се да природа повреде захтева неиграње и пасивно активан одмор, односно рехабилитацију.

        Преда мном предстоји период на коме ћу радити на јачању лакта и читавог свог тела.

        С позитивне стране гледано: имаћу времена да се посветим свом телу и саставим тим који ће бити уз мене у наредној сезони. Да се натенане, без журбе посветим процесу напредовања, који нисам имао од када сам почео професионално да се бавим тенисом.

        Андре Агаси је прихватио да буде уз мене и на почетку следеће сезоне и јако сам му захвалан на томе. Био је уз мене и када сам посетио стручњаке у Торонту. Бићемо на вези и у наредном периоду, а ја једва чекам да опет заједно са њим станем на терен и да радимо на поправљању моје игре.

        Кондиционог тренера тек треба да пронађем, а што се тиче другог тениског тренера - Марио Анчић је још приоритет, али с његове стране треба да прође одређено време јер је изградио себи потпуно другачији живот. Потребно му је да размисли, да ли жели опет да се посвети тенису, јер је сада у бизнису. Имам још некога у оптицају, али чекам Мариов одговор, он ми је приоритет.

        Тим људи ми је једна од најбитнијих ствари коју желим да решим, да утемељим, да бих знао с ким и на који начин могу да комуницирам у наредном периоду.

        У наредна два месеца, Јелена и ја ћемо, ако бог да, други пут постати родитељи, тако да ће то бити мој фокус. Волео бих мало да се одморим, ако ми дозволите.

        Играћу сигурно прву недељу у наредној сезони. Од сада па до првог турнира у 2018. има сасвим довољно времена и то је довољно за мене да се потпуно излечим и будем потпуно спреман за тада. С тим у глави могу да се обавежем на то. Али још не знам тачно који турнир ће бити први у сезони, зависи од планирања мог тима.

        Операција није неопходна. Сви стручњаци, чак и ортопеди и хирурзи, не преферирају да се оперишем, јер није нужно. Нисам, нити желим да се икада оперишем, тако да ми је драго што на природан начин да се опоравим.

        Од јесени 2015. сам малтене играо под лековима, али сам се надао да ће повреда временом спласнути. Али ова повреда је карактеристична за тенисере и бејзбол играче, због механичких повреда. Један од главних узрока сигурно је преоптерећеност, али имајући у виду колико сам мечева одиграо - уопште се не чудим. Међутим, не жалим се. То је 15 најуспешнијих месеци које сам имао у професионалној каријери. Али колико год да су то били тренуци среће, након прошлогодишњег Ролан Гароса, осећао сам се исцрпљено.

        Можда је било добро да паузирам и још после Вимблдона, али превише сам желео да учествујем и на Олимпијским играма у Рију. То је све једно животно искуство за мене, период где сам упознавао себе на други начин. Тражио сам поново себе да се повежем са собом, након Ролан Гароса. Последња три месеца сам играо много бољи тенис, и да се враћам, нижем много боље резултате. Било је ту много добрих недеља. Што наравно није на нивоу резултатског стандарда у последњих седам, осам година, но то је један нови период живота коме сам морао да се прилагодим.

        Истовремено, доста ствари се изменило и у мом приватном животу. Мноштво предивних емоција, на којима сам захвалан, може да буде превише за човека. Посебно за мене, који сам на истом нивоу већ десетак година.

        Прогнозе за излечење су шест месеци да излечим повреду, рехабилитујем се и оснажим своје тело да 1. јануара 2018. већ будем максимално спреман. И радујем се што ћу се са најбољима сретнем већ у трећем, четвртом колу турнира.

        Радујем се паузи, јер никада до сада у каријери нисам имао прилику да коригујем или изменим одређене ствари. За то је потребно време, али такав је распоред, ви сте део механизма, пратите шта други раде и морате да учествујете на великим турнирима. Када сте део тог света, уопште не размишљате да је добро да узмете себи више месеци одмора, како бисте рекапитулирали и освежили одређене аспекте.

        Знао сам то али... Некако је Бог морао да ми пошаље сигнал у виду ове повреде и да ми каже: сада стварно не можеш да играш, него мораш да одмараш.

        Природа мог посла и занимања је таква да доста одсуствујем од куће, тако да ће ми пријати да будем више од месец дана на једном месту. Наравно, да будем уз свог сина и супругу. Поред тога ћу се посветити и другим стварима које волим, а немам времена иначе за то.

        Планирао сам да посетим репрезентацију, када буду играли у Лилу против Француза, међутим видећу, јер је тада термин за порођај. Неће ми бити свеједно да их гледам како играју, а ја нисам са њима на терену. Посебно јер су они моји велики пријатељи, животни сапатници, а ја сам толико желео да поново освојим Дејвис куп. Биће то тешко гостовање, али ја верујем у њих. Ништа није немогуће.

        Сви спонзори које имам су остали уз мене и хвала им на томе. Наша сарадња се заснива на међусобном поштовању и уважавању на терену и ван њега, а ово је још једна потврда тога.

        Ролан Гарос је био „шлаг на торту“, то је био турнир који сам толико желео да освојим свих година уназад јер сам увек застајао на последњем степенику. Прошле године сам то успео и тиме заокружио леп асортиман трофеја, ли ме је то веома исцрпело. Тражио сам себе у различитим правцима. Али се не кајем због тога, јер знам да се све дешава с разлогом. Препуштам животу да он уреди онако како је најбоље за мене.

        Уживам на терену, не само када се такмичим и победим меч, већ и када држим рекет. Једва чекам да се вратим на терен, јер то је моја љубав и страст. Ја то не причам овде пред вама јер ми је то речено и да бих вас убедио у нешто. тај извор радости и задовољства који ми причињава када држим рекет сам изгубио, али сам га повратио последњих месеци. Ја не видим крај мојој каријери и спремите се, јер биће још много мојих мечева!

        Пре почетка конференције обратио се фановима на Фејсбуку и саопштио да је за њега сезона завршена. Да је то одлучио након консултација са више различитих доктора.

        Мондо
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари