Џон Мекинро: Неће Новак тек тако нестати
КАД НАЂЕ ИНСПИРАЦИЈУ, КАД СЕ МЕНТАЛНО СПРЕМИ, ЖЕЛЕЋЕ ОПЕТ ДА ОСВАЈА, ИМА У ЊЕМУ ЈОШ ТОЛИКО ТОГА
Новак Ђоковић и Џон Мекинро
ТОЛИКО дуго су трајале свађе Џона Мекинроа са судијама да је Слободан Живојиновић усред четвртфинала Аустралијан опена 1985. сео у публику да ужива у представи. Прекрстио је ноге, појео сендвич, одбио шампањац... Колико таквих испада је Американац имао у каријери, види се из одговора за „Новости“ да се уопште не сећа тог скеча југословенског тенисера, али памти како је Новак у оном периоду имитација сјајно скинуо његов бунтовни лик.
Понашање Мекинроа, који данас ради као коментатор Јуроспорта, било је дрско као и волеји којима је освајао вимблдонске круне.
- Имао сам толико инцидената са судијама у каријери да се не сећам тог сендвича. Било је то пре тридесетак година.
• Да је тада постојало „соколово око“, можда не бисте толико губили живце и важне мечеве, као тај против Бобе (0:6 у петом сету)?
- Да је у моје време постојао тај систем, добио бих 20 одсто више мечева, али бих 40 одсто више био досаднији.
• Је ли зато Новакова имитација побеснелог Џона била једна од забавнијих? И Агаси је волео да опонаша ваше испаде?
- Новак је био добар у томе, бољи од његовог тренера Агасија. Баш чудно што то питате, јер сам скоро са женом тражио нешто по „Јутјубу“ и одједном налетим на сцену где ме Андре имитира усред меча. И заборавио сам на то, а одрадио је добар посао. Не тако добар као Новак. За тенис је сјајно то што њих двојица сад сарађују.
• А за Ђоковића? Тренерска клупа је попут кауча код терапеута, Новаку је више потребно да ради на психолошкој припреми?
- Евидентно је да има много тога ван терена. Новак је остварио нешто што нико није 47 година. Али када је тело тако спремно као његово, без проблема може још неколико година да задржи добру форму. Агаси је више ту као инспирација коју опет тражи. Кад је нађе, кад се ментално спреми, желеће опет да осваја све. Неће нестати тек тако са велике сцене. Премлад је, са предобрим телом. Има у њему још толико тога.
• Хоће ли српски тенисер икад тако добро имитирати ваше волеје?
- Волео бих да постоји потреба да ме назове и затражи мој савет. Али мислим да се много поправио на мрежи. Често се шалио са мном: „Ох Џоне, мораш да ме научиш то“, али заиста је постао агресивнији. Учио је од најбољих и постао један од најбољих у том сегменту.
• Видите ли себе у Новаку, и он често плане на судије?
- Волео бих да нађем неке сличности, али он је много бољи. Постао је један од најбољих у историји ове игре. Шта бих дао да сам био близу његових резултата, да сам био тако посвећен фитнесу, дијети. Волим га због свега што доноси тенису, паметан је и сјајан за овај спорт.
• Награда за фер-плеј играча године увек иде у руке неког ко не виче на судије, ко је сталожен, ко је - Федерер?
- Ја не бих ни волео то да освојим, има много лепших титула. Новак зна да буде џандрљив и да се жали, али је научио како да се понаша.
• Некад је добро искалити бес на рекету? Зашто је толико тешко обуздати емоције на терену?
- Питате погрешну особу, ја нисам баш био добар у томе. Али када бих једну ствар могао да променим у својој каријери, то би било да осећам много више посвећености према тенису него бриге шта ће бити плодови рада.
КИРЈОС И ЈА СМО ЋАКНУТИ
• ИГРАЧИ из врха све више унајмљују легенде, а многи су били само модни детаљи у боксу. Ко би био најбоља комбинација у том тренду белог спорта?
- Кирјос и ја, обојица смо ћакнути. Влада мишљење да је то логично, али уопште није битно колико личите већ како се повежете. На пример, ако те Новак позове јер му треба инспирација на Ролан Гаросу, неће рећи: „Ма, ти га ниси освојио, узећу Агасија јер он јесте“. То не значи да ти не можеш да му помогнеш. Посао тренера је да види шта све ту особу чини и да се адаптира на њу, а не играч да се прилагођава тренеру.
РАФА И РОЏЕР НАЈБОЉИ
• ВАШ скор од 82 победе и само три пораза из 1984. и даље је најбољи учинак у једној сезони?
- Роџер је имао једну шансу да ме престигне, с њим се никад не зна шта може да постигне. Као и с Надалом, причамо о двојици најбољих у историји. Освојили су толико тога да би човек помислио: „Па то ће сад натерати ове млађе да раде још више“. Али то се не дешава.
Јулија Јевремовић
