Да ли је Нолe требало да игра против Швајцарске?
ДОЛАЗАК ФЕДЕРЕРА У НОВИ САД И ОДУСТВО ЂОКОВИЋА, ЈЕДНА СУ ОД ГЛАВНИХ ТЕМА ТЕНИСКИХ ЗБИВАЊА ПОСЛЕ АУСТРАЛИЈA ОПЕНА
Новак Ђоковић
Овај раскорак двојице од тројице најбољих асова планете, зачас је као тема дана бацио у засенак и неочекиван тријумф Станисласа Вавринке на Род Лејвер арени.
Много је различитих аргумената изнето на тему неиграња Ђоковића у Спенсу, поготово због доласка Федерера, а није лако пресећи и рећи да ли је Ноле у праву или није.
За многе је сама одлука Швајцарца да закуца на врата великог ривала, а да овај није код куће - тешка за варење.
Они сматрају да је једини могући одговор на ово бацање рукавице у лице - да се Србин у велеслалому спусти са Копаоника, где је тада био, у Нови Сад, јер бар снега на том путу не недостаје.
Међутим, мало рационалнији познаваоци светских прилика на тениском врху, свесни су да се у овом веома напорном спорту одлуке не мењају преко ноћи.
И сам Федерер је стао у Новакову одбрану, када је на конференцији за медије после жребања истакао да потпуно разуме одлуку свог супарника у борбама за највеће пехаре. То је и логично, јер је и сам целу деценију био у сличној ситуацији.
У Дејвис купу је најтеже играти прво коло, иако су ривали тада најчешће најлакши. Али термин је одмах после Аустралијског опена, тако да су понекад потребни надљудски напори, поготово у случају великог успеха у Мелбурну, да седне на први авион, оде на други део планете, најчешће у потпуно други климатски регион.
Зато Федерер није целу деценију одиграо прво коло, Рафаел Надал такође не игра редовно на старту такмичења, па је и логично да ни Новак не може сваке године да почиње борбу за Салатару у јануару, нарочито када је само два месеца раније играо финале.
Поготово је нелогично да Новак заигра у Спенсу само зато што је Роџер дошао. Ђоковићева сезона је састављена од блокова у којима се нижу три сегмента - турнири, опоравак, припреме.
Сада је у фази опоравка, од завршетка Аустралијског опена није узео рекет у руке, десетак дана не тренира и било би опасно да напрасно изађе на терен и заигра на три добијена сета - ризик од повреде би био веома велики.
Када се томе дода да је два пута у последње три године - 2011. против Дел Потра у полуфиналу и прошле године против Кверија у четвртфиналу - био повређен, онда је јасно да битку за Салатару мора понекад и да прескочи.
Од освајања титуле 2010. Ноле се није повредио у Дејвис купу само 2012, када није ни играо, тако да се и из овог податка види колико је ово такмичење тешко за најбоље тенисере.
Проблем са Дејвис купом је да не следи логику АТП календара, где се турнири играју у серијама на сличним подлогама и у истом региону.
Борбе за Салатару су најчешће у контраритму од турнира, са великим скоковима по целој планети и то је веома напорно за огранизам.
Када су врхунски асови у питању, то је још израженије, јер они турнире играју углавном до завршнице па је још мање времена за опоравак пред Дејвис куп.
Ако неко каже - а како је Федерер могао да се предомисли, онда је одговор јасан. Он само Салатару није освојио у каријери, Вавринкин тријумф у Мелбурну му је показао да је добио сјајног партнера на том путу и да је куцнуо час да крене у јуриш на ту титулу.
С друге стране, Нолетов је приоритет када су пехари у питању - на Ролан Гаросу а на том путу се Нови Сад не налази.
