Амановић: Новак још 3-5 година у пуној снази
МИЉАН, ЂОКОВИЋЕВ КУМ И ФИЗИОТЕРАПЕУТ, СА ПРВИ ТЕНИСЕРОМ СВЕТА САРАЂУЈЕ ОД 2007. ГОДИНЕ
Миљан Амановић са Јеленом
На свакој финалној церемонији, било да је победио или изгубио, Новак Ђоковић захвали се свим члановима свог тима на томе што се за њега свакодневно жртвују.
Један од кључних људи у том тиму јесте Миљан Амановић, Новаков кум и физиотерапеут, који са први тенисером света сарађује од 2007. године.
У интервјуу за Б92 Миљан је говорио о томе шта све подразумева његов посао, о томе колико још Новак може да игра на врхунском нивоу, а дотакли смо се и ситуације са Ендијем Родиком из 2008. године.
Миљан са Новаком на турнирима малтене проводи 24 сата дневно, пре и после мечева задужен је да тело најбољег тенисера света буде у савршеном стању.
„Дани се не разликују много када је меч и када је само тренинг. Мој посао састоји се пре свега од припреме играча и превенција повреда - старам се да његово тело буде максимално припремљено за напоре. То подразумева загревање, активно (самостално) и пасивно (уз помоћ неког другог) истезање мишића, затим трчање и део који ради са кондиционим тренером и слично“, почиње Амановић причу за Б92.
Припрема меча или тренинга важан је део посла, али можда још важнији следи после дуела - опоравак.
„Истезање је изузетно важно и после тренинга, Новак се истеже и четири-пет пута дневно - тренинг се не почиње и не завршава без истезања, некада чак и у току тренинга ако осети нелагодност у неком делу тела. Опоравак подазумева све оно што је посао физиотерапеута, дакле масажу, хладне купке, некада физикалне терапије и ’намештања’ - није то класична киропрактика, али јесте врста манипулације телом“, каже момак из Книна и додаје:
„Не кука Новак никада, можда би волео да га неко други понекад масира. Понекад јесу грубе јер су комбинација спортске масаже, лимфне дренаже, акопресуре, свега живог... Моја масажа представља пакет свега онога што могу да ефикасно спремим у кратком временском року, ако је потребно. Наравно, боље је када има више времена и када све можемо да урадимо натенане“.
Некада се догађа да Новак игра изузетно напорне мечеве у низу - вероватно најдрастичнији пример јесте Аустралијан опен 2012. године, када је после петочасовног полуфинала са Маријем два дана касније изашао на терен и одиграо скоро шест сати са Надалом.
„Већ смо разрадили систем опоравка толико до детаља, тако да то није стрес ни за Новака ни за мене. Опоравак почиње оног тренутка кад се меч заврши и може да траје два до четири сата. Осим свега онога што је мој посао и што сам већ навео, у опоравак спада још много ствари - добар сан, добра храна, гледање филма, читање књиге... Дакле, нека врста разбибриге, да се скрену мисли са мечева“.
Уз самог Ђоковића, Миљан је вероватно особа најпозванија да процени колико Новаково тело још може да издржи на највишем нивоу играња.
„Није имао велике повреде, тело му је у перфектном стању и један је од играча који игра најмање турнира - 17 или 18 годишње. Може себи да приушти и одмор на полусезони и на крају сезоне. Тешко је проценити, али узевши све наведено у обзир, сигуран сам да још три до пет година може да игра на врхунском нивоу. Наравно, уз систематичан и паметан приступ, и уз исти рад и његову исту посвећеност као до сада“.
Много се спекулисало о наводном сукобу Ђоковића и Родика после меча на US Open-у 2008. године - Американац је изјавио да је сатерао Новака уз ормар, али да је онда приметио колико је његов физиотерапеут крупан, па је одустао од свега.
„Далеко од тога да је дошло до физичког контакта, како је он то негде описао, да је притиснуо Новака уз ормарић. Био сам присутан, имали су краћу вербалну расправу и то је све. Не знам да ли сам оставио утисак претње на њега, али тада сам био само неми посматрач“, каже уз смех Миљан и додаје да играчи између себе имају феноменалан однос:
„Нормално да тенисеру који изгуби меч није после баш до приче, али коректан је однос између тенисера. Није проблем то што деле свлачионицу и не верујем да и играчи постављају то питање: Зашто морам да будем с овим или са оним? Наравно, постоје играчи који ти више или мање пријају, али генерално нема никаквих проблема“.
За крај, питали смо Миљана који су делови тела највише на удару код професионалних тенисера.
„Уф... Нема дела тела који не боли после меча. Ако бих морао да издвојим, рекао бих да доњи део леђа и рамена трпе огроман притисак. Нису поштеђена ни колена, зглобови нешто мање, али цело је тело под оптерећењем“, закључио је Амановић за Б92.
