Шест Рускиња удало се у Љубиње, све живе у Црногорској улици

ПРВА - ПРЕ 22 ГОДИНЕ - У ЉУБИЊСКО НАСЕЉЕ ШТИТ

ИЗ МОСКВЕ СТИГЛА ГАЉИНА...

        У НАСЕЉЕ Штит код Љубиња, које броји 15 домаћинстава, удало се шест Рускиња. На овом броју се све не завршава јер седма живи у Љубињу, а последња љубињска невеста је пре петнестак дана упловила у брачну луку.

       „Кад сам дошла из Москве, а велики је град Москва, дошла сам у Љубиње, нисам могла да осетим ништа. Мало место. Било је необично, мислила сам да је Љубиње мало већи град. А сад сам навикла, и боље ми је сад ту. Кад дођем у Москву, у Москви ми је сад необично. Ту ватра, ложила ватру од дрва, катастрофа“, почиње своју причу (на оваквом спрском) једна од шест љубињских невеста из Русије, Ољга Никифорова.

       Љубиње има 4.000 становника, а Ољга је у њега стигла пре пет година. Међутим, није она прва из Русије стигла у ову источнохерцеговачку варошицу. Пре 22 године дошла је Гаљина Бокић, такође из Москве. Предаје руски језик у љубињској средњој школи, а ипак, иако су прошле 22 године, није заборавила своју родну Москву.

       „У срцу носим и једно и друго. Ради деце носим и ово, а нисам своје одбацила. Видите, кад дуго не будеш тамо, некако се охладиш. Кад дођеш, обнове се та осећања и буде теже“, прича она.

       Гаљину је пре више од две деценије упознао Вељко Бокић који је радио у Русији. Родила се љубав, брак, а онда повратак у Љубиње.

       „Ми смо се забављали пре, како сам ја радио тамо. И тако, свиђали смо се једно другоме, и онда није било више никаквих препрека. Свугде где сам хтео, ишли смо, где је она хтела, ишли смо. Па не бих се мешао са њима, али мени се чини да су и они добро, а не знам њихова мишљења. Има у Требињу неки Бокић што се оженио, има овде братић мој што се оженио. Нисам чуо ништа лоше.“

       Гаљина је изгледа била добар пелцер, примила се на овај херцеговачки крш, па су стизале и друге Рускиње. Недавно је још један Љубињац у Москви оженио Рускињу. Свекрва, Љуба Радић, још увек није видела младу, само преко скајпа.

       „Син се оженио. Година и по да је отишао, оженио се. Венчали су се тамо. Видели смо се преко скајпа, а нису још долазили“, каже она.

       Начин живота, мало место - већини Рускиња из Москве били су највећи проблем да се навикну. Кухиња није причињавала потешкоће, поготову кад желите да удовољите мужу. Никифорова каже:

       „Српска у руска кухиња иду заједно. Што воли мој муж, то ми је све најлепше. Што муж тражи, то и кувамо. И пасуљ и печење и све. Све што затражи, ја могу скувати. Могу и питу испећи“.

       Ускоро ће још једна Рускиња пут Љубиња.

       Досадашње Рускиње све живе у љубињском насељу Штит, у улици која се зове Црногорска. Волеле би да јој Љубињци промене име у Руска.

       Разлози за то већ постоје.