РАДМАНОВИЋ: Ако половина чланица УН призна Косово - и РС има право да се одвоји од БиХ

ЗАЛАЖЕ СЕ ЗА СРПСКО-БОШЊАЧКИ ИСТОРИЈСКИ СПОРАЗУМ

КОЈИ НЕ БИ БИО УПЕРЕН ПРОТИВ БИЛО КОГА ТРЕЋЕГ

• Подсећам да Скупштина РС има једну Декларацију где се каже да ћемо, кад половина УН-а призна Косово, сматрати да је промењен међународни систем и да и ми имамо право да се одвојимо 
• То није рекао један појединац у РС, као што се стално воли спомињати, него Парламент РС. Поред тога, али и пре, треба знати да је већина српског народа хтела неку врсту самосталности и да то никада није потпуно превазиђено
• То се може успоређивати са Косовом из српског или албанског угла. Дакле, ако људи желе нешто, онда је то тешко и једноставно преломити преко колена. Такве ствари нам се дешавају данас широм Европе. Имамо такву ствар у Шкотској, у Католонији, Баскији...

          ПРВИ међу једнакима у Председништву Босне и Херцеговине - његов српски члан и председавајући Небојша Радмановић - изјавио је за турску агенцију Анадолија (АА) да се нада да европски пут БиХ није замрзнут иако је то приликом недавне посете Сарајеву рекао европски комесар за проширење Штефан Филе.

         „Основа свега јесте Дејтонски мировни споразум. Ако њега спроводимо, ми функционишемо као БиХ састављена од два ентитета, земља са низом разних ствари који ће изазивати неспоразуме, контраверзе. Али опстајемо! Обрнуто томе, ако јачају они који желе да централизују земљу, да укину два ентитета, или ако јачају они који желе више ентитета, онда нам је све стално под упитником. На тај начин призивамо и ове међународне да они евентуално нешто прекрајају. За сада је међународно опредељење да нема прекрајања. Што јесте добро. Али, не може бити трајно. Треба подсетити грађане да су, кад се већ почело пуцати у бившој Југославији, Американци, као најмоћнији, тврдили да се Југославија неће распасти. А распала се“, рекао је Радмановић.

         Говорећи о чињеници да се у последње време, случајно или не, често повлачи паралела између Републике Српске и Косова, те да се и из уста председника Србије Томислава Николића ентитет БиХ ставља у контекст државности, Радмановић је договорио како не треба то питање искључиво везати за Косово.

         „Али треба размишљати о таквој једној ситуацији. Подсећам да Скупштина РС има једну Декларацију где се каже да ћемо, кад половина УН-а призна Косово, сматрати да је промењен међународни систем и да и ми имамо право да се одвојимо! То није рекао један појединац у РС, као што се стално воли спомињати, него Парламент РС. Поред тога, али и пре, треба знати да је већина српског народа хтела неку врсту самосталности и да то никада није потпуно превазиђено. То се може успоређивати са Косовом из српског или албанског угла. Дакле, ако људи желе нешто, онда је то тешко и једноставно преломити преко колена. Такве ствари нам се дешавају данас широм Европе. Имамо такву ствар у Шкотској, у Католонији, Баскији... Све се то дешава у развијеним земљама, које боље стоје од нас“, указао је Радмановић.

         Додао је ипак да се у случају БиХ све мора решавати на другачији начин, односно договором унутар државе да се сви осећају равноправни.

         Најбројнији народ који по логици има жељу да сачува већу земљу - нагласио је Радмановић - мора понекад с попуштањима, да разговара са представницима других народа. А у БиХ није тако. Него стално имамо оне који кажу: „Ви сте наши, ми ћемо вас мало дотегнути“.

         Он се осврнуо и на могућност „историјског споразума између Бошњака и Срба“ о којем се својевремено говорило као услову за мир на овим просторима. Радмановић о томе каже:

         „Сваки договор између два народа, ако није уперен против трећег, је добродошао. Ми смо овдје, на овим просторима Балкана, упућени једни на друге. Без обзира ко припада ком народу и којој вери. Намерно говорим о народима и верама. Ко год направи било какав споразум међу народима, ако није уперен против трећег добро је дошао. Сада нисмо правили те неке велике споразуме, свеобухватне, али између земаља на Балкану имате низ споразума који побољшавају односе. Не знам да ли би боље било и крупније ако бисмо правили неке националне споразуме. Не могу да одговорим на то питање”.

         Оценио је да трећа, хрватска федерална јединица у БиХ није реална. Али, јесте, како тврди, реално да помогнемо да се Хрвати осећају равноправним.

         „То је смер у којем треба ићи. Морамо себи признати, Бошњаци и Срби, да условно речено као конститутивни народи имамо више права него Хрвати. То је тачно. Морају Бошњаци и Срби рећи да морају завршити ту причу са Хрватима, под претпоставком да они то хоће. Ми смо имали један период кад смо више говорили о њиховим правима него они. Али, сада они желе да ураде нешто што није могуће у овом моменту“, појаснио је Радмановић.