ГРИГОРИЈЕ: БиХ и Српска имају право излаза на море код Херцег Новог

САРАЈЕВУ И БАЊАЛУЦИ ПОРУЧИО: ДОСТА ЈЕ БИЛО ИНЕРТНОСТИ И РАВНОДУШНОСТИ ПОВОДОМ СУТОРИНЕ

• Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и пре четири године је упутио писмо највишим представницима власти БиХ и Републике Српске у којем их позива да употребе своја овлашћења и званично покрену питање укључивања БиХ у арбитражу о делу јадранске обале, која јој је одузета
• Према авнојским границама – указао је владика Григорије - седам километара обале на подручју где се река Суторина улива у Топаљску увалу код Херцег Новог припада Републици Српској, односно БиХ
• Бивши ректор Универзитета у Сарајеву Јусуф Мулић недавно је изјавио да је дошао до писаних материјала у којима се наводи да је подручје Суторине од 1382. године до 1936. године било у саставу Требињског среза, када је, уредбом тадашњег министра полиције Краљевине Југославије, подручје Суторине и Крушевице издвојено из Требињског и припојено Которском срезу

         ЊЕГОВО преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је Срни да БиХ има легитимно право да тражи повратак дела јадранске обале код Суторине који јој је одузет, те позвао највише представнике власти у БиХ и Републици Српској да се боре за своју територију.

         „Људи који обављају одговорне функције морају и у том погледу да се понашају одговорно. Доста је било инертности и равнодушности о том питању и од БиХ, па и од Републике Српске, и тај проблем треба што скорије решити да бисмо добили излаз на море - у супротном то не би било у духу добросуседских односа", оценио је владика Григорије, констатујући да је уобичајено да се према Србима може односити ноншалантно, што није добро.

         Владика Григорије је нагласио да је природно да БиХ тражи излаз на море и то треба схватити у мирољубивом духу, напомињући да је општепознато да не постоји ниједно залеђе тако близу мора, а да нема и излаз на море.

         „БиХ има легитимно право да то тражи и, наравно, да то неће чинити  свађом, већ правним поретком", истакао је владика захумско-херцеговачки, напоменувши да је тај простор и део Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

         Према његовим речима, првенствено треба испитати како је дошло до тога да се излаз на Јадранско море код Суторине присвоји и одузме.

         Владика Григорије је подсетио да су све нове границе створене по АВНОЈ-у, осим у овом случају, јер би БиХ по АВНОЈ-у имала излаз на море.

         Епископ Григорије каже да је, како се прича, таква сутуација створена у телефонском разгору двојице функционера бивше СФРЈ, када је договорено да простор Суторине припадне Црној Гори.

         „То је, ипак, био само начелни договор и нигде на свету не постоји ситуација да људи живе десетак километара изнад мора, а да не могу да дођу до њега. Све и да није било шта је било и да није наше како и јесте, опет бисмо могли да поставимо питање изласка на море, јер то није ствар неког нашег хира, већ међународног права", истакао је владика Григорије.

         Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије је још пре четири године упутио писмо највишим представницима власти БиХ и Републике Српске у којем их позива да употребе своја овлашћења и званично покрену питање укључивања БиХ у арбитражу о делу јадранске обале, која јој је одузета.

         Епископ Григорије је писму истакао да у том процесу учествују Хрватска и Црна Гора, док је БиХ неправедно искључена.

         „Ако је СФРЈ расформирана према границама нацртаним у Јајцу 1943. године, зар није нормално захтевати да се разграничење између Хрватске, Црне Горе и БиХ спроведе према тим границама. Тиме би се исправила не само политичка, него и историјска неправда која нас је удаљила са обале којој, по свим специфичностима, припадамо", навео је, између осталог, владика Григорије.

         Према авнојским границама, седам километара обале на подручју где се река Суторина улива у Топаљску увалу припада Републици Српској, односно БиХ.

         БиХ је пре више година одузет седам километара широк излаз на Јадранско море код Суторине у Бококоторском заливу, подручје које данас припада Црној Гори. Суторина је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори.

         Бивши ректор Универзитета у Сарајеву Јусуф Мулић недавно је изјавио да је дошао до писаних материјала у којима се наводи да је подручје Суторине од 1382. године до 1936. године било у саставу Требињског среза, када је, уредбом тадашњег министра полиције Краљевине Југославије, подручје Суторине и Крушевице издвојено из Требињског и припојено Которском срезу, у саставу тадашње Зетске бановине, због чега је историјско право БиХ на ово подручје непорециво.