Шабић тражи имена 50 највећих пореских дужника, али је рано за „браво Шабићу“

ПОВЕРЕНИК ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА

СТАО ИЗА ЗАХТЕВА „ИНСАЈДЕРА“

Родољуб Шабић

• Повереник упозорава на непоступање Министарства финансија по његовом налогу да учини доступним јавности инфорамције о 50 највећих дужника пореза и доприноса у Србији и да су правно потпуно неосновани аргументи којима Министарство покушава да оправда своје поступке
• Образложење Миниyстарства говори или о забрињавајућем непознавању прописа или, што је још горе, о њиховом свесном игнорисању, наводи се у саопштењу Шабића
• ФАКТИ: Већина ће вероватно помислити или изговорити:  „Браво Шабићу“! Али, не журите превише, иако је сасвим у реду да Србија коначно (са)зна ко су највећи порески дужници, колико је међу њима фирми под контролом Шекспирове и врха власти! Хајде да Повереника упитамо само једно: због чега свих ових година, откад је на тој функцији, сам не затражи од Министарства финансија имена 50 или сто највећих пореских дужника?! Зар је било потребно да то прво затражи неки „Инсајдер“? Зар то нису информације од јавног значаја и ако их никакав „Инсајдер“ не (за)тражи? Или је Повереник нека врста лифта који се покреће само кад неко притисне „дугме“ и вози до спрата који тај неко изабере?

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оценио је да Министарство финансија непоштовањем одлуке Повереника дезинформише и збуњује јавност и доводи у питање ауторитет закона, а да је захтев емисије „Инсајдер“ ТВ Б92 да се објаве информације о 50 највећих пореских дужника легалан и легитиман.

        Повереник упозорава на непоступање Министарства финансија по његовом налогу да учини доступним јавности инфорамције о 50 највећих дужника пореза и доприноса у Србији и да су правно потпуно неосновани аргументи којима Министарство покушава да оправда своје поступке.

        Повереник Родољуб Шабић указује да је Министарство финансија одбило захтев Инсајдера, позивајући се на то да је реч о информацијама које су „службена тајна“ и да ће моћи да буду доступне тек пошто буду усвојене одговарајуће измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

        Образложење Министарства говори или о забрињавајућем непознавању прописа или, што је још горе, о њиховом свесном игнорисању, наводи се у саопштењу Шабића.

        Евентуалне измене Закона о пореском поступку и пореској адиминистрацији, у наведеном правцу немају смисла и за њих не постоји никаква потреба, објаснио је он.

        Тачно је, наводи Шабић, да је у Закону о пореском поступку из 2002. године предвиђено да су све информације са којима ради Пореска управа „службена тајна“ али је та одредба одавно изгубила правни значај.

        Према наводу Шабића, Србија од 2009. године има Закон о тајности података који појам „службена тајна“ уопште не познаје, нити користи као термин.

        Законом о тајности података у члану 8. изричито је предвиђено да се као тајни податак може одредити онај, чијим откривањем би настала штета уколико је „потреба заштите интереса Републике Србије претежнија од интереса за слободан приступ информацијама“, стоји у саопштењу.

        Међутим у овом случају, више је него очигледно да не постоји ни претежан, нити било какав интерес државе Србије да јавности ускрати тражене податке, указао је Шабић.

        Коначно, Закон о тајности података изричито предвиђа обавезу органа власти да опозове тајност податка на основу решења Повереника, а ако то не учини, да ће се за прекршај казнити одговорно лице у органу власти, закључено је у саопштењу.