МУСТАФИЋ: Тражимо на симболима Црне Горе и исламска обележја

ВИСОКИ ФУНКЦИОНЕР БОШЊАЧКЕ СТРАНКЕ ТВРДИ ДА ЈЕ ЗА СВЕ „ПОТРЕБНА САМО ПОЛИТИЧКА ВОЉА И ИЗМЕНА ЗАКОНА”

• Поново дирнуо у Његоша и затражио да се из школских уџбеника „избаце они садржаји који вређају муслимане и шаљу поруке верске и етничке нетрпељивости”.
• ФАКТИ: Подгорички владајући монтенегрини Суљи ништа посебно не замерају поводом Његоша, а и неће. Како да и замерају кад и сами о Његошу мисле готово исто?! Кад ни сами не знају шта ће с њим! Кад би га најрадије избацили и из школских програма и историје свог Монтенегра!
• ФАКТИ: Ђукановић и његова власт су заслужили и више од овога што им Мустафић и мустафићи траже. Али, хоће ли неко већ једном зукорлићима и мустафићима – не доводећи у питање права муслимана – јасно и тврдо рећи: да је ислам и у Србију и у Црну Гору дошао на застави и сабљи окупације, као окупаторова вера и средство владања потлаченима?

         ПОТПРЕДСЕДНИК парламента Црне Горе и функционер Бошњачке странке, која партиципира у актуелној власти, Суљо Мустафић изјавио је да му не сметају хришћанска обележја на државним симболима, али да сматра да на тим симболима сви народи треба да имју своје препознатљивости.

         „И припадници ислама су овде аутохтони становници, вековима су градили Црну Гору, они су део њене друштвене стварности и тражимо да се то искаже и кроз симболе наше државе”, рекао је Мустафић у интервјуу Радио-телевизији Црне Горе.

         За то је, додао је, потребна само политичка воља, измена закона, а онда ствар треба препустити херладичарима који ће симболички приказати „стварни друштвени садржај наше државе”.

         „Немамо дилеме да грб, застава, химна, какви год да су, да ли их ми емотивно прихватали или имали резерву према њима, треба да буду поштовани сада и такви какви јесу. Апсолутно се ми, а тако ће бити и убудуће, са највећим степеном уважавања односимо према тим симолима, јер то показује наш однос према држави„, рекао је Мустафић.

         Он сматра и да треба још много радити на унапређењу положаја бошњачко-муслиманског народа, као и других мањинских народа у Црној Гори.

         Говорећи о Његошу, Мустафић је истакао да су Бошњаци, напуштањем седнице парламента, јасно показали да сматрају да дан његовог рођења не треба проглашавати празником.

         Он тврди да се тиме ниједног тренутка није желело политизовање тог питања, а још мање умањити димензија и значај Његошевог дела, већ да је та странка очекивала да ће обележавање два века од рођења „црногорског песника” бити добар повод да се, са критичке дистанце, без митоманије и комплекса, сагледа његово дело и, како је рекао, макар из школских уџбеника избаце они садржаји који вређају муслимане и шаљу поруке верске и етничке нетрпељивости.

         „Мислим да би то био велики допринос даљој изградњи међуверског склада”, рекао је Мустафић.

         (Танјуг)