ХАБСБУРГ: Да није било Сарајевског атентата Први светски рат би избио коју недељу касније
ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У РЕКТОРАТУ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА,
У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЕВРОПСКИХ ВИНСКИХ ВИТЕЗОВА СРБИЈЕ
Карл фон Хабсбург
- Унук последњег аустроугарског цара и председник Паневропског покрета Аустрије Карл фон Хабсбург: Основа за стварање ЕУ датира још из доба Карла Великог, чија власт је покривала територију земаља које су основале Унију, а касније је Бечки конгрес, чију 200-ту годишњицу обележавамо у септембру, створио је структуру за разговоре у којима су сви били равноправни, небитно да ли су били победници или губитници рата
- Објаснио Србији да би Европска унија без ње била - непотпуна
- ФАКТИ: Није, наравно, објаснио: због чега би било у интересу суверене Србије да Европска унија, која јој отима део територије, буде потпуна. То, додуше, нико није ни покушао да га приупита. Тим „спортом“ се ЕУ-ропски Срби не баве!
УНУК последњег аустроугарског цара Карла Првог и председник Паневропског покрета Аустрије Карл фон Хабсбург оценио је данас у Београду да ЕУ није потпуна без Србије, и подвукао да за Први светски рат не може бити окривљена ни једна држава или појединац.
Он је, приликом предавања у Ректорату београдског Универзитета, у организацији Европских винских витезова Србије, истакао да је неопходно, ако се гледа у будућност - узети у обзир прошлост, те да је немогуће рећи да је једна земља или личност била одговорна за избијање Првог светског рата.
„Историјски је погрешно мислити да је једна држава или личност крива за избијање рата. Треба сагледати свеукупну ситуацију, савезништва која су склопљена, и да је постојала приправност за конфликт у готово свим европским земљама“, објаснио је Хабсбург.
Он је казао да се стогодишњица почетка Првог светског рата обележава 28. јуна, због догађаја у Сарајеву, али је додао да је уверен да би, и да није било атентата на Франца Фердинанда у Сарајеву, рат почео пар недеља касније, „на неком другом месту у Европи“.
Он је указао да се Први и Други светски рат морају сагледати као једна целина, један дуги рат, а да су напори који су предузети после њих, а који су водили ка ЕУ, довели ка најдужем периоду мира на старом континенту.
С тим у вези, надвојвода је истакао да циљ напора не сме бити само економски, већ да главни циљ мора бити мир, и да је то приоритет ЕУ.
Основа за стварање ЕУ, према његовим речима, датира још из доба Карла Великог, чија власт је покривала територију земаља које су основале Унију, а касније је Бечки конгрес, чију 200-ту годишњицу обележавамо у септембру, створио је структуру за разговоре у којима су сви били равноправни, небитно да ли су били победници или губитници рата.
Хабсбург је оценио да је неопходно да се настави процес ширења ЕУ, рекавши да је за будућност Европе битно радити на јачању унутрашњих структура Уније, али истовремено и на њеном ширењу.
У ЕУ, према његовим речима, постоје две струје, оне које се залажу за јачање унутрашњих структура и успоравање ширења док се то не деси и оних који желе ширење, а неопходно је да се обједине оба напора - јачање економског јединства ЕУ и безбедности.
„Задовољан сам што процес приближавања Србије ЕУ тече релативно добро. То је апсолутно неопходан процес како би Европа била потпуна“, поручио је он.
У вези преговора Хабсбург је поручио Србији да процес може бити успешно окончан ако земље, које преговарају, у преговоре пошаљу најбоље преговараче.
Уколико се у преговоре не пошаљу најбољи резултат неће бити добар, упозорио је он указујући да европске институције имају значајан утицај на земље чланице, јер, на пример, директиве Европског парламента бивају преточене у национално законодавство.
Хабсбург је оценио да процес ширења ЕУ неће бити скоро завршен, додајући да је све мањи значај националних држава, и све значајније уједињење уз очување идентитета.
Када је реч о актуелној кризи, Хабсбург је подвукао да се не може говорити о кризи ЕУ, већ само неких националних држава унутар Уније, а да су најбољи допринос превазилажењу кризе дале управо европске институције.
(Тањуг)
