ДАЧИЋ: И председник Николић би требало да учествује у преговорима

УВЕРЕН ДА ЈЕ ЗА ПЕТООКТОБРАШЕ НАЈВЕЋИ УДАРАЦ

ШТО ИХ У ЕУ ВОДЕ НИКОЛИЋ, ДАЧИЋ И ВУЧИЋ

• Шта ћемо успети, на крају, од свега да остаримо - видећемо. Оно што остваримо, и што дефинишемо - биће преточено у закон о суштинској аутономији КиМ и тиме би се избегли сви ови проблеми - да ли је то у складу са Уставом или није у складу са Уставом
• Упитан да ли још увек сматра да је подела, односно „разграничење“ на Косову право решење, Дачић је рекао: „Ја то мислим, али више то не предлажем. Мислим да је то у најбољем и српском и албанском интересу, али изгледа да ни српски, ни албански интерес овде није важан
• Налазимо се у периоду у коме се наши национални интереси не поклапају са интересима неких великих сила. Наши пријатељи, који нас подржавају, не могу да помогну кад је реч о Европи
• Уз тврдњу да има пуно замерки на однос Брисела према Београду, Дачић је нагласио да је Србији ипак потребна ЕУ, пошто би била „наша историјска грешка, пред нашом децом, да за 20 година живе у земљи која је изоловано острво у Европи“
• ФАКТИ: Ево, председник владе Србије уверен да би Београд пре десет година за платформу о КиМ добио Нобелову награду. Ако ово није нека политичка „стилска фигура“, онда Србију води наивни премијер који још не схвата главно: да за Србију поводом државних граница и суверенитета нема ни најобичнијих, ни најмањих награда. Да Србија би можда добила Нобела једино уколико би се сама одрекла и Војводине и Рашке области...

        ПРЕМИЈЕР Ивица Дачић сматра да су највећа достигнућа Србије у 2012. години промена власти и стварање услова за почетак преговора са ЕУ у првој половини 2013. године.

       По његовом мишљењу, „потпуно је реално“ очекивање да Србија до краја јуна, током ирског председавања, започне преговоре са Унијом, јер међу 27 држава чланица влада „можда најпозитивније мишљење“ о Србији у последњих десет година, а кључни разлози за то су напредак дијалога са Приштином и борба против криминала и корупције.

       Идеја 5. октобра је, оценио је Дачић у интервјуу РТС, „највећи пораз и срамота за оне који су срушили Милошевића, зато што је он наводно био антиевропски“.

       „Највећи ударац за њих је да их у Европу воде Тома Николић, Ивица Дачић и Александар Вучић. И то успешније него они сами“, додао је.

       Дачић сматра да је нацрт платформе „најпозитивнији документ који је Србија предложила у последњих 13 година“ и - да је предложен пре 10 година - за њега бисмо добили Нобелову награду за мир.

       Али, не и данас: „И они који су наши највећи пријатељи на Западу били су веома негативно одређени кад је реч о тој реченици - да би требало прекинути преговоре. Мислим да даље нису ни читали. И ако су прочитали, нису коментарисали“, рекао је Дачић, прецизирајући да су председник Томислав Николић, први потпредседник Владе Александар Вучић и он - имајући у виду такво неразумевање - договорили да „оставе то у другом плану“.

       „Отклонили смо ту дилему да ли треба настављати технички разговор или не. Наиме, ти разговори више нису само технички. Сам председник Николић је предложио подизање разговора на политички ниво - што се десило. Он је сам предложио Кетрин Ештон да ја водим те преговоре, односно да се ја срећем са Тачијем. И, ја ту немам никаквих несугласица са њим“, рекао је Дачић и додао да мисли да би и председник Николић требало да учествује у преговорима.

       Кад је реч о Резолуцији која ће се наћи пред посланицима 11. јануара - после заједничког састанка Владе и председника, око Божића - Дачић је рекао да је „у току дефинисање самог текста“.

       Основ за резолуцију која ће се наћи у Скупштини је, у ствари, први део нацрта Платформе, који говори о основним принципима за преговоре.

       „Сама Резолуција ће говорити о основним принципима који су битни, а то је да ми нећемо признати Косово и Метохију, да сматрамо да фокус нашег предлога јесте уствари положај српске заједнице, односно Срба на Косову и Метохији. Да је у даљем дијалогу сигурно да ће Срби са Косова имати значајну реч. И да сматрамо да све то треба да буде праћено напретком у процесу европских интеграција“, рекао је.

       Од тих принципа се, како каже, неће одступати у преговорима, а неопходно је да донесемо неки наш оквир „како би то требало да изгледа“.

       „Шта ћемо ми успети, на крају, од свега тога да остаримо - видећемо. Оно што остваримо, и што дефинишемо, што је на трагу тих идеја, биће касније преточено у закон о суштинској аутономији Косова и Метохије и тиме би се избегли сви ови проблеми - да ли је то у складу са Уставом или није у складу са Уставом“, рекао је Дачић и додао:

       „Нећу да причам бајке народу. Цела ситуација око Косова и Метохије одавно је 'изашла' из Устава Србије. Све оно што радимо, па и ти договори који су постизани у Бриселу, морају да буду део неке правне регулативе која ће уствари говорити о суштинској аутономији Косова и Метохије. Зашто је употребљен тај израз? Зато што је то израз из Резоуције 1244. И то је цео наш концепт и цео наш план кад је реч о Косову и Метохији“.

       На питање да ли још увек сматра да је подела, односно „разграничење“ на Косову право решење, Дачић каже: „Ја то мислим, али више то не предлажем. Мислим да је то у најбољем и српском и албанском интересу, али - пошто, изгледа, ни српски, ни албански интерес овде није важан - то очигледно не може да прође у међународним односима. Када би се питали Срби и Албанци, мислим да би то прихватили. Али не инсистирам на томе. То је моје лично мишљење“.

       Упитан да ли се Београд позивао на део Резолуције 1244 и Кумановског споразума који предвиђа споразумни повратак „стотина, а не хиљада“ припадника српских оружаних снага на Косово, Дачић каже да се и сам „стално позивао на то“, али да „никад није прихваћен тај предлог“.

       „Тај део Резолуције никад није спроведен, ја сам више пута то истицао. Али, очигледно је да то сигурно неће бити спроведено“, закључио је.

       Кад је реч о подршци и недостатку подршке за предлоге Београда, Дачић подсећа да Србија у западној хемисфери, „међу онима који доносе кључне одлуке у међународној заједници нема ниједног пријатеља“.

       „Налазимо се у периоду у коме се наши национални интереси не поклапају са интересима неких великих сила. Наши пријатељи, који нас подржавају, не могу да помогну кад је реч о Европи. Имамо подршку у Уједињеним нацијама, али желео бих да подсетим да је Србија предложила Резолуцију Генералне скупштине УН коју је сама написала - да се преговори пребацују из УН на посредовање ЕУ. На кога се онда ми жалимо“, упитао је и додао:

       „Ми смо у последњих 13 година, из године у годину, понављали и понављали тај наш став 'Косово је Србија' - што је нормално. Али, није нормално да је иза тога, сваким даном, косовска независност бивала све ближа. И није нормално да Србија нема одговор на питање 'шта предлаже'„.

       Подсећајући да је наставак дијалога са Приштином услов за наставак евроинтеграција, Дачић је рекао да би био „најзадовољнији када би о Косову била сазвана и међународна конференција“, али да ни то у овом тренутку није реално.

       „У наредних шест месеци ће се у Бриселу разговарати о две теме - једна је разрешење те ситуације паралелизма институција, где једне институције не признају друге, а друго посебност Срба на Косову. И то је сама Кетрин Ештон рекла. Значи, на трагу њених речи, Србија треба овим што предлаже да буде део тог процеса, то је најбољи пут. Сваки други пут би био контрапродуктиван“.

       Истичући да има пуно замерки на однос Брисела према Београду, Дачић је нагласио да је Србији ипак потребна ЕУ, пошто би била „наша историјска грешка, пред нашом децом, да за 20 година живе у земљи која је изоловано острво у Европи“.

       „Ја нисам еврофанатик. Нисам. Имам много примедби на ЕУ, на њихов однос према нама. Мислим да је Србија свих ових година доведена у позицију парије (нецивилизоване земље) у Европи. И да је све то плод дугорочних циљева - да се омогући независност Косова. Све је то мени познато. И не хрлим одушевљено на састанке у Брисел. Али, када разговарам са својим колегама који су чланови ЕУ - и они говоре сличне ствари. Неки од њих ми кажу да се нећемо много усрећити. Али, они су унутра. Ја бих волео да дођемо у исту такву позицију. Да уђемо унутра, па ако нам се не свиђа да изађемо“.