У Србији се антибиотици троше пет пута више него у Европској унији
ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА ПЕДИЈАТАРА Р. БОГДАНОВИЋ: ЗЛОУПОТРЕБА АНТИБИОТИКА ЧИНИ ЛЕКАРЕ БЕСПОМОЋНИМ
ОПСЕЖНА студија о потрошњи антибиотика у педијатрији показала је да се у Србији антибиотици троше пет пута више него у Европској унији, изјавила је данас у Нишу професорка Медицинског факултета и чланица Радне групе за антибиотике Министарства здравља Милица Бајчетић.
Према њеним речима, у Србији се у протеклом периоду потрошња антибиотика кретала од 1.200 до 1.500 доза на 1.000 деце, док је у скандинавским земљама и земљама централне Европе, потрошња између 200 и 300 доза.
„Већ десет година пратимо потрошњу антибиотика код нас и установили смо да је далеко изнад обима потрошње у свету“, рекла је Бајчетић на предавању за педијатре организованом у оквиру пројекта Министарства здравља који има за циљ за рационалну употребу антибиотика.
Она је рекла да је пројекат Министарства здравља усмерен на рационално преписивање антибиотика у педијатрији и на сузбијање резистенције.
„Подаци о резистенцији на антибиотике су алармантни. Резистенција на антибиотике је повећана, а највећа је на цефалоспорин“, рекла је Бајчетић.
Она је рекла да се 80 одсто антибиотика преписује у примарној здравственој заштити и да се ту генерише резистенција.
„Када такав пацијент дође у секундарну болничку установу, он има тежи облик обољења и ослабљен имунитет. То погодује развоју мултирезистентних бактерија које могу довести до смрти“, рекла је Бајчетић.
Према њеним речима, захваљујући пројекту за рационалну употребу антибиотика који је Министарство здравља покренуло 2015. године и континуираној едукацији лекара, потрошња антибиотика у Србији смањена је за 15 одсто.
Председник Удружења педијатара Радован Богдановић казао је да се антибиотици најчешће преписују за инфекције горњих дисајних органа, а већина тих инфекција, нарочито код деце, вирусне је природе и ту, како је истакао, антибиотици не помажу.
Он је казао да прекомерној потрошњи антибиотика у Србији много доприноси то што су педијатри у примарној здравственој заштити под сталним притиском родитеља да препишу антибиотик.
„У јавности се створила атмосфера да ако је дете прехлађено и има повишену температуру, да мора да добије антибиотик“, рекао је Богдановић.
То не сме да буде оправдање, додао је Богдановић, али чињеница је да постоји повлачење лекара пред притисцима родитеља.
„Када имате у току дана 50 или 60 прегледа, онда је тешко изборити се са притиском и не можете да трошите време на убеђивање са родитељима“, рекао је Богдановић и додао да је веома битно утицати на свест јавности да антибиотици нису свемогући лекови и да њихова злоупотреба доводи до беспомоћности лекара.
Бета
