Сведочење да је Курак убио Ћурувију, у стилу „рече ми један чоек“, односно - једна келнерица
ИЗВЕСНИ ДЕЈАН С. ИСТРАЗИ ИСПРИЧАО ОНО ШТО ЈЕ ЧУО ОД АЛЕКСАНДРЕ К. КОЈА ЈЕ РАДИЛА КОД КУРАКА
• „Александра ми је испричала да је Мирослав дошао код супруге Ане и да је тражио да му да новац, јер он има само кипарске фунте. Она је питала одакле ти, а Курак је одговорио: Мислиш да сам убио Ћурувију за џабе“, сведочио је Дејан С. и додао да је било у питању око 300.000 кипарских фунти
ВАЖАН сведок Дејан С., који живи у иностранству, дао је званичну изјаву Тужилаштву за организовани криминал још 10. октобра 2011, али се тек пред суђење оптуженима за убиство новинару Славку Ћурувије нашла међу доказима.
Дејан С. се са Кураком интензивно дружио од септембра 1994. до маја 1995, заједно на ратиштима.
„Мирослав и ја смо изузетно добри другари и са њим никада нисам био у завади. Понашао се заштитнички према мени. Курака сам видео 1996, када сам га упознао са његовом супругом Аном, девојачко Вигњевић, из Панчева. Касније сам га ређе виђао, долазио сам код њега у ноћни клуб ,Сан сет’ на Карабурми. Тада је већ почео да одлази на Кипар“, сведочио је Дејан С., а преноси „Блиц“.
Његово последње виђење са Кураком је веома значајно за истрагу убиства Ћурувије, и то 10. априла 1999, дан пред убиство новинара.
„Ишао сам до мог рођака у Панчеву, који живи улицу даље од Куракове супруге Ане. Негде између 10 и 11 часова срео сам Мирослава у белом ,голфу 3’. Изашао је из кола, поздравили смо се, ту ме је изљубио... Ану сам тада сретао у Панчеву и рекла ми је да Мирослав вози тај аутомобил и да га дели са Ратком Ромићем. Они су најбољи другари, заједно су држали клуб ,Сан сет’“, навео је Дејан С., потврђујући наводе других сведока и тврдњу тужилаштва да су Курак и Ратко Ромић, тада главни инспектор Друге управе ДБ, користили бели „голф“ приликом убиства Ћурувије.
Дејан С. је још директније оптужио Курака за убиство новинара позивајући се на разговор са пријатељицом из Панчева Александром К., која је радила у ресторанима Курака на Кипру.
„Курак је држао тамо неке ресторане. Нисам сигуран да ли су ресторани били на његово име или су били од Франка Симатовића. Симатовић је кум Кураковом детету. Александра ми је испричала да је Мирослав дошао код супруге Ане и да је тражио да му да новац, јер он има само кипарске фунте. Она је питала одакле ти, а Курак је одговорио: Мислиш да сам убио Ћурувију за џабе“, сведочио је Дејан С. и додао да је било у питању око 300.000 кипарских фунти.
Он је испричао да је Курак тај новац предао тасту, који га је однео у Македонију и опрао. Дејан С. је навео исто што и сведоци сарадници из земунског клана, као и Милорад Улемек Легија, кључни сведок за убиство Ћурувије, да су „земунци“ касније хтели да убију Курака.
Дејан С. је сазнао од своје пријатељице Александре К. И да је оптужени за убиство Ћурувије запалио „Метропол“ када је смењен директор из ЈУЛ-а, а он добио отказ за просторије.
„Лично сам од Мирослава Курака чуо да је убио Владана Петровића Регину. То сам чуо у Великој Кладуши, мислим да је био новембар или децембар 1994. Били смо у ,мицубиши пајеру’, Мирослав је хтео од једног човека да купи пиштољ ,глок’. Дао му је ЦЗ 99 и 350 немачких марака. Питао сам га: ,Што си то урадио, Мирославе’. Рекао ми је да је питао Френкија (Франко Симатовић) и да је са тим пиштољем убио Владана Петровића.
Казао ми је: „Овај пиштољ тражи цела београдска криминалистичка полиција“. Курак и Петровић су се потукли код базена „25. Мај“ у Београду. Након неколико дана, Курак га је видео у граду код неке продавнице брзе хране. Петровић је потегао пиштољ према њему и вратио га за појас. Курак је онда пуцао у њега. Изашао је из кола и себи пуцао у стомак под углом из Петровићевог пиштоља. Кураков пиштољ је онај који је дао у Босни“, сведочио је Дејан С., а пише „Блиц“.
