СРС: На „Агробанку“ треба гледати и кроз призму Ђиласове кампање против Тадића

ГЕНСЕК РАДИКАЛА АНА СИМОНОВИЋ ЗАТРАЖИЛА ОД НОВЕ ВЛАСТИ

ДА ДО КРАЈА ДОВЕДЕ И „СЛУЧАЈ ШУТАНОВАЦ“

• За аферу Агробанке је карактеристично да се развијала током власти демократа и да су је они и отворили, а практично се сва имена, која се помињу по медијима, повезују са другим странкама, а не са ДС
• Већ постоје упозорења да и друге државне фирме, пре свега Фонд за развој Републике Србије, послују на сличним принципима као Агробанка
• Из поузданих извора смо добили информацију да се пословање Комерцијалне банке не разликује много од пословања Агробанке када су у питању ризични пласмани

         У ЈАВНОСТИ су актуелне две афере: Агробанка и Шутановац. То одаје утисак да су нове власти здушно кренуле у борбу против криминала и корупције.

         Наравно, Српска радикална странка, која се увек залагала за борбу против корупције, подржава све антикорупцијске акције и не пада нам напамет да критикујемо некога ко је коначно почео да ради нешто по том питању. Међутим, ми бисмо хтели да бацимо неко ново светло на ове афере и да изнесемо и виђење из другог угла.

         Прво: аферу Агробанка није покренула нова власт. Корупција у тој банци траје годинама, а сама афера је покренута крајем 2011, када је показано да банка послује са губитком од око 300 милиона евра. Тада је уведена принудна управа (29. децембра 2011.) у Агробанку - значи за време старе власти,  а потом је фебруара ове године - опет много пре избора - покренут предистражни поступак на иницијативу управе криминалистичке полиције МУП. То се, дакле, све дешава пре избора.

         Наравно, ми подржавамо што ова афера није заташкана и што се нове власти труде да се пред лице правде изведу сви који су увучени у ове криминалне радње. Међутим, оно што је карактеристично и необично за случај Агробанке је следеће: за тако огромну аферу, која се развијала током власти демократа, практично сва имена која се помињу по медијима се повезују са другим странкама, али не и са ДС.

         Ево неколико примера: бивши председник Извршног одбора Агробанке Душан Антонић се повезује са социјалистима, Радослав Секулић, челник „Хабитфарма“ - једног од пропалих предузећа, такође се сматра блиским круговима СПС, Драгољуб Вучићевић такође, затим Јожеф Каса који је шеф „Азотаре“ у Суботици и челник „Азохема“ је био председник Савеза војвођанских Мађара, Пеђа Малишановић, власник „Азохема“ индиректно је повезан неким родбинским везама са ДСС. Па су чак нашли неку индиректну везу са Српском радикалном странком преко Видоја Вујића, шефа фирме „Вујић Ваљево“, на тај начин што је његов брат некада био члан Централне отаџбинске управе Српске радикалне странке, па је после прешао у напредњаке.

         Има још цела листа имена, али се нико из врха ДС не помиње! Са изузетком, наравно, бившег премијера и министра финансија Мирка Цветковића и бившег гувернера Дејана Шошкића, који су били на таквим функцијама да каква год да је финансијска афера избила у том периоду, они би свакако са њом били повезани на основу функција.

         Кад се тако посматрају ствари, а имајући у виду да је ДС покренуо целу аферу са Агробанком, могло би се мислити у правцу да је Агробанка изабрана управо као погодна за платформу за легалан обрачун са политички непримереним или неодговарајућим субјектима из других странака и са појединцима из ДС.

         Такође та афера може да се посматра и кроз призму актуелне кампање коју Ђилас води против Тадића и његових људи у челу ДС, као што то већ пишу медији. Међутим, добро је да је афера покренута и да је истражни поступак у току - ми то свакако подржавамо.  

         Поставља се питање: да ли је Агробанка лош пример пословања и да ли је она изузетак у Србији или је то правило.

         Према писању Данас - а и антикорупцијског сајта Пиштаљка - могло би се претпоставити да и друге државне фирме, пре свега Фонд за развој Републике Србије, послују на сличним принципима као Агробанка. Друга ствар: из поузданих извора смо добили информацију да се пословање Комерцијалне банке не разликује много од пословања Агробанке када су у питању ризични пласмани.

         У сваком случају - ако нова власт жели да се озбиљно бави проблематиком антикорупције, што бисмо ми свакако подржали - то би требало да буде на неким основама да нико у овој држави не сме да буде недодирљив, чак ни тајкуни који су финансирали изборе највећег броја странака. Сва антикорупцијска делатност која буде спроведена, а о њој се сада говори као о Пандориној кутији, не би смела да има ограничења типа политичких странака, као ни границе унутар самих странака.

         Осврнула бих се и на аферу Шутановац, његове станове на Врачару и куповину плаца који је био заведен као пашњак прве класе. Ми бисмо заиста волели да нова власт приведе и ту аферу крају, она је била актуелна, а сада је нешто замрла. Међутим, ни та афера није покренута на иницијативу нових власти, већ је покренуо антикорупцијски сајт Пиштаљка низом текстова о Шутановцу.

         Тек под великим притиском јавности је Агенција за борбу против корупције поднела кривичну пријаву против Шутановца. Надамо се да се ова афера неће заборавити као друге афере у нашој земљи и да ће бити истерана до краја онако како би требало.

         Што се тиче другог дела конференције, он се односи на иницијативу Српске радикалне странке која је поднета 9. августа Уставном суду за оцену уставности Закона о изменама и допунама Закона о НБС. Тим Законом је угрожена самосталност и независност НБС на противуставан начин и то је урађено са циљем да једна странка, СНС, добије пуну контролу над овом државном институцијом.

         Пре свега је на неуставан начин успостављена управа за надрзор НБС. То је нешто што Уставом није дефинисано - Устав Србије познаје само гувернера и Савет гувернера НБС.

         Друга замерка коју Српска радикална странка има на овај Закон о изменама и допунама Закона о НБС је што је Народној скупштини дозвољено да изгласа вицегувернера НБС што је такође противуставно, јер Народна скупштина може да бира само гувернера и Савет гувернера, а не и вицегувернера.