Соња Лихт објаснила опозицији да поводом Косова не треба да буде против власти

ОНА ДОБРО ЗНА ШТА БИ ЗАПАД ВОЛЕО У СРБИЈИ И ЗНА ШТА И ЗАШТО ГОВОРИ

• Иако посета помоћника државног секретара САД Веса Мичела није била судбинска за Косово, она је, по мишљењу Соње Лихт, само један од сигнала да се Србија вратила на дневни ред и на радар САД
• Душан ЈАЊИЋ: Вучић је био припремљен да са својим сарадницима прослави Стратегију проширења ЕУ на Балкан, док Вук Јеремић и Борко Стефановић, не да се нису чули, него је оно што су рекли било на ивици антиевропског и на ивици покушаја да буду већи Вучићи од Вучића

          ОПОЗИЦИЈА не може и не би требало да се бори с влашћу на плану Косова, изјавила је председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт.

          Директор Форума за етничке односе Душан Јањић, с друге стране, сматра да либерални део опозиције није искористио шансу да баш на питању Косова ојача своју проевропску оријентацију и присутност.

          Иако посета помоћника државног секретара САД Веса Мичела није била судбинска за Косово, она је, по мишљењу Соње Лихт, само један од сигнала да се Србија вратила на дневни ред и на радар САД.

          Као саговорница новинарке Тамаре Скрозза, у оквиру серијала Квака 23, Лихт је ФоНету рекла да смо се „ми, нажалост опет нашли на геополитичкој мапи разних сила“.

          Према њеној оцени, „малтене све велике силе у овом тренутку имају једну врсту интересовања за овај наш део света“. Током Мичеловог боравка у Србији, нико званично није видео најављивани план у четири тачке за Косово, али је Душан Јањић уверен да САД и Русија непосредно имају највећу моћ када је у питању Косово.

          „Европска унија (ЕУ) има веома утицајну и значајну позицију, али је она посредник или фацилитатор у тим разговорима“, објаснио је Јањић у разговору за ФоНет. Учествујући у серијалу Квака 23, он је напоменуо да „Европа има највише да исплати и да добије нормализацијом односа, али је тренутно у кризи, па ми испред ЕУ овде препознајемо само Немачку“.

          Захваљујући чињеници да се Мичел састао с лидерима опозиције, узаврела је опозициона сцена, што је, како сматра Соња Лихт, неоправдано „јер опозиција не може и не би требало да се с влашћу бори на плану Косова“.

          Иако су парцијални интереси у политици увек легитимни, истиче Лихт, њих не би требало да буде када је реч о кључним темама и питањима егзистенције целе једне државе и целог региона.

          Према њеном ставу, будући однос Србије и Косова, као и односи у региону, спадају у теме које превазилазе партијске, идеолошке и парцијалне интересе, већ би у вези с њима требало да се траже „заједнички одговори“.

          Мишљење Јањића сасвим је другачије, јер он сматра да „либерално демократски део опозиције није препознао Косово“, као што га до 1997-98. није препознавала ни Демократска странка (ДС).

          По њему, опозиција није искористила прилику да освежи своје продемократско заклињање око Косова и да ојача своју проевропску присутност.

          То је, према објашњењу Јањића, искористио председник Србије Александар Вучић и управо на тој „њиховој слабости“ добио огроман број бирача у Београду.

          Вучић је био припремљен да са својим сарадницима прослави Стратегију проширења ЕУ на Балкан, илустровао је Јањић, док Вук Јеремић и Борко Стефановић, „не да се нису чули, него је оно што су рекли било на ивици антиевропског и на ивици покушаја да буду већи Вучићи од Вучића“.

          Косово је опет, а на то указују и саговорници ФоНета, тема која се поново политички капитализује, уз подршку великих сила.

          (Фонет)