Предуго се Србија пењала уз Тадићево уже

ПОВОДОМ „ОДУШЕВЉЕЊА” НЕБОЈШЕ КРСТИЋА ПАЦОЛИЈЕВОМ ПОНУДОМ ЗА СЕВЕР КОСОВА

• Имамо новог председника Републике који нема никакву идеју за решење косовског проблема. Имамо владу у порођајним мукама која такође неће имати јасну представу о томе шта јој је чинити с Косовом
• Каква год била, ни влада неће имати ни идејног, ни материјалног, ни политичког, ни људског потенцијала за решавања косовског питања
• Постоји, по мом суду само једно добро решење. Они ће морати да лоцирају личност која има потребно знање, искуство, вољу и лични и политички интегритет да покуша да утиче да решење Косовског проблема буде ипак нешто што одговара и интересима Србије и што отвара нове перспективе, уместо да буде цунами који ће још више дестабилизовати и депримирати српско друштво. Уколико буде политичке мудрости схватиће да је једина личност која одговара опису - Борис Тадић
• И потом би требало уприличити разговор Тадића и Пацолија
• ФАКТИ: Крстић, дакако, има право да хвали и Бориса Тадића и његов план од 4 тачке. Свако има право и на заблуде. Србија, међутим, више није у прилици да се поново пење уз ма које Тадићево уже. И државно и економско само што се нису прекинули!
• ФАКТИ: Уосталом, Крстић сам демаскира и своју `оду Тадићу` и његов план који назива `оквирном платформом која даје у првој тачки простор за креативна решења, која потом обезбеђује минимум оног што је заштита људи и имовине јужно од Ибра, и која отвара могућност за РАЗЛИЧИТО ТУМАЧЕЊЕ постигнутог, што опет даје обема политичким елитама могућност да пред својом јавношћу не буду „губитници” и „издајници”

         ЈЕДАН од кључних и најмоћнијих људи у окружењу Бориса Тадића – Небојша Крстић – написао је широк осврт на понуду Беџета Пацолија за север Косова. ФАКТИ преносе тај текст у целини:

         „Слабашно је у нашим средствима информисања одјекнуо предлог Беџета Пацолија да север Косова буде слободна економска зона. Да ли је то зато што смо ми овде утопљени у сапунску оперу формирања владе и ону која се бави односима у Демократској странци, или зато што наше медије решавање косовског проблема суштински више не интересује, тешко је рећи.

         Медије по правилу унтересује оно што тражи јавност која купује новине. Издавачи знају, на дневној бази, која тема продаје новине, па њу и форсирају.

         Моје је мишљење да би штета било не потрошити пар минута медијског времена на предлог потпредседника косовске владе и лидера Алијансе за ново Косово. Зато што је он пре свега успешан пословни човек, а и зато што је ово, уз Тадићев план у 4 тачке, једини смислен предлог којим би се садашњи ћорсокак који води у замрзнути сукоб могао извести на пут решења проблема, пут  који отвара могућност за историјско помирење Срба и Албанаца, без кога, дугорочно гледано нема стабилности и развоја нашег региона.

         Да подсетим, Тадићев план, у најсведенијој варијанти, заснива се на следеће 4 тачке:

         - Проналажење решење за север Косова, који карактерише другачија реалност у односу на албанску доминацију јужно од Ибра;

         - заштита наших манастира и културног наслеђа;

         - заштита имовине државе и грађана на Косову

         - посебне мере заштите и гаранције за безбедност и будућност Срба који живе у енклавама.

Небојша Крстић и Борис Тадић

         То је, дакле, оквирна платформа која даје у првој тачки простор за креативна решења, која потом обезбеђује минимум оног што је заштита људи и имовине јужно од Ибра, и која отвара могућност за различито тумачење постигнутог, што опет даје обема политичким елитама могућност да пред својом јавношћу не буду „губитници” и „издајници”. Али пре свега, та платформа, има потенцијала да изведе оба народа, и српски и албански, из историјског конфликата, и упути их на сарадњу и суживот. Такав преокрет, а то је по мом скромном мишљењу једини могући реални преокрет, потенцијални је кључ економског напретка нашег дела Балкана и овог дела света.

         Беџет Пацоли је, са своје стране, управо дао креативни предлог који се тиче прве тачке Тадићевог плана. Он, говорећи о Северу као потенцијалној слободној економској зони, за франкфуртске „Вести”, каже: „У пракси, слободна економска зона би обухватила северни део Косова, унутар такозване данашње виртуелне границе севера, укључујући и јужни део Митровице. Она би у наредних 20 или 30 година могла да донесе неколико хиљада нових радних места годишње. Јер, ако неки произвођач Немачкој плаћа до 50 одсто пореза, а у слободној зони једном плаћа порез од 5 процената - то је за њега рај! Као узор би се могао узети Џебал Али у Дубаију”.

         Према његовим речима за функционисање слободне економске зоне потребно је довести велике инвеститоре, који би потом расписали конкурс за радна места.

         "Ти инвеститори постоје и питају ме када ће се створити услови за њихово пословање у економској зони. Када би они дошли и расписали конкурс за радна места, гарантујем да би се много људи пријавило и да не би ни приметили да постоји такозвана "граница" на Ибру", казао је Пацоли.

         Некада ствари постану јасније када се са политичког терена изместе на привредни, на терен свакодневног живота. Зато Пацолијев предлог треба гледати осим као решење које излази из оквира политичких стереотипа, националних шаблона о „нашем” и „њиховом”, и митолошких магли, као идеју која нас упућује на то да ће свима перспектива бити другачија када Север уместо трошка постане добит.

         У Београду, за то време, имамо новог председника Републике који нема никакву идеју за решење косовског проблема. Имамо владу у порођајним мукама која такође неће имати јасну представу о томе шта јој је чинити с Косовом. И која ће се, каква год буде била, од првог дана свог рада суочавати за огромним проблемима. Такава каква ће бити, неће имати ни идејног, ни материјалног, ни политичког, ни људског потенцијала за решавања косовског питања.

         То ће и садашњи председник и будући премијер схватити, ако већ нису, веома брзо. А веома брзо ће морати да реагују.

         Постоји, по мом суду само једно добро решење. Они ће морати да лоцирају личност која има потребно знање, искуство, вољу и лични и политички интегритет да покуша да утиче да решење Косовског проблема буде ипак нешто што одговара и интересима Србије и што отвара нове перспективе, уместо да буде цунами који ће још више дестабилизовати и депримирати српско друштво. Уколико буде политичке мудрости схватиће да је једина личност која одговара опису - Борис Тадић.

         И потом би требало уприличити разговор Тадића и Пацолија.

         Борис Тадић би, на концу, могао да се сретне са било ким са косовске политичке сцене, а да то не имплицира било какаво признање, могао би да води разговор са било којом личношћу из међународног ринга, на начин на који ниједна друга особа у Србији не може. И могао би да пре свега обезбеди заједничку платформу свих значајних домаћих политичких субјеката с којом би Београд у те преговоре ишао.

         Мало ли је на ову скупоћу?”