Милош Симовић рекао у Специјалном суду да зна који политичар је наредио да се убије Ђинђић

ИЗДРЖАВА РОБИЈУ ЗБОГ УЧЕШЋА У УБИСТВУ ЕКС-ПРЕМИЈЕРА, АЛИ ТВРДИ ДА ТАЈ ЗЛОЧИН НИЈЕ РАСВЕТЉЕН

• Позван као сведок на суђење за убиство Славка Ћурувије, али одбио да ишта додаје свом раније исказу и да одговара на питања, нагласивши и да је незадовољан радом Тужилаштва за организовани криминал
• Открио је да је крајем 2010. или почетком 2011. године заменицима тужиоца за организовани криминал пренео информације које зна у вези са убиством премијера Ђинђића, и у вези са убиством Ћурувије, али да потом наредне три године ништа није рађено. Нагласио је да су тек у јануару 2014. представници тужилаштва дошли код њега у Забелу, када им је изнео сазнања у вези оба случаја: „Рекао сам им ко је наредио убиство Ђинђића и они знају о ком политичару се ради, а они су ме питали шта знам о убиству Ћурувије“

        СВЕДОК на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије, Милош Симовић изјавио је данас у Специјалном суду да остаје при исказу датом тужилаштву, али да не жели да одговара на додатна питања због страха за безбедност своје породице. На исти начин изјаснио се и његов брат Александар Симовић-

        Милош Симовић је у исказу датом у јануару 2014. године навео да је од Улемека чуо да је „Државна безбедност по налогу Марковића убила Ћурувију“ и да је Улемек од њега тражио да убије Ромића и Курака.

        Симовић, који служи вишегодишњу казну за учешће у убиству премијера Зорана Ђинђића и друге злочине у посебном одељењу затвора Забела, навео је као други разлог због којег неће да одговара на питања то што је незадовољан радом тужилаштва за организовани криминал.

        Он је претходно рекао да је крајем 2010. или почетком 2011. године заменицима тужиоца за организовани криминал пренео информације које зна у вези са убиством премијера Ђинђића, и у вези са убиством Ћурувије, али да потом наредне три године ништа није рађено.

        Симовић је рекао да су тек у јануару 2014. представници тужилаштва дошли код њега у Забелу, када им је изнео сазнања у вези оба случаја.

        „Рекао сам им ко је наредио убиство Ђинђића и они знају о ком политичару се ради, а они су ме питали шта знам о убиству Ћурувије“, рекао је Симовић.

        Он је додао да је до саслушања дошло 2014, непосредно пошто је пребачен у посебно одељење затвора у Забели, и када је на телевизији видео конференцију за новинаре премијера Србије Александра Вучића који је саопштио да ће бити расветљено убиство Ћурувије. „Ја сам то доживео као да ће он да расветли истину о убиству Ђинђића", рекао је Симовић.

        Симовић је додао да су после неколико дана код њега дошли представници Тужилаштва који су му пренели да сада постоји политичка воља за откривање убиства новинара.

        Милош Симовић је додао и да су он и његов брат Александар (Симовић), који такође служи вишегодишњу казну у затвору Забела добијали претње, због тога што су сведочили у случају Ћурувија.

        На питање председавајуће Судског већа Снежане Јовановић ко му је и како претио, Симовић је одговорио да не зна и да су претње стизале преко његове породице.

        Он је потом рекао да остаје при исказу који је дао у истрази, додавши да није видео никога да је извршио убиство Ћурувије.

        „Сва моја сазнања су преко Милорада Улемека Легије и Душана Спасојевића“, рекао је Симовић, који је потом одбио да одговара на питања тужилаштва, као и одбране окривљених и оштећених.

        Одбрана окривљених је оштро протестовала због тог става.

        Александар Симовић је изјавио да не може да се изјасни о исказу у вези тог суђења који је дао у јануару 2014. године, а није желео ни да одговара на било каква питања.

        Симовић, који служи вишегодишњу казну затвора због учешћа у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића и друге злочине, објаснио је то разлозима личне природе.

        „Разлози су личне природе, да не би своју породицу довео у непријатну ситуацију“, рекао је он.

        На захтев председавајућег судског већа судије Снежане Јовановић да то појасни, Симовић је одговорио да не жели да његова породица има било који проблем у животу.

        Новинар Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. у Београду, испред зграде у којој је становао, а за његово убиство Тужилаштво за организовани криминал терети тадашњег начелника ДБ Радомира Марковића, ондашњег начелника београдског центра ДБ Милана Радоњића и бившег главног инспектора Друге управе ДБ Ратка Ромића.

        По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ромић, који је као и Радоњић, ухапшен јануара 2014.

        Медији су, у време када је оптужница подигнута, наводили да је исказ Улемека дат Тужилаштву за организовани криминал 8. јануара 2014. у пожаревачком затвору Забела био кључан за подизање оптужнице, хапшење осумњичених и расписивање потернице за Кураком.

        Бета