Мења ли Вучић Шутановчев курс или Војску води као Шутановац-два?

ДА ЛИ БИ УОПШТЕ ПОСТАО МИНИСТАР ВОЈНИ

ДА НИЈЕ УНАПРЕД ПРИСТАО ДА НОСИ НАТО-ШТАФЕТУ?

        ВЕЋИНА оних који су на ђурђевданским изборима поклонили поверење и своје гласове напредњацима поверовала је да ће Александар Вучић - чим је постао министар одбране и главни за борбу против корупције и крупног криминала - почети да коригује курс свог претходника Драгана Шутановца. Чак и да ће се позабавити корупцијом у Војсци, посебно у војним насбавкама, а и неправилностима које су повезиване са самим војним врхом.

       Ни једно ни друго се није догодило. Чак нема ни наговештаја да ће кренути.

       Хоће ли Вучић ипак почети да скреће Војску Србије са курса Бориса Тадића и драгана Шутановца?

       Нису ли већи изгледи да Вучић остане упамћен као Шутановац-два?

       Неће ли се Војска Србије даље натоизовати под слоганом „никад у НАТО“?

       Да ли би Вучић уопште добио прилику да наследи Шутановца да није унапред пристао да носи даље његову „штафету“?

Бранко КРГА, бивши начелник Генералштаба Све је слично као за министровања Шутановца

       ШТО се тиче курса - он остаје исти.

       Када је реч о променама, да би се о њима гворило треба да сачекамо до јесени, јер за шест месеци у Војсци не може много да се промени. Ни у позитивном ни у негативном смислу. Нарочито се за тако кратко време не може спровести озбиљнија реформа.

       И бивши министар Драган Шутановац и овај знају да је главни проблем опремање Војске, али решење кочи недостатак финансија. Такође су потребне и неке одлуке са тим у вези, али није познато да ли су уопште донете, јер Војска не саопштава јавно све своје одлуке.

       Стање је, дакле, слично као за време министровања Шутановца.

Зоран ДРАГИШИЋ, професор београдског Факултета за безбедност Вучић није ништа ни покварио ни поправио, функционише стари механизам

       СРБИЈА остаје чланица Партнерства за мир. На истоку нема савеза којима би приступил.

       ОДКБ није источни НАТО него централноазијски савез који функционише по сасвим другим принципима. Без обзира на жељу неких у Србији да дође до обнове Варшавског уговора - тога неће бити. Србија је у Партнерству за мир и ближа је НАТО пакту него ичему другом.

       Не верујем да има политичке храбрости и мудрости да се направи још који корак ка НАТО и мислим да ће Србија остати у овој прилично неодлучној позицији у којој је била до сада - а то је Партнерство за мир, иако данас мање-више не значи ништа.

       Иначе, што се Војске тиче - колико се споља види, ништа се битно није променило, сем неких кадровских решења. Вучић није ништа много поправио ни покварио и Војска функционише по старом механизму.

       Последњих 12 година су спроведене озбиљне реформе, и све су вршене према НАТО стандардима, а сада би требало да се Војска модернизује и да се набаве нова средства, а за то је потребан новац.

       То није ствар министра, него целе Владе и економије Србије која је таква да не можемо да очекујемо боље опремљену Војску.

       Требају нам средства везе, ваздухоплови, камиони. За то нема пара, а без њих ништа.

Божидар ДЕЛИЋ, генерал у пензији       Вучић нема петље за истрагу против Шутановца

       ОД доласка Вучића у ВС није било никаквих промена и заокрета већ је настављена иста политика коју је водио Шутановац. Војска је идаље на курсу пузећег приближавања НАТО пакту.

       С друге стране, од кадровских промена у самом врху Војска није имала никакве користи.

       У Војсци су очекивали да ће се доласком Вучића, пошто је посебно истакао борбу против криминала и корупције, покренути питања Шутановчеве одговорности за одређене незаконите набавке војне опреме, као и за продају војне имовине, посебно наоружања и муниције. Али, као што видимо, то се није десило.

       Кад говоримо о опремању Војске и модернизацији - још је стара гарнитура водила преговоре са Русијом, првенствено у домену ваздухопловства и ПВО, али је доласком Вучића то готово замрзнуто.

       Ту смо, дакле, чак у лошијој ситуацији него што смо били са Шутановцем.

Милош ЂОШАН, генерал у пензији Нема потеза какве је вукао Тадић

       СТАЊЕ у Војсци се променило делимично, јер сада немамо отворен позив у НАТО пакт и постоји јасна порука да је Србија војно неутрална и да ће се те неутралности и држати.

       То, с једне стране, охрабрује. Али, с друге стране, мислим да је Министарство одбране сувише важно да би се министар одбране бавио било којим другим послом, без обзира на његове способности. То министарство заслужује комплетног човека.

       Генерално, још је рано за коначније процене. Чињеница је да овај министар не повлачи потезе који су директно супротни законима о Војсци. А сетимо се Бориса Тадића који је незаконито пензионисао генерала Ацу Томића.

       Стандард у Војсци зависи од економског стања у држави. Нове инвестиције у војно-привредни сектор дају шансу и охрабрење да ће стандард припадника Војске у наредном периоду бити бољи.

       Иначе, корупција је била захватила цело наше друштво, а Војска је погодна за корупцију нарочито у делу набавки, јер се ту много ствари може подвести под војну тајну или се завршити по неком скраћеном поступку, како је вероватно раније и рађено. Искорењивањем корупције у том сектору доста би се уштедело или би се средства за опремање Војске рационалније трошила. А то су велика девизна средства, чијом би се уштедом омогућило да остане више за стандард припадника Војске.

Спасоје СМИЉАНИЋ, генерал у пензији      Г​решке су: и професионална Војска и НАТО стандарди

       НИШТА се у Војсци ништа не може променити за шест месеци.

       Још је актуелно Партнерство за мир које има своје оправдање, али је пут ка НАТО тотална грешка.

       С тим путем се српски народ никад неће сложити.

       Крупна је грешка што се комплетна реорганизација војске везала за НАТО стандарде, уведени су критеријуми који не одговарају ни нашем геостратегијском положају, ни традицији, ни менталитету, ни потребама ове земље.

       Рекло би се да се наша Војска са тим критеријумима, мерилима вредности, реорганизацијом, формацијом и неким стратегијско-доктринарним начелима и ставовима спрема да паралелно, раме уз раме, ратује на страни НАТО пакта. То сигурно није ни воља већине народа, ни владе која се залаже за мир. А за мир треба да се залажу сви људи који имају ума и разума.

       Опредељење ове владе, министра и начелника Генералштаба јесте да се многе ствари коригују у односу на ово што сам рекао напред. Међутим, сигурно је да их оптерећују економски услови и неке ствари који доминирају још из претходног владајућег естаблишмента. Али, надајмо се да ће бити мењања, јер је много погрешки.

       Прва међу њима је увођење професионалне војске која се уопште не слаже са менталитетом српског народа.