Из Србије после 5. октобра у офшор зоне изнета 51 милијарда евра

MEЂУНАРОДНИ КОНЗОРЦИЈУМ ЗА ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО СВРСТАО СРБИЈУ НА 16. МЕСТУ ПО „НЕЗАКОНИТИМ ФИНАНСИЈСКИМ ТОКОВИМА”

• За пример наведене три компаније - Фиделинка, Навип и Агрохем чија судбина се повезује са бившим македонским министром Чадом и бизнисменом Димитријем Аксентијевићем
• Кроз низ домаћих компанија које су радиле под кишобраном Фиделинке, створена је била шема у којој је свака фирма гарантовала кредите једна другој, да би на крају било немогуће да се истражи „ко коме дугује и ко је коме гарант за кредит”
• Агрохем је пре него што је банкротирао на рачун Чада на Британским Девичанским острвима пребацио 6,9 милиона долара

         ИЗ Србије је од 2001. до 2010. године изнето више од 51 милијарде долара на офшор рачуне у инонстранству, тако што су јефтино купована предузећа, која су касније пропадала, наводи се у извештају истраживачког пројекта „Глобал фајненшел интегрити”, које је објавио Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство из Вашингтона.

         Према том истраживању, Србија је на 16. месту у свету по тим „незаконитим финансијским токовима„, од 150 држава колико се истражује.

         Само је на Британска Девичанска острва на Карибима, који се сматрају „рајем за прљави новац”, током прошле године изнето 900 милиона долара из Србије.

         Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство истиче три примера - компаније Фиделинка, Навип и Агрохем.

         Као особу која је играла важну улогу у том процесу амерички конзорцијум наводи име некадашњег македонског министра финансија и банкара Жанка Чада.

         Фиделинка је била једна од водећих млинарских и пекарских компанија, основана још 1947. године и почетком двехиљадитих производила је годишње око 12,5 милиона векни хлеба и сто хиљада тона слаткиша, пише у извештају.

         Држава је приватизовала Фиделинку 2005. године, и у томе су главну улогу имале офшор компаније са Британских Девичанских острва, наводи вашингтонски истраживачки центар.

         Компанија „Алyсун Маркетинг” у Чадовом власништву преузела је 19 одсто власништва фирме, док је друга компанија са карипског острва „Моwбраy Сyстемс” узела 25 одсто акција. Компанија „Минецо„ са седиштем у Швајцарској постала је власник 20 одсто акција.

         Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство из Вашингтона пише да су компаније „Моwбраy„ и „Минецо” повезане преко српског бизнисмена Димитрија Аксентијевића, који је директор и носилац акција у „Моwбраy” и директор комапније „Минецо”, док је пре тога Аксентијевић радио за фирму „Гленцоре”.

         Амерички истраживачки конзорцијум наводи да се против њега води истрага у Румунији у вези са корупцијом и подмићивањем, у којој је један судија у тој земљи ухапшен због сумње да је добио мито од представника подружнице компаније „Минецо” у Букурешту у процесу приватизације једног рудника.

         Иако је изгледало да Фиделинка напредује после преузимања од стране нових власника, пошто је отворила ланац пекара „Бреад&Цо”, и саопштења да је потрошила десетине милиона долара на модернизацију, то се није догодило.

         Фиделинка је ушла у трговачке везе са фирмом „Гленцоре”, али се то партнерство никада није материјализовало, истице амерички конзорцијум, и ново руководство је, како наводе синдикати и медији у Србији, задужило предузеће и онда је трансферисало новац ван компаније.

         Кроз низ домаћих компанија које су радиле под кишобраном Фиделинке, створена је шема у којој је свака фирма гарантовала кредите једна другој, да би на крају било немогуће да се истражи „ко коме дугује и ко је коме гарантор за кредит”.

         Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство из Вашингтона закључује да је на крају Фиделиника 2010. године поднела захтев за банкротство, чиме је без посла остало 700 људи.

         Када је у питању фирма Агрохем, наводи се да је та компанија пре него што је банкротирала, на рачун Чада на Британским Девичанским острвима пребацила 6,9 милиона долара.

         Позивајући се на истрагу српске полиције, амерички центар пише да су тројица директора који су радили у подружницама фирме „Минецо” у Лондону и Београду помогли у „продаји„ више од две и по хиљаде квадрата Навиповог пословног простора у центру Београда, при чему је тај привидни посао коштао Навип више од 2,6 милиона долара.

         Аксентијевић и Чадо нису желели да одговоре на тврдње које су изнете против њих у истраживању, додаје се у тексту.