ДАЧИЋ: Предстоје преговори о имовини и статусу СПЦ

ОЦЕНИО У ЊУЈОРКУ ДА ЈЕ ИЗМЕЂУ ДВЕ СЕДНИЦЕ СБ УН ПОСТИГНУТ ИСТОРИЈСКИ НАПРЕДАК У ОДНОСИМА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

• Србија је пружила приременим институцијама у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, а сматра да разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени не задирући у питање међународног и државно-правног статуса
• УН треба и даље да кординирају рад међународних организација које делују под њиховим окриљем на територији КиМ, па Унмик треба и даље да испуњава свој мандат, обезбеђујући да мисије на подручју КиМ делују искључиво у статусно неутралном оквиру, како је и предвиђено резолуцијом 1244

         ПРЕМИЈЕР Ивица Дачић поручио је данас на седници Савета безбедности УН о Косову да је Србија одлучна да примени брислески споразум.

         „Србија има велика очекивања од нових сусрета тимова за израду плана имплементације Споразума. За Србију веома је важно да се договори о имплементацији Споразума одвијају у складу са вољом и намерама преговарача који су парафирали бриселски споразум, те да се на тај начин положај Срба на КиМ јасно утврди и заокружи“, истакао је премијер пред СБ УН.

         Дачић је, такође, рекао да је несумњиво да је између две седнице СБ УН постигнут историјски напредак у односима Београда и Приштине. Како је рекао, Србија очекује да међународна заједница, у овом историјском тренутку, да подстрек имплементацији овог споразума и изградњи регионалне стабилности.

         „Такву подршку очекујем и од вас држава-чланица Савета безбедности, као и од Савета ЕУ који треба да донесе одлуку о отварању преговора о чланству Србије у ЕУ“, рекао је Дачић.

         Увек је потребно више храбрости да се говори о миру него да се започињу сукоби и рат, констатовао је Дачић.

         „Србија чврсто опредељена да стави тачку на прошлост, коју не можемо да променимо, али можемо да утичемо на садашњост и будућност, додао је он.

         „Охрабрујем и власти у Приштини да наставимо да тражимо компромис и заједнички језик у интересу наших народа и наше будућности“.

         Премијер је констатовао да је много седница СБ УН било посвећено рату, санкцијама на простору бивше Југославије али да је дошло време да оне буду посвећене учвршћивању мира и бољој будућности наших народа. Дачић наглашава да је брислески споразум први споразум постигнут између Београда и Приштине, јер две стране тек очекују разговори о низу важних тема - статусу СПЦ, заштити верских и културних објеката, повратку расељених лица, питању имовине - али и о модалитету примене постигнутог Споразума.

         Како је рекао, Србија је опредељена за проналажање одрживог решења за Косово, уз очување територијалног интегритета и суверенитета. Премијер је истакао и да је од пресудне важности несмањено присуство Унмик, као и да сарадња са Еулексом буде ефикаснија.

         „За напоре које чинимо, од пресудне нам је важности несмањено присуство Унмика, како би се обезбедило ефикасно информисање СБ и УН који имају незаменљиву улогу у давању легитимитета свеобухватном решењу“, указао је Дачић.

         „Србија ће се и у наставку процеса руководити чврстом вером да преговори могу да доведу до решења прихватљивог за све, решења које ће бити чврста основа за изградњу трајног мира и достизање пуне безбедности за све људе који живе на простору јужне српске Покрајине“.

         Дачић подсећа и да Први споразум предвиђа формирање Заједнице општина са већински српским становништвом на Косову и Метохији, која ће имати низ важних овлашћења у областима економског развоја, образовања, здравља, урбаног и руралног планирања.

         „Србија ће наставити да брине за свој народ на Косову и Метохији и да се труди да обезбеди повратак и одржив опстанак сваком свом грађанину који живи на том простору, уверена да је то, иако најтежи, најбољи пут за превазилажење наслеђа прошлости“, рекао је премијер.

         Србија верује да је за имплементацију свих договора од пресудне важности присуство међународне заједнице на терену.

         „Стога сматрамо да УН треба и даље да кординирају рад међународних организација које делују под њиховим окриљем на територији КиМ, као и да Унмик треба и даље да испуњава свој мандат, обезбеђујући да мисије на подручју КиМ делују искључиво у статусно неутралном оквиру, како је и предвиђено рез. 1244“, истакао је он, додајуци да искуство показује да је улога Унмик у стабилизацији прилика у региону незаменљива.

         „Уз све разумевање за предвиђене буџетске рестрикције, сматрамо да постојећи мандат мора остати непромењен, активност појачана, а сарадња са Еулексом ефикаснија“, истиче премијер.

         Мањинске заједнице од свих институција на КиМ највише поверења имају у Унмик и због тога верујемо да политички тим Унмик не само да не треба смањивати, већ га треба ојачати, јер улазимо у још осетљивији период, у коме ваља применити договоре о овим важним питањима, истакао је он.

         Према његовим речима, Србија, која је до сада пружила приременим институцијама у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, сматра да разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени не задирући у питање међународног и државно-правног статуса.

         „Циљ је успостављање органа власти на подручју Покрајине који би били признати од свих страна укључених у процес и успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу Покрајине и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју Покрајине“, додао је он.

         „Опстанак српског становништва у Покрајини, и јужно и северно од реке Ибар, директно је везан за њихову физичку безбедност“, истакао је Дачић и навео конкретне податке о томе колико је од доласка међународних снага било напада на Србе, колико је убијено, а колико повређено, као и колико места је етнички очишћено .

         „Посебно указујемо на потребу охрабривања на повратак, што се једино може остварити стварањем услова за физичку и економску одрживост повратничких заједница широм КиМ. Одрживи повратак био би шанса за стварање мултиетничког Косова и Метохије“, оценио је Дачић, констатујући такође да је до сада тај процес био веома спор и тешко одржив.

         Формирање посебне мултиетничке „Јединице за заштиту културне и верске баштине КПС“ (тачка 46. Извештаја) Дачић је оценио као позитиван, али не и довољан корак у правцу додатних гаранција за безбедност културног и верског наслеђа на КиМ.

         Он је такође рекао да влада Србије нема поверења у приватизацију коју спроводи Косовска агенција за приватизацију, и сматра да је овај процес у супротности са међународним и европским конвенцијама о људским правима јер занемарује законите власнике.

         „Подсећамо да Србија не само да је деценијама улагала у јавна предузећа на Косову, и ти се износи мере милијардама долара, већ, као гарант, и даље отплаћује међународним кредиторима рате кредита који су узети за помоћ предузећима на КиМ“, рекао је он.

         Веома забрињава и приватизација јавних и друштвених предузећа која се налазе у српским срединама, указао је Дачић.

         (Извор: Тањуг)