ДАЧИЋ: Нико више нема право да се скрива иза Косова

ПОЗВАО У ПОМОЋ И ПИКАСА И ЊЕГОВУ ЧУВЕНУ „ГЕРНИКУ“

• Биолошко изумирање Србије, девастирање њене инфраструктуре, уништавање привреде, културе, науке, здравства, школства... све то је било оправдано великим националним задатком - тражењем квадрaтуре у балканским круговима. То је морало да се заустави
• Изабрани смо на земаљским, а не на небеским изборима, за земаљску Србију. На оним небеским, за небеску Србију, та прича је завршена. Има и ко да бира и ко да суди. И нека њих, а ми ћемо се бавити нашим стварима, на нашој земљи. Без скривања. И без изговора, закључио је Дачић у ауторском тексту за Политику
• ФАКТИ: Премијер је нешто крупно побркао или због потребе да се оправда намерно погрешно повезује. Они који су девастирали Србију и њену инфраструктуру и уништавали њену привреду нису се скривали иза Косова. Доживљавали су Косово свих постпетооктобарских година - као и Дачић данас - као терет и сложно су пљували „небеску Србију“. Једино се нису усуђивали да КиМ одмах и до краја предају Шиптарима и НАТО. А нису им то газде из Брисела, Вашингтона и Берлина ни тражиле. Али, да су они победили на ђурђевданским изборима - радили би и говорили исто као данас Дачић, Томислав Николић и Александар Вучић... 

         НИКО у Србији, због њене будућности, више нико нема права на скривање, а поготово не иза Косова, јер би нови покушај скривања завршио још једним егзодусом, новим жртвама и новим поразом - оценио је премијер Ивица Дачић у ауторском тексту за данашњу „Политику“. 

         Истовремено је изразио увереност да је споразум у Бриселу крај почетка, скидање с леђа читаве нације 20-годишњег бремена, као и да је девастирање Србије морало да се заустави.

         Премијер је цитирао речи које се приписују Пикасу, творцу „Гернике“, слике тоталног уништења - ко хоће нешто да учини, нађе начин - ко неће ништа да учини, нађе оправдање, наводећи да се можда баш због те везе савршено уклапају у нашу тренутну стварност.

         „И можда ће се неко љутити ако се каже да смо постали Герника Балкана, али нико не може да оспори да смо у протеклих 20 година доживели све облике катаклизме. Распад неколико држава, избацивање из међународне заједнице, санкције, сиромаштво, бомбе, глад и самоубилачко пљачкање самих себе и сопствене имовине“, навео је Дачић.

         Он оцењује да део тога није био само до Србије, јер је свет често био више него окрутан према Србији, али је други део, онај који смо сами себи чинили, како каже, све време праћен оправдањима и савршеним изговорима. 

         „Свако зло које смо сами себи беспоштедно наносили, не желећи и не покушавајући притом да нешто за себе заиста урадимо, правдали смо вишим циљевима, небом, светињама, нацијом“.

         Премијер објашњава да када је пре више од три године први пут јавно рекао да се мора престати са лажима и да о важнијим темама - каква је и Косово - треба говорити истину, у првом тренутку несвесно, покренуо ланац догађаја који је ишао ка једном циљу - укидању изговора.

         „Споразум у Бриселу крај почетка, како би рекао Черчил, јесте пре свега то. Скидање с леђа читаве нације 20-годишњег бремена, опасности да ће бити крива и оптужена ако не реши немогући задатак. 

         Као да смо целој Србији рекли да мора да нађе решење квадратуре круга. Ко не тражи, издајица је. То што нема квадратуре круга - неважно је. Она је просто национални задатак“, рекао је Дачић.

         Према његовим речима, Книн, Вуковар, Босна, Косово... све су то делови тог нерешивог математичког проблема, због којег је било дозвољено не бавити се било чиме другим.

         „Биолошки изумирање Србије, девастирање њене инфраструктуре, уништавање привреде, културе, науке, здравства, школства... све то је било оправдано великим националним задатком - тражењем квадртуре у балканским круговима. То је морало да се заустави“, написао је Дачић.

         „Да признамо да у косовском кругу нема квадрата и да, онда, полако, Србију почнемо да спуштамо на земљу. И на тој земљи, још опустошеној, почели смо да тражимо начин, а не изговоре“, наводи премијер.

         „Морали смо тако, јер у Србији, због њене будућности, више нико нема права на скривање. А богами, и нема више иза чега да се сакрије. Поготово не иза Косова. Зато што би нови покушај скривања завршио још једним, сасвим видљивим и огољеним егзодусом, новим жртвама, новим губитком и новим поразом“, сматра Дачић.

         Он оцењује да би се то завршило и новом неправдом - „Косово би наставило, без икакве осуде или одговорности ка Европи, ми бисмо поново били гурнути у дубоку балканску рупу безнађа, несреће, глади и чемера“.

         Премијер констатује и да је Србија много мала за толику количину неправде, да је много слабашна да бисмо се само крили, изговарали и трпели, да не бисмо радили ништа - да не бисмо коначно, пробали да нађемо начин.

         „Тај начин није важан само због Косова, ни само због Срба са Косова, мада је и за њих страшно важан. Важан је због целе, ненасељене, сиромашне, незапослене и несрећне Србије“, указао је Дачић.

         Он додаје да је начин важан и због наше деце, којој немамо право да не оставимо ништа осим бесмислене потраге за немогућим решењима немогућих проблема, а да је важан и због насушне потребе да убудуће свака влада Срибје, почевши од ове, своју власт заснива на одговорности и јасно плаћеној цени за оно што јесте, или није урадила.

         „И цела суштина бриселског споразума је у томе. Да означимо почетак краја и крај почетка и да нађемо начин, и начине, да урадимо оно због чега смо и изабрани. А изабрани смо због тога да би Србија била земља у којој има посла, путева, школа, болница, књига, позоришта, лекова и задовољних и остварених људи“, самоуверен је премијер.

         „И изабрани смо на земаљским, а не на небеским изборима, за земаљску Србију. На оним небеским, за небеску Србију, та прича је завршена. Има и ко да бира и ко да суди. И нека њих, а ми ћемо се бавити нашим стварима, на нашој земљи. Без скривања. И без изговора“, закључио је Дачић у ауторском тексту.