Чији је економски сат тачнији: Вучићев и Дачићев или Коштуничин и Ђиласов?

КОЛИКО ЈЕ У СРБИЈИ САТИ - КУД ЋЕ СТВАРИ ДАЉЕ ИЋИ И КАКО ЋЕ СЕ ЗАВРШИТИ?

         СВЕМОГУЋИ вицепремијер Александар Вучић оценио је да је Србија „разорена земља“. А то је прокњижио претходној власти, односно властима.

         Лидер ДС Драган Ђилас, који има разлога да од Вучићевог „књиговодства“ брани своју странку, оптужио је трио Дачић-Вучић-Динкић да је економско и социјално стање које је наследио својом неспособношћу додатно погоршао, да Србију економски погрешно води и да је земља - за само 12 месеци њихове владавине - остала без 40.000 радних места иако је државни дуг повећан за нове милијарде евра.

         Лидер ДСС, бивши премијер Војислав Коштуница, упозорио је да је економска ситуација у Србији ЗАСТРАШУЈУЋА.

         Чији је економски сат тачнији: Вучићев и Дачићев или Коштуничин и Ђиласов?

         Чији је најмање политизован и страначки нетачан?

         Колико је у Србији сати (економски)?

         Куд ће ствари даље ићи и како ће се завршити?

Никола ПАВИЧИЋ, председник компаније Синтелон Србија је у стању - пред сломом

• Реалан курс динара био би 160 динара, а сада је између 113 и 114. Замислите да ли наш извозник може бити конкутентан на светској пијаци кад код банке у Србији добија 114 уместо 160 динара. И замислите, ко купи тај његов евро и плати га 114 динара уместо 160 - колико тај профитира!
• Значи: извозници пропадају, а профитирају финансијски шпекуланти и увозници. То је застрашујуће!

         ВУЧИЋ је у праву: Србија јесте економски разорена.

         Земља која има највишу инфлацију у Европи, највеће губитке, у којој је највиша стопа незапослености, која има највише камате у Европи, која има нереалан курс - не може бити у добром стању. То је стање пред сломом! А то јесте застрашујуће стање за сваког.

         Постоји начин да се то превлада - темељним реформама. То значи реформу финансијског система, нормалне камате по којима произвођач може да заради, успостављање реалног курса како би се омогућио извоз, а дестимулисао увоз и смањење претеране јавне потрошње, јер она узрокује високу инфлацију због које трпи привреда.

         То је оно што чека Владу после реконструкције, или - ако не буде реконструкције - нову владу после избора.

         Реалан курс динара би био 160 динара, сада је између 113 и 114. Замислите да ли наш извозник може бити конкутентан на светској пијаци кад код банке у Србији добија 114 уместо 160 динара. И замислите, ко купи тај његов евро и плати га 114 динара уместо 160 - колико тај профитира! Значи: извозници пропадају, а профитирају финансијски шпекуланти и увозници.

         То је застрашујуће!

Милан КНЕЖЕВИЋ, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа, власник компаније „Модус“ Све што створи индустија - оде на камате!

• Ако је Коштуница рекао да је стање застрашујуће - то је још оптимистично у односу на реално стање. Не постоји ниједан једини економски агрегат и перформанс који је био позитиван у 2012.години
• Шта урадити? Оно што понављамо шест година: растеретити порезе на рад а оптеретити порезе на трговање и поседовање. Сада на један динар који привреда створи треба издвојити држави и осталом 1,3 динара!
• Потом би требало да следи борба против сивог тржишта, сиве економије, незаконитог рада у коме се одвија преко 50 одсто промета роба и услуга. Следећи корак је ефикасно законодавство, па тек онда би се могло говорити о новој индустријализацији

         СВЕ мере које је Влада донела ради уштеда на потрошној страни буџета рецесивног су карактера јер ће смањити инвестиције, смањиће капитална улагања, смањиће трансфере локалним заједницама, смањиће буџетску потрошњу министарстава и директно се одразити на смањење тражње. Цену ће платити привреда и грађани кроз запошљавање.

         Смањена тражња у другој половини године значиће далеко мање приходе од ПДВ-а и пореза на потрошњу!

         Ако је Коштуница рекао да је стање застрашујуће - то је још оптимистично у односу на реално стање.

         Подаци АПР-а говоре да је за последњих годину дана финансијски губитак привреде увећан за 77,5 одсто!

         Даље: од 92.000 фирми које су предале завршни рачун - 34.000 су исказале губитак, 7.000 није ни предало завршни рачун. То значи да привреда Србије - словом и бројем - буквално стоји на леђима 38.000 фирми које испуњавају финансијско-билансне постулате да послују.

         У 2012. години је смањен број привредних друштава за 1,2 одсто, а број запослених у њима за 3,2 одсто.

         Кумулативни губици су порасли за 8,3 одсто.     

         Удео сопственог капитала у обртном капиталу смањен је за 10 одсто.  

         Губитке изнад висине капитала исказало је 25.261 друштво! То је 20 одсто више него претходне године!

         Кумулирани губици привреде износе 24 милијарде евра.

         Изгубљени капитал у прошлој години је 33,8 одсто.

         Даље, 50 одсто свих кредита које је привреда узела су краткорочни и утицали су на неликвидност, јер имају краткорочност и високе камате.   

         Најпоразнији податак је да 97,8 одсто бруто додате вредности коју створи прерађивачка индустрија иде на отплату камата!

         Дакле: не постоји ниједан једини економски агрегат и перформанс који је био позитиван у 2012.години.

         Шта урадити? Оно што понављамо шест година: растеретити порезе на рад а оптеретити порезе на трговање и поседовање. Да се највеђи порези и доприноси од 63 одсто смање, јер ту иду трошкови боловања до месец дана на послодавца, трошкови превоза, трошкови инвалиднина и отпремнина, тако да на један динар који привреда створи треба издвојити држави и осталом 1,3 динара!

         Потом следи борба против сивог тржишта, сиве економије, незаконитог рада у коме се одвија преко 50 одсто промета роба и услуга. Онда следи ефикасно законодавство, па тек онда би се могло говорити о новој индустријализацији. Чак, ако треба, и о одређеној протекционистичкој политици да се подигну царине на производе који се могу производити у Србији. То је дозвољено чак и међународним законом о спољној трговини!

Горан НИКОЛИЋ, економски аналитичар Свака богата земља има јаку индустрију

         МОЖЕМО да кажемо да је чаша до пола пуна, а може да се каже и да је до пола празна.

         Стање код нас је уобичајено. Као што је увек лоше - и сада је лоше!

         Међутим, нема велике мудрости: Србији је кључно потребно отварање нових радних места, односно индустријализација. За то је потребно да се привуку инвеститори, којих и сада има, али нема их довољно. Само кроз индустрију можеш да запослиш људе, а све остало (као услужне делатности) не даје ефекат.

         Наравно, то је тешко урадити. Али, свака земља која је богата - има јаку индустрију. И тачка.

Бранко ПАВЛОВИЋ, консултант малих акционара Ситуација јесте зстрашујућа, али је плод и политике коју Вучић води

• Узимањем Динкића у Владу - Вучић је преузео одговорност за економску политику од 5. октобра до данас
• Министарка за енергетику је више од 40 људи са Мегатренда довела само у ЕПС да даље урушавају ионако крхко стање

         КОШТУНИЦА описује тачно. Чини то и Вучић, али је застрашујуће стање последица политике коју и он води! Наравно да нам је све горе, али ова економска политика ни не може да да боље резултате.

         А додатно погоршање су изазвали тако што су запослили велики број својих изузетно нестручних кадрова по јавним предузећима. Примера ради, министарка за енергетику је више од 40 људи са Мегатренда довела само у ЕПС да даље урушавају ионако крхко стање.

         Дакле, два су проблема: лоша економска политика која се наставља и за коју пристижу тако велики рачуни да и Вучић мора да их призна, а друга је лоша кадровска политика!

         Вучић је нарочито одговоран за ово стање јер је прихватио Динкића за министра финансија и привреде, чиме је преузео одговорност за целокупну економску политику од 5. октобра наовамо.

         Узимајући Динкића, послао је поруку да боље економске политике у суштини нема. Зато не може да се позива на претходнике- јер је постао континуитет.

         А економска политика мора да се преуреди на потпуно другачији начин. То је опсежна тема, али за почетак треба да се схвати да главни покретач развоја Србије не смеју да буду инвестиције које ће доћи споља.  

         Диана Милошевић